Redovno konzumiranje zdravih namirnica predstavlja jedan od ključnih koraka u okviru brige o sebi. Kada obezbeđujemo svom organizmu dovoljnu količinu hranljivih materija (to jest proteina, dobrih masti, vitamina, tečnosti, itd.), ne samo što održavamo fizičko zdravlje već ujedno omogućavamo i našem umu da uspešnije funkcioniše. Pravilna ishrana, između ostalog, može poboljšati naše raspoloženje, povećati energiju koju imamo u toku dana, našu usredsređenost i mnogo toga drugog. Zato je važno da se trudimo da unosimo sve hranljive sastojke u svoje uobičajene obroke kad god smo u mogućnosti.
To ne deluje uvek jednostavno, naročito ako smo stalno „u pokretu“, odnosno ako u toku dana nemamo baš mnogo vremena da se posvetimo dugoj i detaljnoj pripremi hrane, te se uglavnom oslanjamo na ono što možemo da nabavimo usput, blizu posla ili škole, ili pak preskačemo obroke jer ne možemo da stignemo da ih napravimo i/ili pojedemo.
Međutim, zdrava ishrana ne mora nužno da bude toliko zahtevna. Postoje brojni načini da je uvrstimo u naš često veoma gust raspored – potrebno je samo da budemo malo kreativniji i dovoljno odlučni da u tome uspemo. Vođenje računa o namirnicama koje unosimo u sebe ne mora da bude skupo a ni da nam oduzima isuviše vremena.
Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?
Saznaj više
U nastavku možeš pronaći ideje za obroke koje možeš prilično lako, brzo i efikasno da spremiš kod kuće i poneseš sa sobom gde god da ideš. Nabavi sebi neku lepu posudu (iz koje ti se ništa neće prosuti) i po potrebi dopuni svoj uobičajeni spisak za kupovinu sastojcima koji su potrebni za neke od sledećih recepata…
Doručak
Umesto prerađenih pahuljica, koje obično sadrže veliku količinu nezdravih šećera, možeš se opredeliti za ovsenu kašu. Dovoljno je samo da žitarice preliješ vrelom vodom, jogurtom ili ključalim mlekom i da sve to pospeš svojim omiljenim svežim voćem. Voće možeš da držiš i u zamrzivaču i da ga odleđuješ kada ti je to potrebno. Pored toga, možeš da pospeš na kašu i malo koštunjavog voća (npr. badema, oraha, lešnika, itd.). Ako više voliš slane obroke, zdrava alternativa mogu biti i jaja (kuvana, u vidu kajgane i sl.) sa povrćem ili sirom i parčetom hleba od celog zrna.
Ručak
Naravno da je OK da ponekad posegneš za brzom hranom i da i u njoj uživaš. Ali, ostalih dana možeš da poneseš od kuće neku salatu i komad mesa, ribe ili sira i da tako uneseš sve namirnice koje su ti potrebne da izguraš ostatak napornog dana. Evo još jednog trika, ako ti je ovo previše komplikovano – sledeći put kada naručiš pljeskavicu, pojedi je umotanu u nekoliko listova zelene salate a ne u lepinji. Da li to zvuči kao kompromis na koji bi mogao/la povremeno da pristaneš?
Užina
Ako sebe često hvataš da ne možeš da prestaneš da grickaš neki keks sve dok ne završiš celu kutiju, zašto ne bi odabrao/la malo hranljiviju varijantu? U prodavnicama zdrave hrane, ali i većini supermarketa, možeš pronaći krekere od celog zrna, koje možeš da premažeš krem sirom. Osim krekera, ako imaš malo više vremena, možeš da na štapiće iseckaš i neko povrće koje ima dovoljno čvrstu teksturu (npr. šargarepu, rotkvu, krastavac i sl.) i da ga umačeš u neki namaz. Ako više voliš slatko, slično možeš da uradiš i sa voćem – pomešaj kockice neke voćke sa jogurtom ili puterom od kikirikija i dobićeš neobičan ali zdrav i ukusan desert za manje od minut.
Grickalice
Kada ti je potrebno nešto da ti podigne energiju, umesto slanog i masnog čipsa, čokolade ili nekih bombona, slobodno ponovo „navali“ na voće, sveže, suvo (npr. urme, suvo grožđe i sl.) ili koštunjavo. Osim toga, možeš da izmešaš komade zamrznute banane, još neko voće po izboru, jogurt ili mleko i kašičicu meda i time zameniš sladoled. Dobra strana ovih grickalica je što će ti zadovoljiti želju za slatkim, ali će te vrlo brzo i zasititi pa je manja šansa da preteraš.
Razbuđivanje
Za razliku od ušećerenih energetskih pića, kafa u umerenim količinama je sasvim u redu, ali možda ćeš ponekad i nju želeti da zameniš nečim za nijansu zdravijim. Razni biljni čajevi i ceđeno voće mogu te u jednakoj meri razbuditi i osvežiti, a da pri tom ne osetiš neprijatne simptome (poput uznemirenosti i lupanja srca) koji ponekad mogu da jave posle konzumiranja previše drugih napitaka koji sadrže kofein.
Ovo su samo neke od ideja za brze i zdrave obroke koje možeš lako da primeniš i „uglaviš“ u svoj dnevni ritam. Na drugim mestima na internetu, u raznim mobilnim aplikacijama, pa čak i na društvenim mrežama, ćeš pronaći zanimljive recepte kojima možeš ovladati i tako možda otkriti i neki svoj skriveni kulinarski talenat.
Ako imaš bilo kakvu dilemu ili si opterećen/a pitanjem ishrane, unosiš premalo ili previše hrane za svoj uzrast ili planiraš da promeniš način ishrane (npr. da iz nje izbaciš određene hranljive namirnice kao što je meso, da postaneš vegan i sl.), potrebno je ipak da se posavetuješ sa svojim lekarom koji će ti dati prave informacije i smernice.
Povezani članci
Priča počinje aprila 2002.
Priča počinje aprila 2002. I pored vidljivog deformiteta grudne kosti, rođena sam s najvišim ocenama — kako se to desilo, niko od doktora nije imao odgovor za mojih skoro 20 godina života.
05.06.2022.
Korona virus i ti: kako sačuvati fizičko i psihičko zdravlje?
Koronavirus je stigao iznenada a izgleda da će biti tu još neko vreme. Međutim, bez obzira na sve kroz što si prošao/la u proteklom periodu a možda i dalje prolaziš, ipak postoji način da se osećaš bolje i sigurnije i da sačuvaš svoje zdravlje - kako fizičko, tako i mentalno.
22.10.2021.
Mentalno zdravlje i ti: ne plaši se da potražiš pomoć!
Mentalno zdravlje je tema o kojoj se u današnje vreme sve češće govori. Mada je ljudi često pogrešno razumeju, veoma je važno da se o njoj otvoreno razgovara, kako bi se na vreme otklonile sve eventualne greške u proceni.
10.10.2021.
Komentari