Zašto imamo ,,ispade besa’’ ili neadekvatne reakcije?

Autorka teksta: Marija Riđošić

Svi načini na koje smo se štitili u detinjstvu, pa i sada, imaju smisla i, ako im pristupimo sa razumevanjem i saosećanjem, umesto sa osuđivanjem, krivicom i stidom, možemo da otkrijemo koja potreba se krije ispod njih. Sada, kao i u detinjstvu, samo pokušavamo da se osećamo sigurno. Štitimo se.

Pošto beba ne može da preživi bez tuđe brige o njoj, ukoliko nam u detinjstvu osnovne potrebe nisu bile adekvatno zadovoljene (za hranom i vodom, ali i to da nas vide, čuju, da možemo da se izrazimo i da budemo prihvaćeni takvi kakvi jesmo), mi prilagođavamo svoje ponašanje kako bismo preživeli. Kada od najranijeg detinjstva naučimo da ne verujemo drugima, onda nastojimo da stalno budemo spremni da se odbranimo, a borimo se za svoje potrebe kao da smo i sada životno ugroženi.

Tek kada osvestimo svoje emocije, i prihvatimo ih, možemo da naučimo i kako da ih kontrolišemo.

Za početak, možemo da razmislimo o tome kakvi obrasci se ponavljaju u našoj porodici, da li su nam osnovne potrebe bile zadovoljene i, ako nisu, kako možemo da počnemo sami da ih zadovoljavamo.

Šta možemo da uradimo za svoj ,,hroničan bes’’?

Možemo da prestanemo da odbacujemo malo dete u nama. Da ga zagrlimo i da mu mi sami zadovoljimo potrebe – da ga vidimo, čujemo, da mu damo dozvolu da bude to što jeste. Da za početak prihvatimo i deo nas koji ne bi želeli da je deo nas… Ali jeste. Cilj je da naučimo da sami sebi budemo ona osoba koja nam je trebala kada smo bili mali.

Možemo da naučimo da sedimo sa sobom i svojim emocijama, da vidimo odakle one dolaze i zašto su tu, da shvatimo da je strah i neprijatnost put rasta i razvoja i da ne moramo da izbegavamo i potiskujemo neprijatne emocije ili ih ispoljavamo kroz bes.

Možemo da se upoznamo, naučimo da verujemo sebi, da se osećamo sigurno sa sobom i uspostavimo zdrave granice sa drugima. Da osvestimo obrasce iz detinjstva i prestanemo da tražimo ljubav i potvrdu od ljudi koji ne vole i ne potvrđuju ni sami sebe. Da preuzmemo kontrolu nad sobom i svojim životom i prestanemo da krivimo druge ili okolnosti. Da prestanemo da izdajemo sebe i počnemo da zadovoljavamo svoje potrebe. Da volimo i verujemo sebi. Da budemo ono što stvarno jesmo. Da ne moramo da se branimo besom, već da kao odrasle osobe naučimo da iskažemo svoje potrebe, da ih zadovoljimo ili tražimo to od drugih.

Jedini zdrav i funkcionalan način jeste da potisnute emocije osvestimo, prihvatimo, a zatim proradimo, da bi ih mogli konačno i pustiti.

Ukoliko ne umeš sam/a, previše je, teško je… Skroz je u redu da potražiš stručnu pomoć. Uvek je lakše uz nekog dobronamernog ko može stručno da te vodi.

Važne informacije

Ukoliko se suočavaš sa bilo kakvim teškim osećanjima, a nemaš kome da se poveriš u svom okruženju, bitno je da se setiš da uvek ima onih koji su zainteresovani, spremni i sposobni da razumeju kroz šta trenutno prolaziš. Ne moraš da kažeš ni svoje ime da bi dobio/la vreme i priliku da središ svoje misli i osećanja.

Informacije o brojevima telefona preko kojih možeš anonimno (bez predstavljanja) dobiti besplatnu pomoć su dostupne na linku:

Na sledećim linkovima možeš naći korisne informacije o traženju pomoći i emocionalne podrške: