Ako trenutno nameravaš da sebi oduzmeš život (ili misliš da za to postoji i najmanja šansa), važno je da znaš da postoji neko kome je stalo do tebe (čak i ako te još uvek ne poznaje), ko istinski želi da te sasluša, ko može da te veoma dobro razume, da ti pomogne (kao što je već pomogao mnogim drugim mladim osobama) i da ti olakša da uvidiš da ipak nisi sam/a i da i dalje vredi živeti.
Potrebno je samo da besplatno pozoveš neki od sledećih brojeva telefona:
Centar Srce: 0800 300-303
Nacionalna linija za pomoć adolescentima klinike Laza Lazarević 0800 309-309 (odaberi opciju 1)
Linija NADEL: 116 111
Takođe, možeš odmah da odeš i uživo porazgovaraš sa stručnim licem (psihijatrom ili psihologom), u svako doba dana i noći – dežurni stručnjaci su uvek tu upravo da ti pomognu u ovakvim situacijama. Možeš da odeš sam/a ili u pratnji osobe od poverenja, ako ti je tako lakše.
Znamo da misao da sebi naškodiš najverovatnije nije došla niotkuda i da sigurno postoje neki spoljašnji ili bar neki tvoji unutrašnji razlozi koji su te naveli da pomisliš da budućnost nikad neće biti bolja. Nagomilana negativna osećanja (npr. tuga), doživljaj da sa tobom nešto nije u redu ili da te tvoje okruženje ne prihvata, usamljenost, bespomoćnost, neizvesnost po pitanju budućnosti i mnogo toga drugog može te navesti na pomisao i da to ne možeš više da izdržiš i da bi sve bilo mnogo lakše kada ne bi ništa osećao/la. Ali, tada najčešće zaboravljaš na jednu bitnu činjenicu – u tom slučaju ne bi više nikad osetio/la ni sve ono drugo što je lepo i prijatno.
Kakva god da je priroda problema koji te muči, važno je da imaš na umu da uvek postoji rešenje koje je bolje od odluke da oduzmeš sebi život, čak i ako u trenutku ne možeš sam/a da ga uvidiš.
Iako ti tako možda deluje, zaista nisi prepušten sam/a sebi. Mnogi ljudi se povremeno bore sa „crnim“ mislima, pa čak i kada deluje da ih ništa naročito u životu ne muči. Mnogi, takođe, uspevaju da izađu na kraj sa takvim mislima i da vode ispunjeniji život.
I „crne“ misli su samo misli i ne moraju da vode ni do kakvog delanja. Iako se one ponekad javljaju protiv naše volje, šta ćemo preduzeti povodom njih zavisi u potpunosti od nas i naše odluke. Ako odluku donosi naše osećanje bespomoćnosti a ne naš razum, onda ta odluka nije dobra i nije promišljena. Doživljaju bespomoćnosti i mislima o tome da treba da naudimo sebi ne smemo potpuno da se povinujemo niti da verujemo da će zauvek trajati, već da nastojimo da dovedemo do njihovog smanjenja i nestanka.
Donošenje ispravne odluke sasvim je moguće ako preduzmemo prave korake. Jedan od njih, a ujedno i najvažniji u borbi protiv ovakvih misli i osećanja, je da ih podelimo sa još nekim. Bilo da su ti ovakve ideje prvi put pale na pamet ili su se već javljale, važno je da porazgovaraš sa nekim (poželjno stručnim licem – psihologom ili psihijatrom), kako bi otkrio/la razloge zbog kojih se one javljaju i kako bi mogao/la da sprečiš da se ponovo jave.
U međuvremenu (pre nego što se javiš odgovarajućem stručnom licu), takođe možeš da primeniš i sledeći „sigurnosni plan“:
Uoči opasnost na vreme
Da li ti se raspoloženje iz dana u dan sve više kvari? Da li ti se „crne“ misli češće javljaju? Da li ti se čini da ne možeš više da uživaš u svakodnevnim aktivnostima i da više ništa nema smisla? Da li povremeno nanosiš sebi bol ili se samopovređuješ? Ako je odgovor na većinu ovih pitanja pozitivan, kreni u potragu za odgovarajućom podrškom.
Odustani od ponašanja koje bi te ugrozilo
Nemoj donositi nikakve odluke na osnovu osećanja bespomoćnosti. Potrudi se da iz svoje neposredne okoline ukloniš sve ono čime bi ti palo na pamet da sebi naudiš (npr. noževe, psihoaktivne supstance i sl.), a ako to ne možeš da uradiš, idi na mesto gde se osećaš bezbedno.
Potraži podršku
Nema razloga da se s ovom situacijom nosiš u potpunosti sam/a. Jak emocionalni bol koji trenutno doživljavaš može da iskrivi tvoje razmišljanje, pa da ti bude teže da sagledaš druga rešenja za svoj problem ili da se povežeš sa onima koji mogu da ti pruže podršku – a upravo su oni ključni da uspešno prebrodiš ovaj period. Dobro je da podršku nađeš i u nekome iz tvog bliskog okruženja (prijateljima ili članovima porodice) ako možeš, ali je ključno da se obratiš stručnom licu (psihologu ili psihijatru) koje ne samo da želi da ti pomogne već i zna kako da to najbolje učini. Iako ti taj prvi korak, odnosno kontaktiranje stručnog lica, verovatno deluje isuviše zahtevno i zastrašujuće, on je zapravo najvažniji da bi efikasno rešio/la problem koji te muči. Od izuzetne je važnosti da se na vreme suočiš sa ovim mislima i problemom koji je do njih doveo.
Nemoj odustati posle prvog pokušaja
Ako svoj problem podeliš sa nekim iz svog okruženja, može se desiti da te ta osoba ne razume u potpunosti. Ali ne dozvoli da te to obeshrabri da dalje tražiš pomoć, jer ljudi nekada iz straha i osećanja da nisu dovoljno kompetentni ne žele da se upuštaju u razgovore o ovako teškim temama. Zato treba da se obratiš odgovarajućim stručnim licima (npr. psiholozima i psihijatrima) koja su posebno obučena da ti pomognu da prebrodiš ovaj izazovan period. Pomoć uvek postoji, a i ti, kao i svi drugi ljudi, u potpunosti imaš prava na nju. Potrebno je samo da je potražiš na pravom mestu.
Ispuni vreme dok pomoć ne stigne
Probaj da budeš u blizini neke druge osobe kada „crne“ misli počnu da te obuzimaju. Možeš i da odabereš neku aktivnost koja će ti pomoći da bar malo skreneš misli sa onog što te u trenutku muči. To može biti neki hobi (npr. crtanje, igranje igrice, gledanje filma i sl.), a može i da zapisuješ osećanja u dnevnik ili primeniš neke od tehnika za opuštanje i usredsređivanje na trenutak. Moglo bi ti biti od koristi i da provedeš makar malo vremena na svežem vazduhu (barem pola sata). Nakon ovakvih aktivnosti, primetićeš kako se bol postepeno ublažava.
Nije loša ideja da pokušaš da se prisetiš i nekih svojih pozitivnih osobina, ciljeva i stvari koje ti se sviđaju u svakodnevnom životu (ma koliko sitno i beznačajno delovale) i da ih zapišeš na neki papir ili u telefon, kako bi mogao/la da ih imaš na dohvat ruke kada nastupi „kriza“.
Trudi se da izbegavaš konzumiranje alkohola i drugih štetnih supstanci jer one mogu da pojačaju tvoja negativna osećanja i ometaju konstruktivno razmišljanje i pronalazak adekvatnog rešenja. Takođe bi bilo dobro da izbegneš „pojačivače“ lošeg raspoloženja (slušanje tužne muzike, gledanje fotografija koje te rastužuju i sl.). Pokušaj da obezbediš sebi zdraviju dnevnu rutinu koje ćeš se pridržavati što više možeš, kako bi povratio/la doživljaj kontrole kada deluje da ništa nije pod kontrolom.
Kako da prepoznam da li neko razmišlja o samoubistvu?
Nažalost, nije uvek moguće „pročitati“ tuđe misli. Ali, neki vidljivi znaci mogu ukazivati na to da se osoba možda bori sa suicidalnim mislima. Ako primetiš da se isuviše povlači u sebe, da je utučena, da se boji da predstavlja teret drugima, da govori i da se ponaša kao da nema nikakve planove za budućnost (ne vodi računa o ličnoj higijeni, poklanja svoje stvari, mnogo priča o smrti i sl.), bilo bi dobro da je uputiš na odgovarajuće stručno lice. Ipak, imaj u vidu da osobe koje razmišljaju o tome da oduzmu sebi život često to uspešno prikrivaju i da ne možeš uvek da proceniš da li ih nešto muči. Zato je najbolji recept da se potrudiš da prema ljudima u svojoj okolini ispoljavaš svoju toplinu i podršku kada god je to moguće, kako bi znali da bar na tebe mogu da računaju kada im je teško.
Šta da uradim ako mi neko saopšti da namerava sebi da oduzme život?
Bez obzira na to da li te je ta osoba zamolila da njene suicidalne misli zadržiš za sebe, uvek je dobra ideja da još nekog obavestiš (npr. roditelje, nastavnike, stručna lica). Možda će je to naljutiti u datom trenutku, ali će sigurno na duže staze to biti dobro za nju.
Uputi osobu da potraži odgovarajuću pomoć i potrudi se da joj pružiš podršku u meri u kojoj možeš. Ako primetiš da i tebe preplavljuju neprijatna osećanja povodom ove stresne situacije, nije loša ideja da potražiš dodatnu pomoć i za sebe (možeš za početak da pozoveš navedene brojeve).
