© UNICEF Srbija/2020/Pančić

Tinejdžeri i emocije: ne plaši se onoga što osećaš

Raduješ se kada dobiješ poklon, ali te nepravda ljuti? Tužan/a si kada ti nešto ne ide od ruke? Treseš se od straha pred javni nastup? Nisi jedini/a. Sasvim je u redu da osećaš čitav niz raznih osećanja u najrazličitijim situacijama, pa i da ti se čini da nekad ne osećaš ništa.

09.10.2021.
5 minuta čitanja

Iako možda ne možeš da upravljaš svim emocijama koje se nenadano javljaju, uvek možeš da odabereš kako ćeš na njih da odreaguješ — na tebi je da li ćeš učiniti da rade u tvoju korist ili da te ometaju.

Sama osećanja nikada ne treba da posmatramo kao nešto loše, čega treba po svaku cenu da se rešimo, niti kao razlog za dodatnu brigu. Sva ona imaju svoj rok trajanja i pre ili kasnije prođu. Međutim, ako smo skloniji da se upuštamo u aktivnosti koje su po nas na duže staze štetne (ili primetimo neke druge neprijatne reakcije) kada osećamo određene emocije, važno je da ta osećanja preispitamo i potražimo alternativni način za suočavanje sa njima.

Neki od prvih znakova upozorenja uključuju:

  • strah od stvari kojih se ranije nismo plašili (pa čak i strah od samih osećanja)
  • izbegavanje velikog broja situacija u kojima nam se mogu javiti neprijatna osećanja
  • preterana zabrinutost za sebe ili druge
  • „istresanje“ na drugima i učestali sukobi 
  • problemi sa spavanjem (prekomeran ili isprekidan san, noćne more, nesanica …)
  • prejedanje, izgladnjivanje ili potpuni gubitak apetita
  • prekomerna upotreba alkohola i drugih supstanci
  • preterana (nemogućnost mirnog sedenja) ili nedovoljna aktivnost (izbegavanje gotovo svakog vida kretanja i aktivnosti)
  • gubitak interesovanja za aktivnosti koje su nas ranije činile srećnim (npr. druženje sa ljudima, hobiji…)
  • zanemarivanje obaveza u školi ili na poslu
  • slaba koncentracija
  • jak bol u stomaku, glavi i ostalim delovima tela
  • potreba da se naudi sebi ili drugima

Neke od ovih reakcija mogu da se jave pri susretu sa pojedinim teškoćama i kao normalan i očekivan odgovor na njih (npr. problemi sa spavanjem usled treme pred polaganje teškog ispita). Ali, ukoliko nas emocionalne reakcije značajno ometaju u obavljanju svakodnevnih aktivnosti ili nam se čini da predugo traju uprkos svemu što pokušavamo da uradimo da ih prevaziđemo, možda je vreme da se obratimo nekome za dodatnu podršku (npr. psihologu ili psihijatru) kako bismo na odgovarajući način pomogli sebi da što pre počnemo da funkcionišemo najbolje što možemo u datim okolnostima.  

Kako još mogu da pomognem sebi?

Evo nekih saveta kako da sam/a sebi olakšaš suočavanje sa bilo kojom neprijatnim osećanjem koje imaš:

Zastani i razmisli

Da bi znao/la sa čim tačno imaš posla, potrebno je da se za trenutak izmestiš iz situacije u kojoj se emocija javlja i da jasno proceniš šta osećaš, bez dodatnog samoosuđivanja ili nerviranja. Možeš i da na neki papir ili u dnevnik zapišeš odgovore na sledeća pitanja:

  • Šta se desilo pre nego što se ovo osećanje javilo?
  • Kakve su ti misli prolazile kroz glavu?
  • Kako je odreagovalo tvoje telo? 
  • Kako si postupio/la u datoj situaciji?

Ovo možeš ponoviti i za sve naredne emocije koje budu nadolazile. Kada ih sagledaš na jednom mestu, moći ćeš lakše da ih upoznaš i doneseš zaključke o mogućim uzrocima, kao i o korisnijim načinima reagovanja. Postoji li neki način razmišljanja koji bi ti u tim situacijama više pomogao?

© UNICEF Srbija/2021/Pančić

Prihvati svoja osećanja

Možda bi ti bilo lakše da ideš u školu ili na posao da si bolje raspoložen/a ili da možeš na neko dugme da isključiš neprijatne emocije koje imaš. Međutim, više ćeš štete naneti sebi ako čekaš da se ponovo oraspoložiš (ili na silu to pokušavaš) da bi obavio/la obaveze i radio/la stvari koje voliš. To ne znači da treba da ignorišeš svoja osećanja i da se ponašaš kao da ih nema, već da naučiš kako da po njima ploviš što uspešnije možeš. Dopusti da budu prisutna u svemu što radiš, pa čak i kada su u pitanju zabrinutost, ljutnja, tuga i sl. jer na taj način vežbaš otpornost na različite teškoće.

Poboljšaj brigu o sebi

Zdrava ishrana, dovoljan unos tečnosti, dobar san i fizička aktivnost predstavljaju ključ za dobro funkcionisanje našeg uma, a bistar i otvoren um nam je neophodan da bismo se adekvatno nosili sa različitim emocijama. Razmisli i koje su ostale naizgled nevažne stvari koje ti mogu pomoći da se ponovo osećaš sigurnije i prijatnije. To može biti neki hobi (npr. slikanje, slušanje muzike, itd.), mekani jastuk, razgovor sa bliskom osobom, šetnja psa ili nešto potpuno drugo. Osiguraj sebi pristup tome kada ti je teško — i mala podrška može biti od velikog značaja. Pored toga, možeš da isprobaš i razne tehnike za opuštanje koje ti mogu omogućiti da lakše podneseš niz emocija koje osećaš.

Ne stidi se da potražiš pomoć

Ako ti je teško da sam/a osmisliš drugačiji način posmatranja problema i da se izboriš sa emocijama, slobodno se obrati nekome za savet. To može biti osoba u čije rasuđivanje imaš poverenja (prijatelj, blizak član porodice, nastavnik, trener i sl.), a može biti i neko stručniji (npr. psiholog ili psihijatar). I ovde ti od koristi može biti dnevnik emocija (iz 1. koraka), jer se često dešava da zaboravimo sve pojedinosti situacija u kojima su se one javljale. I ne zaboravi —  osećanja su važna za tvoje svakodnevno funkcionisanje. Ako potražiš stručnu pomoć za svoje emocionalne izazove sada, možeš usavršiti veštine nošenja sa njima i učiniti puno za sebe u budućnosti.

Povezani članci

Odagnaj neprijatne misli u nekoliko jednostavnih koraka

Svima nam se ponekad desi da pomislimo na nešto neprijatno. Nekad smo u stanju to da odbacimo kao potpunu glupost, a nekad nam ta misao može delovati mnogo strašnije nego što zaista jeste. Kako god da nam izgleda, neprijatna misao je ipak uvek samo u našoj glavi i na nama je da odlučimo da li ćemo joj posvetiti dodatnu pažnju...

22.10.2021.
Pročitaj

Kako ponovo (za)voleti život: ne plaši se da potražiš podršku!

Ponekad ti se može činiti da je život nepodnošljiv. Ali i tada je podnošljiv. Uvek možeš da odlučiš da uprkos svemu nastaviš dalje i sačekaš da se stvari malo poboljšaju.

21.10.2021.
Pročitaj

Imaš problem? Odvaži se, potraži pomoć!

Nije lako odvažiti se i odlučiti da se obratimo nekome za pomoć u vezi sa problemima sa kojima se suočavamo. Mnogi ljudi se plaše da će delovati kao „slabići“, odnosno da su nesposobni da sami reše svoj problem, druge će biti sramota da zatraže pomoć, a treći će se osećati krivim ili već nešto slično - ali sve to ne...

11.10.2021.
Pročitaj

Komentari

Ostavi komentar

Girl

Hitno ti je
potrebna pomoć?

Pozovi SOS centar Želim da se dopisujem