Korona virus i ti: kako sačuvati fizičko i psihičko zdravlje?

Razne stvari su nas nesumnjivo sve zadesile od početka pandemije koronavirusa. Zatvaranje u kuće, gubici, loše vesti, konstantna briga zbog virusa, prekid uobičajenog načina života i poljuljani planovi za budućnost samo su neki od povoda za niz neprijatnih emocija koje smo mogli da osetimo i koje verovatno još uvek bar povremeno osećamo. Ipak, sigurno smo do sada primetili da smo se na neki način navikli na „novu stvarnost“ i da nam, ako ništa drugo, sada makar deluje manje neobično. Srećom, postoji način da se i u njoj osećamo bolje, da planiramo i hrabro idemo dalje i vidimo šta nam sve još donosi. 

Kako da pomognem sebi?

Evo nekih načina kako da olakšaš sebi izlaženje na kraj sa raznim problemima sa kojima se možeš suočavati tokom pandemije:

Ako se plašiš zaraze… 

Bilo da strahuješ za svoj ili život bliskih osoba, trudi se da poštuješ propisane mere (nosi masku na ispravan način, održavaj fizičku distancu, vakciniši se, itd.). Ukoliko do bolesti ipak dođe, pokušaj da ne misliš odmah na najgore, već što pre potraži pomoć (ili uputi dragu osobu da se obrati lekaru), kako bi što pre započeo/la potrebnu terapiju. 

Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

Ako te muče neprijatna osećanja…

Moguće je da to što pandemija još uvek traje kod tebe izaziva bes ili se osećaš tužno, bezvoljno, kao da ti je svega dosta, ili ti se pak čini da već dugo ne osećaš baš ništa. Šta god da je u pitanju, važno je da znaš da je u potpunosti normalno da u ovakvim nepredvidljivim vremenima prolaziš kroz takva iskustva. Razni faktori mogu uticati na to  (npr. koliko često viđaš prijatelje, da li si doživeo/la neki gubitak i sl.), ali dobra vest je da uvek postoji način da se sa neprijatnim osećanjima izboriš na način koji će za tebe biti manje štetan i koji će ti omogućiti da napraviš mesta i za ona prijatna. Štetni načini nošenja sa neprijatnim osećanjima (poput upotrebe psihoaktivnih supstanci) mogu delovati kao primamljivo, „brzo“ rešenje, ali ti zapravo na duže staze mogu doneti samo još više problema sa kojima ćeš teže izaći na kraj.

Ako te brine budućnost…

Sasvim je opravdano da te u ovakvim okolnostima plaši neizvesnost i da stalno iščekuješ nove nevolje. Ali sada je bitno da se usredsrediš na ono što možeš da kontrolišeš, a da ono što ne možeš ostaviš po strani. Ovo su neke od stvari na koje možeš da utičeš:

• poštovanje zaštitnih mera
• briga o sebi i svom mentalnom zdravlju
• način na koji razmišljaš i upravljaš svojim osećanjima
• vesti koje slušaš

Ne bi bilo loše da svedeš upotrebu društvenih mreža i/ili čitanje vesti na minimum (npr. jednom dnevno) ako te sadržaji koje tamo viđaš dodatno uznemiravaju. Često možeš da naletiš i na vesti koje nisu tačne a koje zvuče zastrašujuće. Zato obrati pažnju da su izvori iz kojih dobijaš informacije o toku pandemije nepristrasni i provereni. 

Stres i prekomerna briga mogu da oslabe i naš imunitet (i time povećaju šansu da se zarazimo), te je važno da pokušamo da ih što više možemo smanjimo. Postoje razne jednostavne tehnike opuštanja koje možeš lako da primenjuješ kad god ti je to potrebno, a i onda kada nije, jer na taj način umanjuješ mogućnost da se kasnije ponovo u toj meri uznemiriš.

Ako baš ne možeš da ne brineš, pokušaj da izdvojiš određeno vreme tokom dana za to (npr. 15-20 minuta) i da tada razmišljaš o svemu što te muči, a da ostatak vremena posvećuješ drugim aktivnostima koje, između ostalog, čine da se osećaš bolje.

Ako ti je teško da pronađeš motivaciju…

Ako radiš od kuće ili učiš, sasvim je razumljivo da ti je teško da se u svakom trenutku koncentrišeš ili uopšte pokreneš na rad. Mesto koje ti je nekada služilo za odmor i opuštanje sada je postalo „kancelarija“ ili „čitaonica“ te je tvom mozgu opravdano teško da razdvoji čime na tom mestu  treba da se bavi i kada. Ono što ti može pomoći jeste da uspostaviš rutinu i da je se pridržavaš. Idi rano na spavanje u ustaj u vreme kada bi ustajao/la da negde moraš da ideš, obuci se u nešto što nije pidžama i jasno odredi vreme (i mesto, ako imaš mogućnost) za rad. Obaveze koje imaš možeš da podeliš na manje delove koje je lakše obaviti, kako bi imao/la osećaj da više napreduješ. Ne zaboravi ni da se nagradiš za svaku završenu obavezu, ma koliko beznačajno delovala. 

Ako nemaš pristup onome što te ispunjava…

Možda izbegavaš teretanu, kafiće, koncerte i druga mesta gde se možeš zaraziti. I to je sasvim ispravno. Ali to ne znači da treba potpuno da zapostaviš brigu o sebi i svojim potrebama! 

• Pronađi način da ostaneš fizički aktivan/a tako što ćeš vežbati kod kuće (u tome ti mogu pomoći brojne aplikacije i snimci na internetu), a na raspolaganju su ti i trčanje i druge sportske aktivnosti kojima možeš da se baviš napolju. 
• Ako više vremena provodiš u kući, možda ne bilo loše da otkriješ i skrivenog kuvara u sebi. Potraži nove zdrave recepte i oprobaj (ili unapredi) svoje kulinarske veštine!
• To što održavaš fizičku distancu ne mora da te spreči da sa svojim prijateljima i porodicom nastaviš redovno da se čuješ, pa čak povremeno i viđaš u nešto izmenjenim okolnostima. Kada ti dojade društvene mreža i video-pozivi, slobodno se nađite napolju i prošetajte, vodeći računa o razmaku i pravilnom nošenju zaštitnih maski. I ovaj vid druženja, iako nije uobičajen, značajno će ti pomoći da se osetiš bolje i snažnije nego kada sediš sam/a u potpunoj izolaciji. 

Ako ti je teret i dalje pretežak…

Pored svega ovoga, gde god da se nalaziš, u svakom trenutku možeš da potražiš i dodatnu podršku. Nema potrebe da kroz ovo iskustvo prolaziš sasvim sam/a, naročito u trenutku kada su velike šanse da barem još neko prolazi kroz slično. Pored razgovora sa bliskim osobama, na raspolaganju su ti i razni vidovi stručne pomoći (npr. „onlajn“ psihoterapija, telefonske linije za pomoć i sl.) kojima možeš pristupiti iz sopstvenog doma, bez straha da ćeš se zaraziti.