Emocionalna vrteška: Kako ukrotiti bes

Bes ili ljutnja je osećanje koje smo gotovo svi barem jednom u životu iskusili. Kada se stvari ne odvijaju onako kako mi želimo, kada drugi ljudi ili svet oko nas ne deluju baš fer, pa čak i kada mi sami ne postupamo kako smatramo da treba, sasvim je prirodno da osećamo ljutnju. Iako nam to osećanje ponekad može biti od koristi (npr. može nas motivisati da nešto promenimo nabolje ili nam može pomoći da se odbranimo od neke pretnje), često nam, nažalost, može naneti i štetu. 

Kako izgleda bes?

Ljudi na različite načine ispoljavaju bes. Neki svoju ljutnju i ostala osećanja (poput ljubomore, sramote, straha, krivice, tuge i sl.) zadržavaju za sebe, dok se drugi ne ustručavaju da pokažu svima šta osećaju i misle o opaženoj nepravdi, drugim ljudima i njihovim postupcima. Kod mnogih bes dovodi do raznih telesnih simptoma poput crvenila u licu (ili osećaja „ključanja“), lupanja srca, gušenja, znojenja i „leptirića“ u stomaku, a besni ljudi su često skloni i da stegnu pesnice ili vilicu, brzo hodaju, zalupe vrata za sobom, psuju, urlaju i/ili bacaju i lome stvari.

Zašto bes može biti štetan?

Pre svega, bes najčešće ne doprinosi rešavanju problema koji nas muči, barem ne dugoročno. Bes ponekad dovodi do nasilnog ponašanja (npr. udaranja, vređanja i vikanja) kojim možemo povrediti i sebe i druge. Ukoliko besno reagujemo na postupke drugih, oni mogu početi da nas se plaše i da nas izbegavaju, a može se desiti i da zbog čestih burnih rasprava pokvarimo odnose sa brojnim bliskim ljudima. Dešava se ponekad i da se „istresemo“ na nedužne osobe koje nisu ni izazvale naš bes. Nije retkost da se ljudi neposredno nakon besne reakcije veoma pokaju ili da osete sramotu. Pojedina agresivna ponašanja mogu dovesti i do problema sa zakonom. Sem toga, bes može da naudi i našem organizmu, jer može nepovoljno da utiče na zdravlje, a kod nekih osoba može dovesti i do potrebe da nanesu sebi bol.

S druge strane, nekim ljudima je teško da iskažu svoju ljutnju, pa je čuvaju u sebi i onda se osećaju tužno, neshvaćeno ili na drugi način nezadovoljno. Gomilanje neispoljenog besa može imati štetne posledice kako po naše zdravlje tako i po kvalitet našeg života u celini, jer se problem o kojem se ćuti ne rešava.

Da li je onda bolje da ispoljim bes
ili da ga „progutam“?

Ni jedno ni drugo!

Kada ispoljavamo bes, drugi ljudi najčešće ne žele da nas saslušaju i na taj način problem ostaje nerešen, isto kao kada ga zadržavamo za sebe. Zato je važno da naučimo da upravljamo svojim besom a da zatim „hladne glave“ ispričamo drugima šta nas muči ili porazmislimo o nekom korisnijem rešenju.

Evo nekih saveta kako da staviš bes pod kontrolu.

Nauči da prepoznaš svoj bes

Obrati pažnju na „znake“ besa u svom telu i glavi. Kada na osnovu njih uočiš da si besan/a, potrudi se da zamisliš znak „Stop“. Poštuj znak i sačekaj malo. Možeš da se skloniš sa mesta na kom se nalaziš ili barem da izbrojiš do 10 (koliko god ti to smešno zvučalo), a onda razmisli još jednom o onome što te ljuti, kao i o drugim osećanjima koja možda imaš (strah, krivica, stid, itd.). Da li će ti besna reakcija zaista pomoći da rešiš problem ili ćeš se kasnije pokajati što si tako odreagovao/la?

Pronađi drugačiji način da kažeš šta te muči

Kada smo besni, ljudi obično nisu spremni da nas zaista razumeju i uglavnom dolazi do svađe. Međutim, kada besna reakcija izostane, to ne znači da ne možemo da im objasnimo zašto smo ljuti na malo ljubazniji način (npr. „Kada to radiš, osećam se baš ljuto i neprijatno.“) i da eventualno potražimo neko zajedničko rešenje. Nekad to, nažalost, nije moguće, pa nam ne preostaje ništa drugo nego da prihvatimo da se naše mišljenje razlikuje od tuđeg i da u skladu s tim promenimo svoja očekivanja od tih osoba.

Uporedi: U kojoj situaciji se osećaš spremnije da saslušaš šta osoba ima da kaže?

• „Kretenu jedan, opet kasniš. Sledeći put nemoj ni da dolaziš!“
• „Kada kasniš, osećam se kao da me ne poštuješ i to me ljuti. Molim te,  pokušaj da ubuduće više vodiš računa o vremenu.“

U prvom primeru korišćen je „TI“ govor (fokus je na ličnosti sagovornika koja se kritikuje, uz nekonstruktivni predlog za rešenje), a u drugom „JA“ govor (fokus je na sopstvenim osećanjima prouzrokovanim problematičnim ponašanja sagovornika, uz konstruktivno iznet predlog kako da se problem reši). „JA“ govor je jedna od tehnika samopotvrđujućeg (asertivnog) ponašanja, koje predstavlja „zlatnu sredinu“ između agresivnog i povlačećeg ponašanja i omogućava da odbraniš svoje pravo a da pri tom ne napadaš pravo drugog. Ovakva komunikacija se uči, a u tome ti mogu pomoći stručnjaci za mentalno zdravlje ili iz srodnih profesija.

Isprobaj neku od tehnika za opuštanje

Postoje razne tehnike koje ti mogu pomoći da se „ohladiš“. Možeš da ih uvežbavaš i onda kada te ništa značajno ne ljuti i da tako sprečiš buduće besne reakcije. 

• Diši duboko — Dublje udisanje i sporije izdisanje vazduha može da smanji lupanje srca i temperaturu tela, što ti dalje može omogućiti da bolje razmišljaš i pametnije postupaš.
• Pauza — Kada vidiš da bes u tebi raste, korisno je da se povučeš iz sukoba pre nego što kažeš ili uradiš nešto što nekoga može da povredi. Napusti prostoriju u kojoj se nalaziš. Kasnije se možeš vratiti i nastaviti razgovor mirnijim tonom. 
• Distrakcija — Dok čekaš da se prvi nalet besa smiri, možeš se posvetiti nekoj drugoj aktivnosti koja će ti pomoći da potrošiš nagomilanu negativnu energiju. To može biti sport (npr. trčanje, vožnja bicikla, sklekovi i sl.), šetnja u prirodi, slušanje muzike ili pak nešto kreativnije (npr. crtanje) — na tebi je da odabereš šta ti najviše odgovara.

Potraži pomoć

Nemoj se stideti da potražiš dodatnu podršku ako primetiš da bes prilično utiče na tvoj život i odnose sa drugim ljudima i da ne možeš lako da ga kontrolišeš. Drugi ljudi, bilo da je u pitanju neko u kog imaš poverenja (prijatelj, član porodice, nastavnik, trener i sl.), ili neko stručniji (npr. psiholog ili psihijatar),  često ti mogu pomoći da sagledaš situaciju koja te ljuti iz drugog ugla. S obzirom na to da je u pitanju osećanje sa kojim se svi bar ponekad susrećemo, velike su šanse da ćeš dobiti i neki koristan savet kako da ga prevladaš. Stručnjaci (psiholozi, psihijatri) znaju korisne „trikove“ koji ti mogu pomoći da kontrolišeš svoj bes i pomoći će ti da naučiš kako delotvorno da komuniciraš.