© UNICEF Srbija/2021/Pančić

Mentalno zdravlje i ti: ne plaši se da potražiš pomoć!

Mentalno zdravlje je tema o kojoj se u današnje vreme sve češće govori. Mada je ljudi često pogrešno razumeju, veoma je važno da se o njoj otvoreno razgovara, kako bi se na vreme otklonile sve eventualne greške u proceni.

10.10.2021.
7 minuta čitanja

Mentalno zdravlje tiče se svih nas, bez obzira na to da li smo nekada imali problema sa njim i bez obzira na naše druge životne okolnosti. 

Razne stvari mogu dovesti do poteškoća na ovom planu, uključujući porodične odnose, ali i okruženje u školi ili na poslu, velike životne promene i izazove (npr. prirodne katastrofe, gubitak bliske osobe, nasilje, preseljenje…), pa čak i nedovoljnu brigu o sebi (npr. nedostatak sna, nezdrava ishrana i sl.). Iako svi na određeni način možemo biti pogođeni, dobra vest je da isto tako svi možemo i da se izvučemo, ali i da sprečimo nastanak većine problema. Postoje brojni načini da unaprediš svoje veštine suočavanja sa teškim osećanjima, svakodnevnim i nesvakidašnjim situacijama, a u tome ti blagovremeno savetovanje sa nekim stručnjakom (npr. psihologom ili psihijatrom) može pomoći više nego što možeš da zamisliš.. 

Nije sramota zatražiti pomoć i nema potrebe da čekaš da se problem pogorša – veće su šanse da ćeš ga sa lakoćom rešiti ukoliko mu posvetiš dodatnu pažnju čim osetiš da ti makar malo smeta. Štaviše, upravo je jedna od glavnih odlika snažnih i stabilnih ljudi to što umeju da prepoznaju kada je vreme da se obrate nekom drugom za pomoć.

Šta je u stvari mentalno zdravlje?

Mentalno zdravlje predstavlja stanje blagostanja u kojem smo svesni svojih mogućnosti, dobro funkcionišemo u društvu, efikasno ispunjavamo svoje obaveze i možemo s lakoćom da izađemo na kraj sa različitim stresnim situacijama.

Niko nije potpuno otporan na probleme i povremeno se svi nađemo pred nekim izazovom. U zavisnosti od toga kako se sa njim suočavamo, dešava se da se u toku života možemo kretati na liniji između mentalnog zdravlja i mentalnog „poremećaja“. Isto tako, čak i kada neko ima neki problem, to ne znači da je njegovo zdravlje u celini narušeno.

Mentalno zdravlje predstavlja stanje blagostanja u kojem smo svesni svojih mogućnosti, dobro funkcionišemo u društvu, efikasno ispunjavamo svoje obaveze i možemo s lakoćom da izađemo na kraj sa različitim stresnim situacijama.

Niko nije potpuno otporan na probleme i povremeno se svi nađemo pred nekim izazovom. U zavisnosti od toga kako se sa njim suočavamo, dešava se da se u toku života možemo kretati na liniji između mentalnog zdravlja i mentalnog „poremećaja“. Isto tako, čak i kada neko ima neki problem, to ne znači da je njegovo zdravlje u celini narušeno.

Problemi sa mentalnim zdravljem ne obuhvataju samo depresiju, anksioznost, shizofreniju i druge “dijagnoze“ koje lekari mogu da postave. Svako može imati neprijatna osećanja i misli koje ga muče ili se ponašati na način koji za njega nije baš povoljan. Isto tako, to što neko u jednom trenutku nema nikakav značajan problem, ne znači da ne postoji mogućnost da ga razvije u budućnosti, te treba da nastavi da redovno brine o sebi i svom mentalnom zdravlju.

Odgovarajuća briga o mentalnom zdravlju naročito je važna u periodu rane adolescencije (između 10. i 19. godine života) jer se tada naša ličnost formira i razvija, a često se suočavamo sa nebrojenim izazovima sa kojima nam je nešto teže da izađemo na kraj nego u kasnijem životnom dobu. Srećom, postoji način da se većina problema na vreme spreči.

Koji su rizici po mentalno zdravlje?

Brojni faktori u životu mogu uticati na to da se naše mentalno zdravlje pogorša u većoj ili manjoj meri. Neki od njih su:

  • loše fizičko zdravlje
  • zloupotreba psihoaktivnih supstanci (alkohola, droge, lekova…)
  • nedostatak fizičke aktivnosti
  • nedostatak sna
  • nezdrava ishrana
  • produžen period neraspoloženja
  • nisko samopouzdanje
  • narušeni odnosi sa porodicom i/ili prijateljima
  • nasilje u porodici, školi ili širem okruženju
  • stresni i traumatski doživljaji (npr. od velikog broja obaveza i neizvesnosti do gubitka bliske osobe, prirodne katastrofe i sl.)
  • materijalne poteškoće

Šta može da spreči nastanak problema?

Kao što dosta toga može dovesti do razvoja problema, veliki broj stvari nam može pomoći i da sprečimo mogućnost da se on pojavi. Ovo su neki od „zaštitnika“ našeg mentalnog zdravlja:

  • briga o osećanjima i telesnom zdravlju
  • rad na izgradnji samopouzdanja (npr. putem unapređivanja svojih veština i znanja, ostvarivanja ciljeva u školi ili na poslu i sl.)
  • umeće rešavanja problema i korišćenje prethodnog iskustva
  • traženje podrške
  • postavljanje ciljeva koji nas raduju u budućnosti
  • aktivnosti u kojima uživamo (hobi, sport, druženje…)
  • materijalno osamostaljivanje
  • bezbedno okruženje (bez nasilja i neposredne opasnosti)
© OPENS/2018/Veličković

Kako da bolje da brinem o svom mentalnom zdravlju?

Nažalost, ne možemo baš uvek sebi da obezbedimo sve mere zaštite, ali uvek možemo da pronađemo prikladan način da se efikasnije izborimo sa nastalim teškoćama, pa i da pomognemo drugima u tome. Ovo su neki od njih:

Primeti problem na vreme

Nemoj čekati da „pukneš“ da bi reagovao/la na problem. Ako zaključiš da tvoja osećanja, misli i ponašanje u velikoj meri utiču na tvoje svakodnevno funkcionisanje (uspeh u školi ili na poslu, odnose sa drugima, samopouzdanje itd.) ili osećaš potrebu da naudiš sebi ili drugima, razmisli šta možeš da uradiš po tom pitanju. Najčešće je dobra ideja da podeliš iskustvo kroz koje prolaziš sa još nekim. To može biti osoba od poverenja iz tvog okruženja (npr. roditelj, nastavnik, prijatelj), a može biti i neko sa strane, ko je dovoljno obučen da ti pomogne (psiholog ili psihijatar). 

Posveti sebi dovoljno pažnje

Dobra briga o sebi je pola (mentalnog) zdravlja! Obezbedi sebi redovan san, uravnoteženu ishranu, dovoljno fizičkih i drugih aktivnosti koje ti pričinjavaju zadovoljstvo i primetićeš kako imaš više energije da izađeš na kraj sa gotovo svim životnim izazovima. Briga o sebi uključuje i stalno unapređivanje sopstvenih tehnika rešavanja problema (kao što su npr. tehnike opuštanja i suočavanja sa problemima), ali i jačanje svesti o sopstvenim osećanjima, snagama i oblastima u kojima je potrebno da se još malo razvijemo. Potrudi se da dobro upoznaš i da se uvek zauzimaš za svog novog najboljeg prijatelja – sebe, a on će ti se odužiti svojom stabilnošću i većom otpornošću na različite nedaće. U svemu tome ti takođe  uvek može pomoći i neko stručniji (psiholog ili psihijatar).

Nemoj podržavati stereotipe

Čak i ako trenutno ne prolaziš kroz težak period, moguće je da se neko u tvojoj okolini suočava sa nečim izazovnim. Nemoj ih zbog toga dodatno osuđivati, već pokušaj da im pružiš podršku, makar to značilo da ih samo ohrabriš da se obrate nekom drugom za pomoć. Nikad ne znaš kada se i ti možeš naći u sličnoj situaciji – razmisli kako bi voleo/la da drugi sa tobom postupaju u tom slučaju.

Povezani članci

Priča počinje aprila 2002.

Priča počinje aprila 2002. I pored vidljivog deformiteta grudne kosti, rođena sam s najvišim ocenama — kako se to desilo, niko od doktora nije imao odgovor za mojih skoro 20 godina života.

05.06.2022.
Pročitaj

Korona virus i ti: kako sačuvati fizičko i psihičko zdravlje?

Koronavirus je stigao iznenada a izgleda da će biti tu još neko vreme. Međutim, bez obzira na sve kroz što si prošao/la u proteklom periodu a možda i dalje prolaziš, ipak postoji način da se osećaš bolje i sigurnije i da sačuvaš svoje zdravlje - kako fizičko, tako i mentalno.

22.10.2021.
Pročitaj

Jeste li znali: zdrava ishrana nije bauk

Već znaš koje bi sve vitamine, minerale i druge hranljive materije trebalo da unosiš u svoj organizam, ali nemaš predstavu kako da to ostvariš svaki dan? Bez brige, u ovom članku ti nudimo nekoliko korisnih ideja.

11.10.2021.
Pročitaj

Komentari

Ostavi komentar

Girl

Hitno ti je
potrebna pomoć?

Pozovi SOS centar Dopisuj se sa psihologom