Tuga, osećaj krivice i crne misli: šta jeste, a šta nije depresija?

Uglavnom sve što nam se u životu događa na neki način utiče na naša osećanja. Nažalost, pored dobrih, neretko se dešavaju i loše stvari, koje mogu da izazovu osećanja koja nisu baš prijatna. Bilo da je u pitanju bolan raskid veze, loši odnosi sa porodicom ili prijateljima, slabije ocene, selidba ili nešto drugo, ne treba da nas čudi ukoliko naše raspoloženje naglo ili postepeno počne da se kvari. Ponekad čak možemo biti neraspoloženi i bez očiglednog razloga, ali čak ni to nije razlog za brigu. Važno je, doduše, da na vreme primetimo ukoliko naše neraspoloženje duže traje i značajno nas ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti (u druženju sa prijateljima, ispunjavanju obaveza u školi ili na poslu, bavljenju hobijem, itd.), kako bismo sprečili da se ono dalje širi i prekrije sve ono što je oko nas dobro i što može ponovo da nas usreći.

Šta nije depresija?

1. Depresija nije tužna reakcija na neki težak događaj (npr. gubitak bliske osobe). Normalno je da se osećamo loše u takvim situacijama i to osećanje vremenom prolazi. Ukoliko je, međutim, ovo osećanje i dalje podjednako jako i nakon dužeg perioda i ako ti se čini da te značajno ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti (ispunjavanju obaveza u školi ili na poslu, bavljenju hobijem…), ne bi bilo loše da zatražiš dodatnu podršku jer postoji mogućnost da  ipak patiš od depresije.
2. Depresija nije kratkotrajno loše raspoloženje (npr. kraće od dve nedelje). Ako nisi baš ,,svoj/a” (ako ti se ne radi ništa, ne druži sa ljudima, ili ti se čini kao da ti ništa ne ide od ruke) nekoliko dana, pa čak i duže (par nedelja), ne mora da znači da si depresivan/a. Takvi periodi su očekivani — ne možemo uvek imati istu količinu energije za sve aktivnosti. Odmori se, posveti se sebi i stvarima koje voliš, a snaga i dobro raspoloženje će se vratiti.
3. Može se desiti da primetiš kod sebe tegobe koje su slične simptomima depresije ali da zapravo imaš neki drugi zdravstveni problem (npr. nedostatak gvožđa ili drugih vitamina i minerala, neželjene efekte nekog leka koji piješ i sl.). Zato je važno da se obratiš za pomoć svom lekaru ako primetiš ove tegobe a on će znati kako da ispita prave uzroke tvojih tegoba i pronađe adekvatno rešenje. 

Kako izgleda depresivno raspoloženje?

Jaka tuga propraćena izrazitim neraspoloženjem koja traje duži period (više od dve sedmice) može ometati osobu da funkcioniše kao pre. Ona može osećati ogromnu krivicu i/ili verovati da manje vredi od drugih. Može se javiti osećaj beznađa (utisak da je sve ,,izgubljeno”), a neretko i crne misli (sa ili bez potrebe da se naudi sebi). 

Osoba se može osećati i uznemireno i imati problema sa koncentracijom i donošenjem odluka čak i u nevažnim situacijama. U nekim se slučajevima mogu javiti i halucinacije (kada osoba vidi, čuje ili na drugi način oseća nešto što ne postoji u stvarnosti), a tada je neophodno što pre potražiti stručnu pomoć.

Kako se tada ponašamo?

Osobe koje su veoma tužne i neraspoložene često gube interesovanje za stvari koje su im ranije pričinjavale zadovoljstvo i pokazuju manju želju za provođenjem vremena sa porodicom i prijateljima. Takođe im teže nego ranije pada da ispunjavaju svoje uobičajene obaveze (u školi ili na poslu). Može se desiti da sve rade sporije, pa čak i da veoma sporo pričaju.

Šta se dešava sa organizmom?

Intenzivna tuga najčešće sa sobom povlači i neke od ovih znakova:

• poremećaj sna (premalo ili previše spavanja)
• umor i/ili gubitak energije
• promena (povećanje ili smanjenje) apetita

Mogu se javiti i „nervoza“ i drugi neuobičajeni telesni simptomi (npr. lupanje srca, drhtavica…).

Kako mogu da pomognem sebi?