Optimizam i pesimizam: nauči da misliš pozitivno

Obrati pažnju na sledeći primer.

Prijatelj ti nije odgovorio na poruku koju si poslao/la juče. Ti zaključuješ:

1. „Mora biti da mu nije više stalo do mene!“
2. „Možda je u gužvi. Odgovoriće kad stigne.“

Šta misliš, kako bi se osećao/la u svakoj od ovih situacija? 

Veoma često misli koje dovode do neprijatnijih osećanja nisu baš u potpunosti opravdane. Obično do njih dođemo ne uzimajući mnogo u obzir objektivnost, logiku, činjenice, niti da li je takav način razmišljanja za nas koristan ili ne. 

Ne brini, svima nam se to ponekad dešava. Na sreću, jednom kada prepoznamo kakve to „greške“ pravimo u razmišljanju, možemo da naučimo kako da ih korigujemo. 

Ovo su neke od najčešćih. Da li ti neka zvuči poznato?

• Čitanje misli — kada „znamo“ šta neko misli bez ikakvih stvarnih dokaza za to (npr. na osnovu njegovog pogleda, postupaka…) 
• Proricanje sudbine — kada predviđamo budućnost bez realnih osnova (obično negativan ishod nečega)
• Katastrofiziranje — kada preuveličavamo verovatnoću da će se desiti nešto loše i koliko će ishod biti loš (npr. kada osećamo trnce u nogama i zaključimo da ćemo se „srušiti“ i sl.)
• Zaključivanje na osnovu osećanja – kada tumačimo svoja osećanja kao da su činjenice (npr. mislimo da će se sigurno desiti nešto loše samo zato što zabrinuti)
• Etiketiranje — kada sebi ili drugima „presudimo“ da smo zbog nečega što smo uradili glupi, loši, „luzeri“ i sl.
• Ignorisanje pozitivnog — kada smatramo da naše dobre osobine i uspesi, kao i komplimenti koje dobijemo, nemaju naročito veliki značaj, pa se uglavnom usredsređujemo na sve drugo što je negativno
• Preterano uopštavanje — kada nakon jedne loše stvari donesemo zaključak da nam se one uvek dešavaju (npr. kada nakon jedne greške zaključimo da nam nikad ništa ne ide od ruke)
• Crno-belo razmišljanje — kada mislimo da, ako nije apsolutno sve dobro, onda to znači da ništa u stvari nije dobro (i tako onemogućimo sebi da sagledamo stvarnost koja je složena i srednje rešenje koje je često najefikasnije)
• Zahtevi — kada sami sebi postavimo puno „pravila“ koja moramo da ispoštujemo (npr. „Trebalo bi već da budem zaposlen/a, ali nisam, što znači da sam neuspešan/a.“)
• Prebacivanje krivice na sebe — kada mislimo da smo samo mi odgovorni za nešto što se desilo iako su i drugi ljudi bili uključeni (npr. raskid, ocena za grupni rad i sl.)
• Prebacivanje krivice na druge — kada mislimo da su isključivo drugi ljudi odgovorni za naša osećanja i da mi ne možemo ništa da uradimo da bi se bolje osećali
• Poređenje sa drugima — kada procenjujemo svoje karakteristike i uspeh u odnosu na tuđe, a ne uzimamo u obzir to da svi imamo različite mogućnosti i životne okolnosti i da često nije ni moguće dostići željeni ideal koji mislimo da su drugi ostvarili (npr. fotošopirane slike devojaka i mladića na društvenim mrežama koje postavljaju nedostižne standarde)

Kako da promenim svoje misli?

Nije lako biti optimista. Sasvim je razumljivo da ti ponekad sve deluje crno, naročito ako si prethodno imao/la dosta loših iskustava. Ali, nije ni potpuno nemoguće pronaći nešto barem malo pozitivnije u svemu što nas okružuje. Potrebno je da postepeno uvežbavaš svoj um da takve stvari uočava. 

Ovo su neke od taktika koje ti mogu pomoći da pridaješ manje značaja negativnim mislima koje imaš i da ih lakše zameniš pozitivnijim:

Budi nežan/a prema sebi

Da li često sebe osuđuješ i iščekuješ najgore posledice? Način na koji se obraćaš sebi odražava se i na tvoja osećanja i na tvoje samopouzdanje. Zašto ne bi razgovarao/la sa sobom na način koji je prijatan, utešan i ohrabrujući? Nemoj govoriti sebi ništa što ne bi rekao/la najboljem prijatelju da ti se požali na sličan problem.

Osvrni se na činjenice i razmotri alternative

Ponekad nije nužno ni da negativne misli zameniš pozitivnim, da bi se osetio/la bolje. Dovoljno je samo da obratiš pažnju na stvarnost. Imaš li neki dokaz da je to što misliš tačno? Stvari koje nam padaju na pamet ne moraju uvek da budu istinite, naročito ako predstavljaju samo naše (ili tuđe) mišljenje o nečemu (npr. o lepoti, ukusu, uspehu…). Činjenica je stvar koja je potvrđena i dokazana kao istinita, sa kojom bi se složila većina ljudi na svetu! Da li ima dokaza koji potvrđuju i suprotno od onoga što misliš? Razmotri alternative – ima li drugih realističnijih i korisnijih načina da misliš o datoj situaciji?

Dozvoli svom umu da se opusti

Umesto da stalno prevrćeš po glavi razne nekorisne misli i analiziraš šta one mogu da znače, zašto ih jednostavno ne pustiš da prođu same od sebe? Misli su najčešće samo misli i nemaju mnogo uticaja na svet koji nas okružuje. Postoje različiti načini da pažnju preusmeriš sa svojih neprijatnih misli na nešto drugo, što, kao bonus, može dovesti i do toga da se opustiš i na taj način lakše prizoveš prijatnije misli. 

Budi strpljiv/a

Kada dugo (gotovo celog života) razmišljaš na jedan način, sasvim je očekivano da ti bude teško, neprijatno i neprirodno da ga iznenada promeniš. Međutim, kada budeš video/la da se bolje osećaš nakon toga, vremenom ćeš biti više motivisan/a da istrpiš tu malu neprijatnost u procesu privikavanja na novo nego da nastaviš da misliš na stari način. Samo strpljivo, to je navika koja se gradi i potrebno je vreme da se nauči i primeni. Nekom je potrebno manje a nekom više vremena, ali uloženi trud se uvek isplati, jer u jednom trenutku samo primetiš da je ono što je za tebe bilo novo  sada uobičajeno. 

Potraži pomoć

Nije ništa strašno ako ti ne polazi za rukom da sam/a utvrdiš koji ti je način razmišljanja korisniji. U tome ti može pomoći i osoba od poverenja (prijatelj, član porodice, psiholog…). Uvek možete zajedno da razmotrite šta te u tvom sadašnjem načinu razmišljanja najviše koči i da pokušate da pronađete efikasnije rešenje.