Mentalno zdravlje nije samo odsustvo mentalnih poremećaja, već podrazumeva aktivnu usmerenost na dobrobit i blagostanje pojedinca.
Ukoliko razmišljaš o psihoterapiji, verovatno se preispituješ (u smislu da li bi tebi pomogla da se osećaš bolje) i verovatno se pitaš kako to izgleda u praksi. Koliko tačno traje jedan susret, o čemu se priča i slično.
Prihvatanje sopstvenih snaga, slabosti, nedostataka i jedinstvenih osobina je neophodno za formiranje autentičnog identiteta. Proces samoprihvatanja doprinosi emocionalnoj stabilnosti i doživljaju ličnog integriteta. Međutim, ako trenutno/još uvek nemaš jasne odgovore na sva ova pitanja – ništa ne brini!
Jasni i realno dostižni ciljevi nam daju motivaciju, daju nam snagu da se angažujemo da bismo nešto postigli.
Jedini zdrav i funkcionalan način jeste da potisnute emocije osvestimo, prihvatimo, a zatim proradimo, da bi ih mogli konačno i pustiti.
Kao jedna od starijih vršnjačkih edukatorki u oblasti mentalnog zdravlja, drago mi je da se sada, više nego kada sam ja bila u srednjoj školi, raširila svest i potreba da brinemo o mentalnom zdravlju, jedni o drugima i da budemo u tom procesu tu, jedni za druge, uz puno uvažavanje...
Svima nam se ponekad desi da pomislimo na nešto neprijatno. Nekad smo u stanju to da odbacimo kao potpunu glupost, a nekad nam ta misao može delovati mnogo strašnije nego što zaista jeste. Kako god da nam izgleda, neprijatna misao je ipak uvek samo u našoj glavi i na nama...