Alkohol, droga i druge psihoaktivne supstance: nauči da kažeš NE

Ljudi posežu za alkoholom, cigaretama i drogom (tzv. psihoaktivnim supstancama) iz najrazličitijih razloga. Neko je naprosto radoznao, neko želi da ga određena grupa ljudi lakše prihvati, a neko pokušava da pomoću ovih supstanci otera neprijatne misli i osećanja (tugu, bes, napetost i sl.). Koji god da je povod, koliko god često i u kojoj god količini da osoba konzumira neku od ovih supstanci, potrebno je uvek imati na umu njene moguće štetne posledice. Problem se u može u jednakoj meri javiti i kada osoba samo jednom „pretera“ i kada ne može da živi bez odabrane supstance (odnosno kada od nje zavisi), kao i kada naglo pokuša da se sa nje „skine“ (odnosno kada prestane sa konzumiranjem).

Kakve sve probleme izazivaju psihoaktivne supstance?

Organizam

Iako se konkretne posledice po fizičko zdravlje osobe neznatno razlikuju od supstance od supstance, može se zaključiti da je njihovo dejstvo gotovo uvek štetno za organizam jer pogađa različite važne organe. Jedan od najpogođenijih organa jeste jetra a neki od znakova sa njom povezanih oboljenja uključuju žuticu (tj. požutelu kožu i beonjače), vidljive krvne sudove na koži, kao i bol i oticanje u predelu stomaka. Mogu se javiti i problemi sa disanjem, radom srca i varenjem (npr. povraćanje, proliv i sl.). Može doći do promena u apetitu (njegovom smanjenju ili povećanju), a česti su i bolovi u glavi i mišićima. Osim toga, upotreba ovih supstanci može dovesti do umora, dehidratacije i nestanka važnih vitamina i minerala iz organizma (uključujući gvožđe, magnezijum, itd.), a može naneti štetu i mozgu. Konzumiranje pojedinih supstanci povezano je i sa rizikom od dobijanja zaraznih bolesti kao što su HIV (SIDA) i hepatitis C. Koji god da je uzrok, svaka neželjena reakcija na psihoaktivne supstance može značajno da ugrozi život osobe koja ih konzumira. 

Ponašanje

Budući da je svest najčešće izmenjena, može se desiti da se osoba ponaša kako inače ne bi (da je u potpunosti svesna svojih postupaka). Njen govor može biti teško razumljiv a   može imati i značajnih problema sa hodanjem i održavanjem ravnoteže.

Dugoročno izlaganje štetnim supstancama neretko dovodi do toga da se osoba zapusti, odnosno da prestane da vodi računa o ličnoj higijeni. Pored toga, konzumiranje ovih supstanci, bilo ono učestalo ili povremeno, veoma često dovodi do problema sa okolinom. Osoba može ulaziti u mnogobrojne sukobe sa porodicom, prijateljima ili kolegama na poslu, kako zbog kritika na račun samog konzumiranja, tako i zbog efekata koje njeno izmenjeno ponašanje (npr. agresivnost) može imati na odnose sa drugim ljudima. 

Kada je neko zavisan od neke supstance, ona često postaje najvažnija stvar u njegovom životu. Ta osoba gubi kontrolu nad njenom upotrebom, počinje da zanemaruje ostale važne obaveze, što dalje dovodi do drugih problema (npr. gubitka novca, neuspeh u školi/na poslu…). Osoba može imati i problema sa zakonom (npr. ukoliko vozi pod dejstvom neke supstance, zapodeva tuče i sl.), a može zadobiti i telesne povrede (tokom tuče, samopovređivanja, itd.).

Nemoj živeti u zabludi!

Iako misliš da nije strašno da povremeno uzmeš neku od supstanci, problemi ni tada ne izostaju. Svaka supstanca je štetna. Alkohol u bilo kojim količinama i droga bilo koje vrste (uključujući i marihuanu) uvek nanose štetne posledice tvom organizmu (naročito mozgu) i mentalnom zdravlju i mogu ti onemogućiti da normalno funkcionišeš u svakodnevnim situacijama.

Kako da sebi pomognem?

Postoji nekoliko stvari koje ti mogu pomoći da što pre prestaneš da konzumiraš štetnu supstancu. To najčešće nije lako uraditi, te je potrebno da potražiš dodatnu pomoć od drugih ljudi. Dobra je vest što uvek postoji rešenje i što uz trud i upornost možeš da savladaš problem.

1. Razmisli o svom problemu — Važno je da najpre obratiš pažnju na svoj odnos prema supstanci koju koristiš. Koliko često posežeš za njom? Šta se desi ako je ne uzmeš? Kako se osećaš pre nego što je uzmeš a kako posle? Kako se ponašaš pod dejstvom supstance? Da li češće imaš problema sa drugim ljudima, u školi/na poslu i sl.? Da li ti supstanca pomaže ili odmaže da ostvariš svoje ciljeve? Kada daš sebi iskren odgovor na ova pitanja, možeš da porazmisliš o svim lošim posledicama supstance koju koristiš. Da li je prijatan efekat koji ponekad na kratko osetiš vredan svih dugoročnih problema?
2. Porazgovaraj sa nekim u svom okruženju — Porazgovaraj sa nekim kome veruješ ako sumnjaš na to da imaš problem sa konzumiranjem neke supstance ili ako neko drugi to posumnja. Važno je da obezbediš sebi podršku kako bi što lakše mogao/la da se odupreš izazovu da nastaviš sa njenom zloupotrebom. Ovaj korak može biti neprijatan, te ne bi bilo  loše da unapred smisliš o čemu želiš da popričaš sa tom osobom (o samom konzumiranju i posledicama, o svojim osećanjima…).
3. Obrati se stručnjaku za mentalno zdravlje. Nemoj se stideti da se obratiš stručnom licu (npr. psihologu ili psihijatru), koje će sigurno znati kako da te posavetuje na pravi način i da usmeri tvoje naredne korake ka rešenju problema zloupotrebe supstanci. Borba sa supstancama može biti izuzetno zahtevna i ima svoja pravila, pa je potrebno da je ne vodiš sasvim sam/a i da te kroz nju vodi neko ko o tome dovoljno zna i ko je pomogao mnogim mladim osobama da u njoj pobede.
4. Obrati se lekaru — Obavezno se obrati lekaru ako primetiš da ti se zdravlje pogoršava i da ti je teško da se sam/a izboriš sa telesnim posledicama korišćenja ili prestanka korišćenja supstance. Možda je potrebno da dobiješ adekvatnu terapiju koja će povratiti ravnotežu u tvom organizmu. Premda ti se ovaj korak može učiniti teškim, uvek imaj na umu da se lekari često susreću sa osobama koje se bore sa sličnim problemima i da te neće osuđivati, već će se potruditi da pronađu najbolji mogući način da ti pomognu.
5. Izbegni rizik — Kada utvrdiš da imaš problem sa supstancom, najbolje je da onemogućiš sebi da lako dođeš do nje. Potrebno je da najpre izbaciš sve štetne supstance iz kuće, a veoma je važno i da (barem na neko vreme) prestaneš da posećuješ kafiće i noćne klubove u kojima se služi alkohol, puši i/ili konzumira droga. Ukoliko si najčešće sklon/a zloupotrebi u društvu, bilo bi korisno da prekineš kontakt sa društvom sa kojim si to radio/la i da se družiš sa osobama sa kojima možeš da radiš stvari koje nisu štetne po tebe. Postoje druge aktivnosti koje ti mogu pomoći da se osećaš bolje ili da se zabaviš sa prijateljima. Pokušaj da pronađeš neki novi hobi (npr. sport, umetnost, odlazak u bioskop i sl.) koji će ti pomoći da manje razmišljaš o supstanci i ostalim problemima.
6. Pridruži se grupi za podršku — Postoje grupe ljudi koji prolaze kroz slične teškoće. Grupa za podršku može da ti pomogne da shvatiš da imaš problem i koje korake treba da preduzmeš. U svakom slučaju, poželjno je da se javiš psihijatru na procenu. Psihijatar će te po potrebi uputiti na tretman, a nakon tretmana (npr. za alkoholizam), postoji i klub kome možeš da se pridružiš. Članovi kluba se povremeno sastaju kako bi razmenili iskustva i tako jedni drugima pružili podršku. Uvek je lakše kada vidiš da nisi sam/a, a na osnovu tuđeg iskustva možeš izvući i još poneki zaključak o tome kako da svoj problem što lakše prevaziđeš.