Tinejdžeri i emocije: ne plaši se onoga što osećaš

Iako možda ne možeš da upravljaš svim emocijama koje se nenadano javljaju, uvek možeš da odabereš kako ćeš na njih da odreaguješ — na tebi je da li ćeš učiniti da rade u tvoju korist ili da te ometaju.

Sama osećanja nikada ne treba da posmatramo kao nešto loše, čega treba po svaku cenu da se rešimo, niti kao razlog za dodatnu brigu. Sva ona imaju svoj rok trajanja i pre ili kasnije prođu. Međutim, ako smo skloniji da se upuštamo u aktivnosti koje su po nas na duže staze štetne (ili primetimo neke druge neprijatne reakcije) kada osećamo određene emocije, važno je da ta osećanja preispitamo i potražimo alternativni način za suočavanje sa njima.

Neki od prvih znakova upozorenja uključuju:

• strah od stvari kojih se ranije nismo plašili (pa čak i strah od samih osećanja)
• izbegavanje velikog broja situacija u kojima nam se mogu javiti neprijatna osećanja
• preterana zabrinutost za sebe ili druge
• „istresanje“ na drugima i učestali sukobi 
• problemi sa spavanjem (prekomeran ili isprekidan san, noćne more, nesanica …)
• prejedanje, izgladnjivanje ili potpuni gubitak apetita
• prekomerna upotreba alkohola i drugih supstanci
• preterana (nemogućnost mirnog sedenja) ili nedovoljna aktivnost (izbegavanje gotovo svakog vida kretanja i aktivnosti)
• gubitak interesovanja za aktivnosti koje su nas ranije činile srećnim (npr. druženje sa ljudima, hobiji…)
• zanemarivanje obaveza u školi ili na poslu
• slaba koncentracija
• jak bol u stomaku, glavi i ostalim delovima tela
• potreba da se naudi sebi ili drugima

Neke od ovih reakcija mogu da se jave pri susretu sa pojedinim teškoćama i kao normalan i očekivan odgovor na njih (npr. problemi sa spavanjem usled treme pred polaganje teškog ispita). Ali, ukoliko nas emocionalne reakcije značajno ometaju u obavljanju svakodnevnih aktivnosti ili nam se čini da predugo traju uprkos svemu što pokušavamo da uradimo da ih prevaziđemo, možda je vreme da se obratimo nekome za dodatnu podršku (npr. psihologu ili psihijatru) kako bismo na odgovarajući način pomogli sebi da što pre počnemo da funkcionišemo najbolje što možemo u datim okolnostima.  

Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

Kako još mogu da pomognem sebi?

Evo nekih saveta kako da sam/a sebi olakšaš suočavanje sa bilo kojom neprijatnim osećanjem koje imaš:

Zastani i razmisli

Da bi znao/la sa čim tačno imaš posla, potrebno je da se za trenutak izmestiš iz situacije u kojoj se emocija javlja i da jasno proceniš šta osećaš, bez dodatnog samoosuđivanja ili nerviranja. Možeš i da na neki papir ili u dnevnik zapišeš odgovore na sledeća pitanja:

• Šta se desilo pre nego što se ovo osećanje javilo?
• Kakve su ti misli prolazile kroz glavu?
• Kako je odreagovalo tvoje telo? 
• Kako si postupio/la u datoj situaciji?

Ovo možeš ponoviti i za sve naredne emocije koje budu nadolazile. Kada ih sagledaš na jednom mestu, moći ćeš lakše da ih upoznaš i doneseš zaključke o mogućim uzrocima, kao i o korisnijim načinima reagovanja. Postoji li neki način razmišljanja koji bi ti u tim situacijama više pomogao?

Ne stidi se da potražiš pomoć

Ako ti je teško da sam/a osmisliš drugačiji način posmatranja problema i da se izboriš sa emocijama, slobodno se obrati nekome za savet. To može biti osoba u čije rasuđivanje imaš poverenja (prijatelj, blizak član porodice, nastavnik, trener i sl.), a može biti i neko stručniji (npr. psiholog ili psihijatar). I ovde ti od koristi može biti dnevnik emocija (iz 1. koraka), jer se često dešava da zaboravimo sve pojedinosti situacija u kojima su se one javljale. I ne zaboravi —  osećanja su važna za tvoje svakodnevno funkcionisanje. Ako potražiš stručnu pomoć za svoje emocionalne izazove sada, možeš usavršiti veštine nošenja sa njima i učiniti puno za sebe u budućnosti.