© UNICEF Srbija/2021/Pančić

Tuga, osećaj krivice i crne misli: šta jeste, a šta nije depresija?

Depresija je reč koju često upotrebljavamo kako bismo opisali loše raspoloženje, ali nije svako loše raspoloženje zaista i depresivno. Ono što je važno da shvatimo jeste da svakom lošem raspoloženju, kako ga god nazvali, može doći kraj i da do tog kraja možemo dovesti baš mi.

06.10.2021.
6 minuta čitanja

Uglavnom sve što nam se u životu događa na neki način utiče na naša osećanja. Nažalost, pored dobrih, neretko se dešavaju i loše stvari, koje mogu da izazovu osećanja koja nisu baš prijatna. Bilo da je u pitanju bolan raskid veze, loši odnosi sa porodicom ili prijateljima, slabije ocene, selidba ili nešto drugo, ne treba da nas čudi ukoliko naše raspoloženje naglo ili postepeno počne da se kvari. Ponekad čak možemo biti neraspoloženi i bez očiglednog razloga, ali čak ni to nije razlog za brigu. Važno je, doduše, da na vreme primetimo ukoliko naše neraspoloženje duže traje i značajno nas ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti (u druženju sa prijateljima, ispunjavanju obaveza u školi ili na poslu, bavljenju hobijem, itd.), kako bismo sprečili da se ono dalje širi i prekrije sve ono što je oko nas dobro i što može ponovo da nas usreći.

Šta nije depresija?

  1. Depresija nije tužna reakcija na neki težak događaj (npr. gubitak bliske osobe). Normalno je da se osećamo loše u takvim situacijama i to osećanje vremenom prolazi. Ukoliko je, međutim, ovo osećanje i dalje podjednako jako i nakon dužeg perioda i ako ti se čini da te značajno ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti (ispunjavanju obaveza u školi ili na poslu, bavljenju hobijem…), ne bi bilo loše da zatražiš dodatnu podršku jer postoji mogućnost da  ipak patiš od depresije.
  2. Depresija nije kratkotrajno loše raspoloženje (npr. kraće od dve nedelje). Ako nisi baš ,,svoj/a” (ako ti se ne radi ništa, ne druži sa ljudima, ili ti se čini kao da ti ništa ne ide od ruke) nekoliko dana, pa čak i duže (par nedelja), ne mora da znači da si depresivan/a. Takvi periodi su očekivani — ne možemo uvek imati istu količinu energije za sve aktivnosti. Odmori se, posveti se sebi i stvarima koje voliš, a snaga i dobro raspoloženje će se vratiti.
  3. Može se desiti da primetiš kod sebe tegobe koje su slične simptomima depresije ali da zapravo imaš neki drugi zdravstveni problem (npr. nedostatak gvožđa ili drugih vitamina i minerala, neželjene efekte nekog leka koji piješ i sl.). Zato je važno da se obratiš za pomoć svom lekaru ako primetiš ove tegobe a on će znati kako da ispita prave uzroke tvojih tegoba i pronađe adekvatno rešenje. 

Kako izgleda depresivno raspoloženje?

Jaka tuga propraćena izrazitim neraspoloženjem koja traje duži period (više od dve sedmice) može ometati osobu da funkcioniše kao pre. Ona može osećati ogromnu krivicu i/ili verovati da manje vredi od drugih. Može se javiti osećaj beznađa (utisak da je sve ,,izgubljeno”), a neretko i crne misli (sa ili bez potrebe da se naudi sebi). 

Osoba se može osećati i uznemireno i imati problema sa koncentracijom i donošenjem odluka čak i u nevažnim situacijama. U nekim se slučajevima mogu javiti i halucinacije (kada osoba vidi, čuje ili na drugi način oseća nešto što ne postoji u stvarnosti), a tada je neophodno što pre potražiti stručnu pomoć.

Kako se tada ponašamo?

Osobe koje su veoma tužne i neraspoložene često gube interesovanje za stvari koje su im ranije pričinjavale zadovoljstvo i pokazuju manju želju za provođenjem vremena sa porodicom i prijateljima. Takođe im teže nego ranije pada da ispunjavaju svoje uobičajene obaveze (u školi ili na poslu). Može se desiti da sve rade sporije, pa čak i da veoma sporo pričaju.

Šta se dešava sa organizmom?

Intenzivna tuga najčešće sa sobom povlači i neke od ovih znakova:

  • poremećaj sna (premalo ili previše spavanja)
  • umor i/ili gubitak energije
  • promena (povećanje ili smanjenje) apetita

Mogu se javiti i „nervoza“ i drugi neuobičajeni telesni simptomi (npr. lupanje srca, drhtavica…).

© UNICEF Srbija/2021/Pančić

Kako mogu da pomognem sebi?

Imaj razumevanja za svoje stanje

To što si loše raspoložen/a i nije ti stalo ni do čega ne znači da si lenj/a, niti da kod tebe nešto drugo nije ,,kako treba”. Sasvim je u redu da s vremena na vreme budemo tužni i nemamo dovoljno energije za ono što inače s lakoćom obavljamo. Daj sebi dovoljno oduška i ispitaj eventualne razloge koji stoje iza tvog neraspoloženja. Da li je sve zaista tako crno ili tako samo trenutno izgleda? Ako imaš priliku, podeli svoja osećanja s nekim kome veruješ. Možda ti baš njihovo iskustvo pomogne da lakše prebrodiš ovaj izazovan period. Možeš i da vodiš dnevnik svojih osećanja i zapažanja.

Brini o svom zdravlju

Kada nam je teško, često zanemarujemo svoje osnovne potrebe, a upravo one mogu dovesti do toga da se osećamo bolje. Potrudi se da redovno spavaš (npr. da ležeš i da se budiš u isto vreme), da se raznovrsno hraniš (čak i onda kada uopšte nemaš apetit ili ti se jede isključivo čokolada) i da se baviš fizičkim aktivnostima kad god je to moguće.

Pokreni se!

Iako verovatno imaš snažnu potrebu da ne radiš ništa, može se desiti da upravo to održava tvoje neraspoloženje. Pokušaj da ,,nateraš” sebe da napraviš barem mali pomak, npr. da namestiš krevet, odeš u šetnju, pozoveš blisku osobu, da se pola sata baviš nekim starim hobijem, ili da uradiš jedan domaći zadatak. Velike su šanse da ćeš nakon toga dobiti želju da uradiš još nešto ili da ćeš se osećati makar za nijansu bolje.

A ako neraspoloženje potraje?

Nemoj se ustručavati da potražiš podršku ako uvidiš da si i dalje neraspoložen/a uprkos svemu što pokušavaš da uradiš. Razni stručnjaci ti mogu pomoći da bolje razumeš kroz šta prolaziš i pokazati dodatne tehnike za prevazilaženje teškoća. Svaki problem ima rešenje, pa čak i onaj povodom kog se osećamo depresivno. 

Povezani članci

Ljubav prema sebi

Kao jedna od starijih vršnjačkih edukatorki u oblasti mentalnog zdravlja, drago mi je da se sada, više nego kada sam ja bila u srednjoj školi, raširila svest i potreba da brinemo o mentalnom zdravlju, jedni o drugima i da budemo u tom procesu tu, jedni za druge, uz puno uvažavanje i razlika i problema svakoga od nas.

05.06.2022.
Pročitaj

Kako ponovo (za)voleti život: ne plaši se da potražiš podršku!

Ponekad ti se može činiti da je život nepodnošljiv. Ali i tada je podnošljiv. Uvek možeš da odlučiš da uprkos svemu nastaviš dalje i sačekaš da se stvari malo poboljšaju.

24.05.2022.
Pročitaj

Odagnaj neprijatne misli u nekoliko jednostavnih koraka

Svima nam se ponekad desi da pomislimo na nešto neprijatno. Nekad smo u stanju to da odbacimo kao potpunu glupost, a nekad nam ta misao može delovati mnogo strašnije nego što zaista jeste. Kako god da nam izgleda, neprijatna misao je ipak uvek samo u našoj glavi i na nama je da odlučimo da li ćemo joj posvetiti dodatnu pažnju...

10.05.2022.
Pročitaj

Komentari

Ostavi komentar

Girl

Hitno ti je
potrebna pomoć?

Pozovi SOS centar Želim da se dopisujem