Samopovređivanje – loš način da se izborite sa problemima

Svi smo mi ponekad tužni, ljuti, zabrinuti, usamljeni ili se osećamo kao da nas niko oko nas ne razume u potpunosti. Nažalost, dešava se i da se obratimo nekome za pomoć u poverenju, a da nas taj neko ne shvati ozbiljno ili da nas čak dodatno okrivi za problem koji smo mu izneli. To, međutim, ne treba da nas obeshrabri. Uvek postoji način da pronađemo adekvatnu podršku i da počnemo da radimo na rešavanju onog što nas muči na zdraviji i korisniji način.

Šta sve podrazumeva samopovređivanje?

Samopovređivanje se odnosi na svaki vid nanošenja bola samom sebi. To može biti: sečenje kože na rukama, zglobovima i butinama, udaranje sopstvenog tela, nanošenje opekotina…

Različiti su razlozi zbog kojih neko može da počne sa samopovređivanjem, a oni ponekad i samoj osobi mogu biti nejasni. Najčešće je takvo ponašanje izazvano nekom situacijom koja je za tu osobu stresna, što može biti bilo šta, od loših ocena do raznih oblika nasilja i trauma. Osoba se u celini može osećati krajnje beznadežno ili smatrati da zaslužuje samo bol (npr. ako smatra da je za nešto kriva). Koje god nepoželjno osećanje da je u pitanju (krivica, bes, tuga, sramota i sl., pa čak i odsustvo osećanja), samopovređivanje obično ne dovodi ni do čega drugog osim do kratkoročnog olakšanja, nakon kojeg se negativno osećanje ubrzo vraća i onda osoba ponovo počne da se povređuje kako bi se sa njim „izborila“. I tako u krug.

Iako se razlikuje od navedenih oblika samopovređivanja, može se desiti da sebi namerno nanosiš štetu na neki od sledećih načina: uzimanjem štetnih supstanci (alkohola, droge ili lekova), izgladnjavanjem ili povraćanjem nakon prejedanja, treniranjem uprkos umoru ili povredama, svesnim zapodevanjem tuče i bavljenjem drugim opasnim stvarima (npr. kockanjem) i sl. 

Ako primetiš da nešto od ovog radiš, svakako nije loša ideja da potražiš dodatnu podršku kako bi ispitao/la i rešio/la problem koji te muči.

Kako mogu drugačije da se izborim?

Uvek postoji rešenje koje je bolje od samopovređivanja. Nekad ga je teško odmah ugledati i zato je važno da dopustimo drugim ljudima da nam pomognu.

Brini o sebi

Iako ti je teško i čini ti se da je sve besmisleno, pa i briga o sebi i svojim osnovnim potrebama, sada je važnije nego ikad da je ne zapostaviš. Pokušaj da učiniš za sebe nekoliko stvari koje ti mogu pomoći da se osećaš barem malo bolje. Evo nekih ideja:

• Vodi računa o svom telu — potrudi se da spavaš dovoljno, jedeš raznovrsnu hranu, unosiš dovoljno tečnosti i održavaš fizičku kondiciju onoliko koliko ti prija, kako bi smanjio/la jačinu stresa koji osećaš.
• Ceni svoje vreme — Napravi dovoljno dugu pauzu od obaveza kada ti je to potrebno. Pored toga, ako koristiš društvene mreže, obrati pažnju na to kakvi su sadržaji na koje trošiš vreme. Da li oni dovode do toga da se osećaš bolje ili gore? Ako ti dodatno kvare raspoloženje, možda nije loša ideja da se zaštitiš tako što ćeš ih „otpratiti“. 
• Obrati pažnju na dobre stvari — Nije baš sve uvek crno. Pokušaj da na kraju svakog dana zabeležiš barem tri pozitivne stvari koje su se tog dana dogodile. To ne mora biti ništa veliko —  računaju se i omiljena hrana, sunčano vreme i osmeh nepoznate osobe (npr. nekog koga si sreo/la u prodavnici ili na ulici).
• Budi svoj najbolji prijatelj — Ovo ne znači da treba da se družiš isključivo sam/a sa sobom, već da sa sobom postupaš kao što bi sa najboljim prijateljem. Da li bi povredio/la dragu osobu zato što joj je teško? Šta bi joj rekao/la? Kako bi joj pomogao/la? Moglo bi ti pomoći i da pohvališ sebe ili čak da zapišeš sve svoje snage i dobre osobine na neko vidno mesto. To što preživljavaš težak period nije mala stvar!

A kada dođe do krize?

Kada ti postane jako teško i razmišljaš o tome da sebi naneseš neku vrstu bola, pokušaj da skreneš pažnju na nešto drugo dok to neprijatno osećanje ne popusti. Neke od tehnika (pored navedenih) koje ti mogu biti od pomoći su:

• Šetnja
• Slušanje muzike i/ili ples
• Duboko disanje
• Držanje kockice leda u ruci dok se ne otope
• Udaranje jastuka ili cepanje novina
• Moglo bi ti biti od koristi i da pročitaš svoje ranije beleške o dobrim stvarima u životu (uključujući i one vezane za samog/u sebe). Naravno, uvek možeš da pozoveš osobu od poverenja i/ili da potražiš dodatnu podršku psihologa ili psihijatra, a to naročito treba da uradiš ako primetiš da postoji čak i najmanja mogućnost da sebi ozbiljnije naudiš.