Oslušni oko sebe i uradi nešto lepo: kako najbolje pomoći prijatelju u nevolji

Kada neko ko nam je blizak ima neki problem, obično poželimo da damo sve od sebe da pomognemo. Ponekad, međutim, adekvatno rešenje ne pada ni nama na pamet, što ne znači da ne možemo ipak biti od koristi. Postoji više načina da pružiš podršku prijatelju, članu porodice ili nekom trećem ko prolazi kroz težak period u životu. Sledećih 10 koraka mogu ti olakšati taj proces:

Odaberi pogodan trenutak

Najčešće nije baš dobra ideja da „spopadneš“ nekoga nasred ulice ili dok radi nešto drugo i da ga pitaš šta ga muči. Pronađi ili stvori dobar trenutak (npr. pozovi tu osobu u goste, u prirodu, u kafić u kojem nema puno ljudi…) i pažljivo isplaniraj kako ćeš da započneš razgovor o škakljivoj temi. Vodi računa da izdvojiš dovoljno vremena za taj razgovor, kako ne bi morao/la da ga prekidaš jer žuriš da stigneš negde drugde.

Prilagodi ton

Ako sa nekom osobom pričaš o njenom problemu isuviše veselo, bučno i/ili razdragano (čak iako ti to nije namera), velike su šanse da će steći utisak da je ne razumeš u potpunosti i da neće baš biti spremna da sa tobom podeli sve pojedinosti. Umesto toga, potrudi se da sve što hoćeš da pitaš i kažeš izneseš mirnim tonom, odabranim rečima i polako.

Ne žuri

Može se desiti da osoba nije uopšte spremna da priča o svom problemu. I to je OK. Nema potrebe da je prisiljavaš da se otvori ako ne želi, dovoljno je samo da joj staviš do znanja da si joj na raspolaganju kada bude želela da o tome razgovara sa nekim. Nekim ljudima je ponekad potrebno samo da provode vreme sa drugima i obavljaju uobičajene aktivnosti, a u tome im sigurno možeš pomoći. 

Oslušni

Ukoliko dođe do razgovora, prilagodi se tempu kojim je osoba spremna da priča i nemoj je ubrzavati, niti joj upadati u reč. Pažljivo je slušaj i potrudi se da ne razmišljaš o drugim stvarima, kako ti ne bi promaklo nešto važno. Mnogim ljudima je najvažnije da ih neko sasluša, pa je ovaj korak izuzetno bitan. A ponekad je i dovoljan. 

Pokaži razumevanje

Umesto da osuđuješ osobu zbog problema u koji je zapala (npr. ukazivanjem na njene propuste), pokušaj da situaciju sagledaš iz njenog ugla i da joj staviš do znanja da je sasvim u redu da oseća to što oseća. Pruži joj rame za plakanje, pusti je da ispolji svoj bes (dok god to ne radi na nasilan način) i podstakni je da sa tobom podeli i svoja druga osećanja, bez brige da će zbog njih naići na tvoje neodobravanje.

Uradi nešto lepo

Mada najčešće ne može da reši sam problem, lep gest uvek može da pomogne i oraspoloži osobu. Zagrli je, iznenadi nekim poklonom, pošalji joj nešto što te podseća na nju (npr. pesmu ili neki smešan video klip) ili predloži neku zajedničku aktivnost za koju znaš da će joj se svideti (npr. odlazak u bioskop ili šetnju po parku itd.). Možeš i da je pitaš šta bi volela da radite zajedno ili da ti učiniš za nju. Na taj način ćeš joj staviti do znanja da si tu, da brineš o njoj i njenim potrebama i da može da računa na tebe. OK je i ako ona trenutno ne želi ništa od toga, važno je da zna da može da ti se obrati ako se predomisli.

Okreni na bolje

Iako ne možeš čarobnim štapićem da rešiš probleme drage osobe, možeš je podstaći da se sa njima nosi na način koji je za nju korisniji. Podseti je na važnost brige o sebi (tj. na redovan san, zdravu ishranu, fizičku aktivnost, razonodu i sl.), kao i na to da je do sada već mnogo toga u životu uspešno „pregrmela“. Možete zajedno da sastavite spisak njenih kvaliteta, koji joj može pomoći da se oseti sigurnije u trenucima kada posumnja u sebe.

Proveravaj

S vremena na vreme pošalji poruku ili pozovi da proveriš kako se oseća. Možeš je zamoliti da ti redovno javlja šta se dešava ili se možete dogovoriti da se povremeno (npr. jednom nedeljno) nađete da razgovarate o problemu ili da radite nešto drugo što ona odabere. Obično nam znači kad znamo da neko misli na nas i onda kada nam je teško i da to radi iskreno i posvećeno, a ne samo „reda radi“. 

Nemoj ceo teret da nosiš sam/a

U slučaju da proceniš da ono što ti možeš da pružiš nije dovoljno, najbolje je da se obratiš nekom drugom za pomoć. To može biti roditelj (bilo tvoj, bilo osobe kojoj želiš da pomogneš), nastavnik, trener, a može biti i neko stručniji (psiholog ili psihijatar). Takođe, možeš predložiti osobi koja ima problem da se obrati još nekom za podršku a ti joj možeš pomoći u tom procesu traženja. 

Šta da radim ako me osoba zamoli da nikome ne kažem da ima problem?

U redu je da čuvaš tajnu, sve dok čuvanje te tajne ne dovodi osobu koja ima problem ili nekog drugog u opasnost. Ako ti se ta osoba poverila da želi ili planira da naudi sebi ili nekom drugom ili da je neko prema njoj nasilan, najbolje je da to što pre kažeš nekom starijem i/ili stručnijem. Možeš je obavestiti o svojim namerama, ali bez obzira na to da li se ona slaže sa tim ili ne, preduzmi sve što možeš da osiguraš njenu bezbednost ili bezbednost drugih osoba koje mogu biti ugrožene njenim postupcima. Koliko god se ona u tom trenutku bunila, taj tvoj postupak može samo biti od koristi po tu osobu na duže staze a kasnije može čak dovesti i do toga da ti bude zahvalna.

Osvesti svoje granice

U redu je ako ne znaš kako da pomogneš. U redu je i ako možda znaš ali trenutno ne osećaš da si u stanju da pružiš podršku drugome jer i sam/a prolaziš kroz težak period. I ovde važi slično pravilo kao u avionu, da u slučaju nesreće najpre staviš masku za kiseonik sebi pa tek onda drugima. Lepo je što želiš da se posvetiš drugoj osobi, ali to ne znači da treba da zapostaviš brigu o sebi. Veće su šanse da joj budeš stabilnija podrška ako si naspavan/a, vodiš zdrav život i provodiš dovoljnu količinu vremena baveći se aktivnostima koje ti prijaju (npr. nekim hobijem, družiš se sa drugim ljudima…). To što brineš i o sebi, pa čak iako ne prolaziš kroz probleme kroz koje prolazi druga osoba, ne znači da si manje brižan prijatelj i da ta osoba ne može ubuduće da računa na tebe.