Caption: © OPENS/2021/Veličković

Asertivna komunikacija ili “zlatna sredina” – kako je postići?

Kada doživimo neku nepravdu, bilo da su u pitanju nečije grube reči, postupci ili jednostavno neslaganje sa našim stavovima, dešava se da odreagujemo na način koji za nas nije baš koristan.

10.10.2021.
7 minuta čitanja

Obično se tada pokajemo zato što smo nešto rekli ili uradili (ili propustili priliku da to učinimo), a osoba koja nas je povredila najčešće ne uradi ništa da se iskupi ili barem ispravi u budućnosti. Međutim, samo mala promena u reakciji nas deli od „zadovoljavanja pravde“ i zove se asertivnost.

Kakav je tvoj način reagovanja?

Odgovori iskreno šta bi najverovatnije uradio/la u sledećim situacijama:

Čuješ da neko priča ružno o tebi iza tvojih leđa

  1. Okrećeš se besno i uzvikuješ: „Kako ste samo glupi, sve sam čuo/la!“
  2. Okrećeš se i mirnim tonom kažeš: „Kada tako pričate o meni, baš se osećam povređeno. Bilo bi lepo da mi ubuduće otvoreno kažete šta mislite.“
  3. Odlaziš u najbliži toalet i plačeš.
  4. Napišeš na Instagramu kako mrziš kada neko nema pametnija posla nego da ogovara druge.

Na žurci si i neko vređa tvog prijatelja

  1. Unosiš se toj osobi u lice i vičeš: „Ponovi, ako smeš!“
  2. Prilaziš toj osobi i kažeš: „Kada tako vređaš mog prijatelja, ni on ni ja se ne osećamo prijatno. Molim te da ubuduće izbegavaš takve komentare.“
  3. Ignorišeš.
  4. Kažeš svom prijatelju da je ta osoba budala i da bi joj najradije zveknuo/la šamar.

Konobar ti donosi pogrešnu porudžbinu

  1. Glasno mu kažeš da je očigledno glup i nesposoban i besno bacaš tanjir na sto tako da se sve iz njega prospe.
  2. Mirnim tonom mu saopštavaš: „Razumem da ste u gužvi, ali me veoma pogađa što ste mi doneli pogrešno jelo. Molim Vas da zapišete šta sam naručio/la i da mi pročitate.”
  3. Ćutiš i jedeš ono što si dobio/la.
  4. Naglas se našališ sa drugim konobarom na račun prvog, ističući kako je ovaj glup.

Ukoliko je većina tvojih odgovora pod 2 – svaka čast, na dobrom si putu da se na prikladan način zauzimaš za sebe. Ukoliko si imao/la više drugih odgovora – ne brini, ovaj članak će ti pomoći da naučiš kako da ispoljavaš svoja osećanja na način koji je manje štetan po tebe i po druge ljude.

Svima nama se desi da ponekad poželimo da „saspemo“ nekome u lice šta mislimo ili da mu barem jasno pokažemo kako se osećamo. Često nam je prvi impuls ili da to uradimo na grub način, koji obično ima za posledicu svađu, zahlađenje odnosa i tome slično, ili pak da se suzdržimo, „progutamo“ negativna osećanja i nastavimo kao da se ništa nije desilo. Ni prvi ni drugi način nije za nas dobar na duže staze i zato je potrebno da naučimo kako da pronađemo „zlatnu sredinu“, odnosno način da iskažemo svoj stav a da pri tom nikog ne povredimo.


Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

Saznaj više

Šta je to asertivnost?

Asertivnost se razlikuje od drugih načina reagovanja po tome što ne uključuje nasilje (bilo verbalno i fizičko bilo posredno, odnosno „iza leđa“), ali ona takođe ne podrazumeva ni tolerisanje onoga što nam ne prija. Dobra vest je da uz malo truda uvek možemo odabrati da odreagujemo asertivno. To na početku možda ne deluje nimalo lako, ali je recept veoma jednostavan za pamćenje i kasnije uvežbavanje. Asertivna reakcija trebalo bi da sadrži sledeće elemente:

  1. Jasno izražavanje svojih osećanja, misli i/ili želja — npr. „osećam se tužno/ljuto/povređeno…“, „mislim da je to…“, „(ne) želim da…“
  2. Jasno objašnjenje situacije u kojoj se te misli, osećanja i želje javljaju — npr. „kada me nazivaš pogrdnim imenima“, „kada se ne obazireš na moje potrebe“…
  3. Ponudu alternativnog rešenja — npr. „Molim te, nemoj to više da radiš“ ili „Ako tako nastaviš, biću primoran/a da preduzmem nešto.“

Asertivna komunikacija ne uključuje okrivljavanje ili osuđivanje druge osobe (npr. „Osećam se ljuto kad se ponašaš kao kreten.“), već samo iznošenje objektivnih, odnosno stvarnih okolnosti (koje bi „kamera“ mogla da snimi) i naših osećanja povodom njih. Takođe, ne bi trebalo da uključuje ni otvorene pretnje drugima.

Uporedi:

U kojoj bi situaciji bio/la spremniji/a da saslušaš drugu osobu?

„Znaš kako si me sad razbesneo/la, budalo jedna! Nikad ništa ne slušaš. Videćeš ti kad ja tebe prestanem da slušam!“ 

ILI:

„Kada me ne slušaš, osećam se veoma ljuto i povređeno. Molim te, obrati malo više pažnje na ono što govorim.“

© OPENS/2018/Veličković

Zašto nam asertivno reagovanje može delovati teško?

Asertivno reagovanje nam često ne dolazi prirodno. Ljudima ono neretko ne deluje baš korisno jer misle:

  • da će izgledati kao slabići ili se osramotiti ako kažu šta osećaju,
  • da će opteretiti druge ljude ili ispasti sebični i nepristojni ako ih „smaraju“ svojim osećanjima,
  • da će iskazivanjem osećanja samo da pogoršaju situaciju,
  • da nema šanse da ih drugi razumeju ako se ne izviču na njih.

Međutim, redovnim isprobavanjem i vežbanjem asertivnosti možemo samo da uvidimo njene pozitivne posledice. Naime, ljudi će po pravilu biti spremniji da nas saslušaju i uvaže ukoliko se i mi njima obraćamo sa većim poštovanjem (čak i onda kada smatramo da ga baš i ne zaslužuju). 

Šta ti je važno da drugi poštuju?

Nije loša ideja da unapred promisliš i odrediš svoje granice (a možeš negde i da ih zapišeš kao podsetnik, ili čak kao uputstvo za ljude u svom okruženju). 

Šta je to što želiš da drugi poštuju kada si ti u pitanju? Šta možeš da tolerišeš a šta ti već smeta? 

Ovo su neke od kategorija koje ti mogu pomoći pri analiziranju:

  • Vreme — U šta želiš da ulažeš vreme a šta smatraš uzaludnim trošenjem vremena? 
  • Komunikacija — Kako želiš da se drugi prema tebi ophode a šta ti smeta u komunikaciji (npr. ton, rečnik…)?
  • Stvari — Šta rado pozajmljuješ ili poklanjaš nekome a šta ne (novac, mobilni telefon, odeću…)? Kome veruješ dovoljno da im poveriš nešto na čuvanje a kome ne?
  • Distanca — Do koje ti mere odgovara da ti se neko približi, a šta ti smeta (npr. zagrljaj, dodir, rukovanje…)? Ko sme da ti priđe bliže a ko ne? 
  • Informacije — Sa kim želiš da deliš informacije o sebi a sa kim ne? Koje informacije želiš da podeliš sa drugima a koje da zadržiš za sebe? 
  • Internet — Da li želiš da budeš prisutan/a na društvenim mrežama ili ne? Kome bi dozvolio/la pristup svom sadržaju na internetu a kome ne? Da li ima nešto što ne bi voleo/la da drugi o tebi podele na društvenim mrežama?

I posle dosta vežbe, asertivnost mi još uvek ne ide glatko…

Ne brini. Kada dobar deo života reaguješ na jedan način, potrebno je malo više vremena  (i strpljenja) da ti nova reakcija pređe u naviku. Možda ti je najpre potrebno da bolje upoznaš svoja osećanja, možda asertivna komunikacija nije dovoljna za rešavanje sukoba u koji si ušao/la, a možda jednostavno ova druga osoba iz nekih svojih razloga nije spremna da ti pruži razumevanje i podršku. Šta god da je u pitanju, OK je i da zaključiš da se ne snalaziš baš najbolje sam/a i da ti je potrebna pomoć. Možeš se obratiti nekoj osobi od poverenja koja može podeliti sa tobom neko svoje slično iskustvo, a možeš potražiti i stručniju pomoć (npr. psihoterapeuta), jer ti osoba koja je za to posebno obučena može omogućiti da uvidiš šta te sprečava da sa većom uspešnošću reaguješ asertivno kada je to potrebno.

Povezani članci

Moje viđenje rešavanja problema

Svaki problem svakoj osobi izgleda drugačije i svakome je njegov problem najveći i najteži, svako ima svoje rešenje za koje misli da je najbolje, zato i jeste sve okej.

05.06.2022.
Pročitaj

Nauči da na vreme prepoznaš i prijaviš nasilje

Ljudi mogu ponekad da se prema nama ophode na način koji nam ne prija. To mogu biti i ljudi koje dobro poznajemo, ali i potpuni neznanci. Ko god da je u pitanju, važno je da na vreme odreagujemo i da se zaštitimo, kako bismo sprečili štetne posledice po svoju bezbednost i zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno.

10.05.2022.
Pročitaj

Problemi u vezi i kako ih prevazići: kratak vodič za zdraviji odnos

U životu često ne teče samo „med i mleko“ ni onda kada si u vezi. Ipak, koji god da je problem u pitanju, rešenje uvek može biti na dohvat ruke.

28.04.2022.
Pročitaj

Kakav je tvoj stil komunikacije?

Upoznaj svoj stil komunikacije i saznaj kako da ga unaprediš!

Komentari

Ostavi komentar

Girl

Hitno ti je
potrebna pomoć?

Pozovi SOS centar Zakaži online savetovanje