Učini raspravu bezbolnijom – odluči se za kompromis

Kako ti postupaš kada dođe do svađe?

1. Povlačim se odmah – baš ne volim da se raspravljam.
2. Trudim se da što pre izgladim stvari i ponašam se kao da se ništa nije desilo.
3. Ne popuštam dok ne isteram svoje!
4. Tražim neki kompromis… Nije mi teško da se odreknem nečega sve dok i druga osoba postupa na isti način.
5. Trudim se da pronađem zajedničko rešenje koje bi „pomirilo“ interese obe strane.

Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

Bez brige – svaki od navedenih načina rešavanja konflikata sasvim je normalan i svaki od njih je ponekad i poželjan. Međutim, rešenja pod 4) i 5) obično su u većini slučajeva najkorisnija na duže staze, dok prve tri opcije mogu da dovedu do loših posledica i po nas i po druge. Evo nekih saveta kako da učiniš raspravu što bezbolnijom za sve koji u njoj učestvuju:

Slušaj pažljivo

Umesto da samo smišljaš šta ćeš sledeće da odgovoriš, trudi se da zaista saslušaš osobu sa kojom si u sukobu pre nego što izneseš svoj sud. Samo ćeš tako moći da shvatiš zašto se ne slaže sa tobom i da postaviš pitanja o onome što ti još uvek nije jasno. To je takođe dobar način da osobu prekoputa sebe bar malo „smekšaš“, odnosno da joj staviš do znanja da je poštuješ i da želiš da probaš da razumeš ono što ima da kaže iako se sa tim baš i ne slažeš. Tako ćeš donekle osigurati da i ona bude spremnija da poštuje tvoje gledište i da se možda čak više angažuje u traženju zajedničkog rešenja.

Prihvati drugačiju perspektivu

Kao što ne izgledamo svi isto, isto tako veoma često imamo i različita mišljenja o istim stvarima. Sasvim je očekivano da se zbog toga ponekad ne slažemo. Međutim, neslaganje nije razlog da sa nekim u potpunosti prekinemo komunikaciju, niti da ne razgovaramo s njima dok ih ne nateramo da usvoje naše gledište. Iako na prvi pogled možda ne deluje tako, postoji način da se ne slažemo sa tuđim mišljenjem ali da ga ipak uvažimo i prihvatimo da ono postoji. U tome nam značajno može pomoći „stavljanje u tuđu kožu“, odnosno pokušaj da razumemo zbog čega neko misli, oseća se i ponaša na određeni način, čak i onda kada nas to jako nervira (npr. neko se plaši horor filmova i zato ne želi da ih gleda sa nama u bioskopu, dok nekog drugog oni uzbuđuju na pozitivan način). Ovakvo upoznavanje drugih ljudi može biti zanimljivo, a ponekad možemo i da naučimo nešto novo. Ako baš imaš poteškoća sa razumevanjem druge strane, možeš razmisliti šta je to što te u tvom načinu razmišljanja najviše koči.

Oprezno iznesi svoj stav

To što ćeš posvetiti malo više vremena slušanju i razumevanju druge strane ne znači, naravno, da treba da odustaneš od iznošenja svog stava. Međutim, način na koji ćeš ga predočiti drugima treba da bude dovoljno jasan, ali ne i agresivan (tj. da se neko oseti ugroženo zbog njega). Ako si besan/a, sačekaj da bes malo popusti ili pokušaj da ga savladaš na neki drugi, manje štetan način, pa tek onda saopšti drugoj strani svoje mišljenje i osećanja. Najbolje je da to uradiš asertivno, tako što ćeš navesti u kojim se tačno situacijama osećanja koja imaš javljaju i šta drugi ljudi mogu da urade da do toga ne dolazi. Ako ti je teško da se usmeno izraziš na taj način, možeš i da napišeš pismo ili poruku osobi sa kojom si u sukobu. Mada je o škakljivim temama obično bolje pričati licem u lice, pismo ti uvek može biti dobra podloga za takav razgovor kasnije.

Budi strpljiv/a

Može se desiti da druga strana nije još spremna na kompromis a u tom slučaju treba da je pustiš da se i ona malo „ohladi“, razmisli i donese svoje zaključke. Ti si uradilo/la sve što je bilo u tvojoj moći, vreme je da pustiš nju da odluči šta je za nju najbolje.

A ako sam ja kriv/a?

 Svi mi ponekad grešimo. Ne postoji ljudsko biće koje ne pravi greške. Bilo da smo nešto zaboravili ili uradili nešto što je nanelo štetu nekom drugom, uvek postoji način da se za to iskupimo. Nije sramota preuzeti odgovornost za svoje postupke. Ponekad je dovoljno samo da se iskreno izvinimo (iako nekima od nas i ovo može teško da padne), a ponekad je potrebno i da uradimo još nešto da nadoknadimo štetu (npr. da kupimo nešto što smo polomili, da povedemo malo više računa o tuđim osećanjima…). Uvek možeš pokušati i da opravdaš svoje postupke (npr. trenutnim osećanjima i sl.) ali vodi računa da takva vrsta izgovora obično nije mnogo korisna ako nije propraćena izričitim izvinjenjem.

Potraži pomoć

Ako primetiš da isuviše često ulaziš u rasprave i da one u velikoj meri utiču kako na tvoj, tako i na život osoba koje su ti bliske, i ako ti je teško da se sam/a izboriš sa teškim osećanjima koja ih obično prate, nije loša ideja da potražiš dodatnu podršku. Ako se ne pozabavimo njima na adekvatan način, ova teška osećanja nas mogu učiniti još razdražljivijim i sklonijim ka novim sukobima, čime samo ulazimo u začarani krug. Obrati se za pomoć osobi od poverenja ili nekom stručnom licu (psihologu ili psihijatru), i omogući sebi da iz tog kruga na vreme izađeš i da sačuvaš svoje mentalno zdravlje.