Prijatelji i “prijatelji” – kada je vreme za preispitivanje kruga najbližih ljudi?

Prijatelj ne mora nužno biti osoba sa kojom provodiš svaki slobodan trenutak, koja zna svaki detalj o tebi i koja te podržava u svemu što planiraš da uradiš. U toku života ćeš verovatno imati različite vrste prijatelja. Iako si sa nekima možda malo prisniji, to ne znači da su ovi drugi manje pogodni za druženje. Vršnjaci iz škole, kolege sa posla, poznanici s kojima ideš u provod, pa čak ponekad i ljudi koje upoznaš na internetu, će verovatno u nekim trenucima zauzimati važnije a u drugim manje važno mesto u tvom životu. Jedino na šta treba da obratiš pažnju jeste da li neko od njih čini da tvoj život postane znatno gori, u kom slučaju je možda vreme da preispitaš status „prijatelja“ koji si mu dodelio/la.

Ko je dobar prijatelj?

Procena da li nam je neko dobar prijatelj ili ne najčešće zavisi od nas, kao i od osobe s kojom se družimo, ali postoje neke karakteristike koje bi trebalo da budu zajedničke većini ljudi koje smatramo bliskim. Ovo su neke od njih:

• pouzdanost (možemo da računamo na njih)
• iskrenost (npr. ne ogovaraju nas)
• posvećenost (trude se oko našeg odnosa koliko i mi)
• ljubaznost (ne vređaju nas, ne ponašaju se agresivno, poštuju naša osećanja, želje i potrebe…)
• spremnost da prihvate različitosti (ne osuđuju nas ako smo po nečemu drugačiji, niti nas primoravaju da se prilagodimo njima)
• otvorenost (ostavljaju prostora za promene, druženje sa drugim ljudima, itd.)

Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

Da li imaš nekog prijatelja koji ne ispunjava neki od ovih kriterijuma?

Može se desiti da u svom okruženju imaš nekog ko se ne ophodi baš najbolje prema tebi, ali to ne znači da ga moraš „otpisati“. Ukoliko ti je do te osobe stalo, postoje načini da bar donekle rešiš problem:

Porazgovarajte

Iskren i otvoren razgovor može da pomogne u rešavanju brojnih problema koje imamo sa drugim ljudima. Pripremi se unapred za razgovor, sačekaj neki pogodan trenutak (npr. kada nema puno ljudi u okolini, kada nigde ne žurite, itd.) i pokušaj da razjasniš neke stvari koje te muče. Potrudi se da aktivno slušaš (ne razmišljaj o drugim stvarima), da razumeš tačku gledišta svog sagovornika, ali i da njemu jasno izneseš svoju. U tome ti mogu pomoći veštine rešavanja sukoba i asertivne komunikacije. Ako otkriješ da se tvoj prijatelj ponaša loše zbog nekog drugog problema koji ga mori, možeš pokušati i da mu pomogneš da se sa njim lakše izbori. 

Smanji kontakt

Ukoliko primetiš da se razgovorom ništa ne postiže, možeš slobodno da se postepeno udaljavaš od te osobe. To znači da ne moraš uvek da je zoveš da se vidite, niti da prihvataš njene pozive ako ti nije stalo do viđanja. U slučaju da se krećete u istom krugu ljudi, možeš je viđati i samo u društvu drugih a smanjiti kontakt van te grupe. Vodi samo računa o tome da ta osoba zna zbog čega je izbegavaš i da su ta osećanja donekle uzajamna. 

Potraži pomoć

Rasprave sa bliskim ljudima mogu biti izuzetno teške i iscrpljujuće, naročito ako se ne završe baš najbolje (tj. pomirenjem ili rešenjem problema). Može se desiti i da ti je izuzetno teško da se nosiš sam/a sa svim različitim neprijatnim emocijama koje tada mogu da se jave (tuga, bes, krivica…). Dobra vest je da pomoć postoji i da ti je uvek na dohvat ruke. Bilo da se obratiš za savet nekom starijem (npr. roditeljima, nastavnicima, trenerima) ili, još bolje, nekom stručnijem (psihologu ili psihijatru), velika je verovatnoća da će ti prijati da podeliš teret koji osećaš. Daj sebi oduška a možda zaista dobiješ i korisne smernice koje će ti pomoći da prebrodiš ovaj nesumnjivo izazovan period koji je pred tobom.