© UNICEF Srbija/2021/Pančić

Sedam načina da se efikasno izborite sa stresom

Stres je reč koju svi veoma često upotrebljavamo, ali za svakog od nas može imati sasvim drugačije značenje. Iako nam ponekad može i pomoći (na primer, da brže uradimo neki zadatak), on nas, nažalost, neretko u velikoj meri i koči.

09.10.2021.
9 minuta čitanja

Kakva god da je priroda stresa kroz koji prolazimo, važno je znati da uvek postoji način da pomognemo sebi da ga lakše prebrodimo.

Nije moguće u potpunosti izbeći stres. Svaka promena (selidba, raskid i/ili nova veza, promena karijere i sl.), bila ona pozitivna ili ne, predstavlja za nas određenu vrstu izazova i dovodi do stresa. Nekad je to čak i dobro, jer nas taj stres „gura“ da istrajemo u svojim namerama, pa se posle osećamo zadovoljno što smo ih ostvarili. Međutim, nekad nam se čini da se stres samo gomila ili da traje veoma dugo, a može se desiti i da primetimo više onih negativnih posledica, naročito ako ne znamo kako da se efikasno izborimo sa stresom.

Da li pomažeš ili odmažeš sebi kada si pod stresom?

Na narednom spisku označi ono što obično radiš kada si pod stresom i proveri da li je to za tebe korisno ili štetno.

  • Pravim se da problem koji me muči ne postoji i nadam se da će proći sam od sebe.
  • Stalno razmišljam o problemu ali oklevam da bilo šta uradim po tom pitanju (iz straha ili jer deluje teško).
  • Ignorišem svoje osnovne potrebe (npr. san) i radim još više.
  • Spavam više nego inače.
  • „Istresam“ svoju nervozu i bes na ljude oko sebe.
  • Jedem više ili manje nego inače ili posežem za slatkišima i brzom hranom češće nego obično.
  • Popijem nešto da se opustim (alkohol ili lek) ili zapalim cigaretu.
  • Odem do prodavnice i kupim sebi nešto lepo da se osetim bolje.
  • Trudim se da pronađem rešenje za svoj problem ili barem da promenim ugao gledanja na njega.
  • Usmeravam svoje misli i energiju ka onome na šta mogu da utičem i pokušavam da se pomirim sa onim na šta ne mogu.
  • Redovno pravim pauze kako bih se opustio/la.
  • Trudim se da ne zanemarim svoje osnovne potrebe, kao ni potrebu da se razonodim (npr. bavim se nekim hobijem, družim se sa ljudima…).
  • Obratim se prijatelju ili nekoj drugoj bliskoj osobi i tražim podršku.
  • Pazim da ono što jedem bude zdravo.
  • Trudim se da ostanem fizički aktivan/a.
  • Meditiram.

U levoj koloni nabrojani su načini nošenja sa stresom koji su obično manje korisni za nas od onih u desnoj koloni. Iako gotovo svi mi ponekad reagujemo i na jedan i na drugi način, važno je da shvatimo čime možemo pogoršati stres, i da se trudimo da uvežbavamo tehnike koje nam mogu pomoći da sa njim lakše izađemo na kraj.

Ne treba da očajavaš ako si označio/la više odgovora u levoj koloni. Ostatak ovog teksta može ti pomoći da naučiš da prepoznaš koje ti reakcije na stres odmažu i kako da ih zameniš onima koje su ti znatno korisnije. 

Kako stres izgleda?

Svako na stres reaguje na drugačiji način, ali se kod većine ljudi on najpre javlja u telu, pa tek onda u glavi. Neki od prvih znakova stresa mogu biti:

  • ubrzan rad srca
  • znojenje
  • drhtavica
  • kratak dah
  • vrtoglavica
  • suva usta
  • mučnina i drugi problemi sa varenjem (dijareja, grčevi, kiselina u želucu…)
  • bol u različitim delovima tela (u leđima, u glavi…)
  • napetost i grč u mišićima (uključujući i stegnute pesnice, grudi, vilicu i sl.)
  • oslabljen imunitet (česte prehlade, upale i sl.)
  • promene na koži (ekcemi, crvenilo, bubuljice…)
  • izmenjen apetit (smanjen ili uvećan ili potreba za slatkišima i brzom hranom)
  • poremećaj sna (premalo ili previše spavanja)
  • iscrpljenost

Sem toga, kada smo pod stresom, možemo kod sebe primetiti i:

  • osećaj kao da ćemo „pući“
  • česte promene raspoloženja (nervoza, bes, tuga…)
  • stalnu zabrinutost i uznemirenost (iz jednog ili više razloga istovremeno ili bez očiglednog razloga)
  • nisko samopouzdanje
  • slabu koncentraciju i pamćenje

On može uticati i na naše ponašanje, tako da češće dolazi do:

  • plakanja (ponekad i „iz čista mira“)
  • vikanja
  • „smirivanja“ cigaretama, alkoholom, lekovima i/ili drogom
  • zapostavljanja lične higijene
  • prekomernog trošenja novca i drugih oblika impulsivnog ponašanja koji mogu biti opasni (npr. kockanje, kršenje pravila…)
  • igranja igrica do besvesti
  • osamljivanja

Šta sve može da uzrokuje stres?

Uzroci stresa razlikuju se od osobe do osobe, a jedna osoba tokom života može biti pod stresom zbog najrazličitijih stvari. Možeš biti pod stresom zbog neke određene stvari, ali može se desiti i da ti je jednostavno svega „preko glave“. Neki od brojnih i čestih izazova i izvora stresa sa kojima se ti i tvoji vršnjaci možete suočavati su:

  • škola, testovi i ispiti
  • odabir karijere
  • nezaposlenost i traženje posla
  • nedostatak novca
  • preveliki broj obaveza (posao, treninzi…)
  • selidba (u drugu kuću, grad ili državu)
  • svađe (sa prijateljima ili porodicom)
  • problemi u vezi ili potraga za partnerom
  • kritika i samokritika
  • razvod roditelja
  • bolest (sopstvena ili tuđa)
  • gubitak bliske osobe
  • nasilje (uživo ili na internetu, fizičko ili psihičko)
  • traumatični događaji (npr. saobraćajne nesreće, prirodne nepogode)
  • posledice pandemije koronavirusa i drugih svetskih kriza

Sasvim je opravdano da si pod stresom iz bilo kog od navedenih i ostalih razloga. To što se ti stresiraš zbog nečega a tvoj drug ili drugarica ne ne znači da sa tobom nešto nije u redu niti da si „slabić“. Jednostavno, svi mi drugačije gledamo na životne situacije i, u skladu sa našim prethodnim iskustvom, lakše ili teže uspevamo da sa njima izađemo na kraj.

© UNICEF Srbija/2021/Pančić

Šta mogu da uradim?

Loša vest je da je određena količina stresa u toku života uglavnom neizbežna. Međutim, dobra vest je da postoji više od jednog načina da sa njim efikasnije izađeš na kraj. U nastavku slede neki provereni saveti:

Prati situaciju i „ulovi“ stres

Pokušaj da primetiš kada stres počne da se nagomilava. To najčešće možeš da prepoznaš po nekoj značajnoj promeni u svom funkcionisanju. Na primer, ukoliko redovno i s lakoćom obavljaš neke sitne obaveze po kući (kao što je nameštanje kreveta, slaganje odeće u ormar i sl.) a onda ih najednom zapostaviš na duže vreme, postoji mogućnost da ulaziš u stresan period. Preispitaj okolnosti i razmisli da li možeš da uradiš nešto da smanjiš eventualne izvore stresa. 

Razmisli o uzrocima

Da li ti se čini da se obično stresiraš oko sličnih situacija? Zašto su baš te situacije stresne za tebe? Razmisli o tome kako one uzrokuju tvoje stresno stanje. Da li možda sebi postavljaš prestroge zahteve i tako dodaješ pritisak? Neke od stvari koje ljudi često misle da po svaku cenu moraju su: da izbegnu mogućnost greške, da udovolje drugima i da ih drugi prihvate, da ostvare sve što su zamislili, da budu najbolji u svemu što rade, da imaju kontrolu nad nečim (ili nad svime u životu), itd. 

Ako prepoznaš neko svoje strogo unutrašnje „pravilo“, zapitaj se da li zaista moraš u svakoj situaciji da ga primenjuješ. Da li pravila koja sami sebi odredimo treba da poštujemo u istoj meri kao i zakone koji važe i za sve ostale ljude? Budi „buntovnik“ i pokušaj da prekršiš neko od svojih pravila. Velike su šanse da ćeš na taj način pomoći sebi da smanjiš tenziju koju osećaš.

Poveri se nekom

Podeli svoja osećanja sa nekim iz svog okruženja u kog imaš dovoljno poverenja. To ne mora nužno biti neko koga poznaješ, uvek se možeš obratiti i nekom stručnijem (npr. psihologu ili psihijatru). Nema razloga da teret stresa podnosiš potpuno sam/a. Kada podeliš ono što te muči sa nekim drugim, možeš dobiti koristan savet kako da  promeniš način gledanja na problem i lakše podneseš stresan period u kojem se nalaziš. Nije sramota potražiti pomoć kada se osetiš „zaglavljeno“!

„Upoznaj“ svoj stres i nauči da ga prepoznaš

Pokušaj da uočiš kako najčešće reaguješ na stres. Da li te tada neke sitnice nerviraju više nego inače (npr. red na kasi, gužva u saobraćaju, loše vreme…)? Da li se lakše rasplačeš ili ti više lupa srce i ne možeš da zaspiš? Da li ti je teško da misliš pozitivno? Šta god da je u pitanju, upamti (ili zapiši) i nauči da prepoznaš te znake stresa kod sebe da bi na vreme mogao/la da preduzmeš odgovarajuće mere kako se tvoje stanje ne bi pogoršalo.

Promeni ugao gledanja

Ono kroz šta prolaziš sigurno je veoma teško i može biti nepovoljno iz raznih razloga. Međutim, i iz najneprijatnijih iskustava možemo da izvučemo nešto dobro, ako se potrudimo. Tako nas, na primer, neuspeh može motivisati da uložimo više truda, a iz kritike možemo da naučimo i nešto korisno. Ako ti je teško da sagledaš pozitivnu stranu situacije u kojoj se nalaziš, podseti se makar da ćeš nakon nje, ako ništa drugo, biti bogatiji/a za još jedno iskustvo koje će ti pomoći da postaneš otporniji/a i da se, samim tim, lakše izboriš sa budućim nedaćama.

Brini o sebi

Bez obzira na to koliko ti je teško i koliko nemaš vremena, potrudi se da u svoj gusti raspored uglaviš brigu o sebi, jer zapostavljanje ove važne stavke može samo dodatno da ti oteža život. Obrati pažnju na to da li unosiš dovoljno tečnosti, vitamina, minerala i drugih hranljivih materija i da li se dovoljno krećeš. Nemoj da zanemariš ni važnost odmora i zabave (hobija, druženja sa prijateljima, itd.). Kada „napunimo baterije“, mnogo nam je lakše da ugledamo rešenje nego kada smo neispavani ili na neki drugi način neispunjeni. Ali, oprezno! Aktivnosti poput druženja mogu ti dodatno isprazniti baterije, ako vreme posvetiš pogrešnim osobama.

Nauči da se opustiš

Brojne tehnike za opuštanje mogu ti pomoći u trenucima kada se osećaš preopterećeno, a mogu i sprečiti njihovu učestalost. Pravilno disanje, meditacija i joga samo su neke od ideja za jačanje otpornosti na stres, a veoma ih lako možeš uključiti u svoju dnevnu rutinu. Ako ti na prvi pogled deluju komplikovano, ove tehnike možeš najpre isprobati sa nekim ko ima prethodnog iskustva u njihovoj primeni (npr. sa joga instruktorom, psihoterapeutom, lekarom, itd.).

Povezani članci

Moje viđenje rešavanja problema

Svaki problem svakoj osobi izgleda drugačije i svakome je njegov problem najveći i najteži, svako ima svoje rešenje za koje misli da je najbolje, zato i jeste sve okej.

05.06.2022.
Pročitaj

Nauči da na vreme prepoznaš i prijaviš nasilje

Ljudi mogu ponekad da se prema nama ophode na način koji nam ne prija. To mogu biti i ljudi koje dobro poznajemo, ali i potpuni neznanci. Ko god da je u pitanju, važno je da na vreme odreagujemo i da se zaštitimo, kako bismo sprečili štetne posledice po svoju bezbednost i zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno.

10.05.2022.
Pročitaj

Problemi u vezi i kako ih prevazići: kratak vodič za zdraviji odnos

U životu često ne teče samo „med i mleko“ ni onda kada si u vezi. Ipak, koji god da je problem u pitanju, rešenje uvek može biti na dohvat ruke.

28.04.2022.
Pročitaj

Komentari

Ostavi komentar

Girl

Hitno ti je
potrebna pomoć?

Pozovi SOS centar Želim da se dopisujem