© OPENS/2018/Veličković

Recepti za brigu o sebi

Briga o sebi ne podrazumeva sebično razmišljanje isključivo o sebi i zanemarivanje drugih. Ona predstavlja niz aktivnosti koje nam mogu pomoći da ispunimo svoje osnovne potrebe, a za koje bi svi trebalo da izdvojimo bar malo vremena u toku dana, jer na taj način možemo značajno da unapredimo kako svoje fizičko tako i svoje mentalno zdravlje.

10.10.2021.
6 minuta čitanja

Ne postoji jedan ispravan recept za brigu o sebi. Mogućnosti su bezbrojne, a na tebi je da odabereš one koje se najviše uklapaju u tvoju svakodnevnicu i odgovaraju tvom temperamentu. Možeš ih i menjati u zavisnosti od raspoloženja i raspoloživog vremena. U nastavku ćeš pronaći neke osnovne ideje koje uvek možeš prilagoditi sebi, svojim trenutnim potrebama i interesovanjima.

U zdravom telu zdrav duh

Ako ti nije baš najjasnije kakve veze imaju zdrava ishrana, unos tečnosti, fizička aktivnost i redovan san sa tvojim raspoloženjem, to je razlog više da ih testiraš već ove nedelje! Pronađi način da se više krećeš, dovoljno spavaš, hidriraš i unosiš hranljive materije potrebne tvom organizmu (pogotovo mozgu) i posmatraj kako postepeno dobijaš više snage za efikasno suočavanje sa svim raznovrsnim dnevnim izazovima. Takođe, nemoj zanemariti ni važnost prevencije ozbiljnijih zdravstvenih problema — trudi se da redovno (npr. jednom godišnje) obavljaš sistematski pregled, ali i da zatražiš savet lekara čim primetiš da te nešto muči, bilo da je u pitanju zub ili nešto veće.

Baci oko na svoje mentalno zdravlje

Potrudi se da barem jednom dnevno umesto ,,skrolovanja” po omiljenoj društvenoj mreži „skroluješ“ po svojim osećanjima i otkriješ šta ima novo. Osećanja koja zapaziš možeš upisivati u dnevnik (u neku svesku ili telefon), a možeš ih i nacrtati ako ti je tako lakše — jedino je bitno da ih prihvatiš. Nema potrebe da sebe kinjiš i pomisliš da si slab/a ako ti se jave neka osećanja koja ti baš i ne prijaju. Umesto toga, možeš biti kreativan/a i osmisliti malo drugačiji ugao gledanja na njih. Verovao/la ili ne, sve emocije (i one prijatne i one neprijatne) su nam potrebne i obično se javljaju sa nekim razlogom (koji nam ne mora uvek biti jasan). Važno je da ih doživimo. Bez brige — teška osećanja dođu i prođu. Dok su tu, najbolje je da radiš nešto što ne iziskuje mnogo truda ili da se baviš nekim hobijem (npr. slušanjem muzike, čitanjem, šetnjom u prirodi, kuvanjem, druženjem…) i da primenjuješ tehnike opuštanja. Korisno je i da pokušaš da primetiš (i zapišeš u svoj dnevnik) šta osećaš, koje su situacije izazvale ta osećanja, koje su ti misli prolazile kroz glavu u tom trenutku, da li radiš nešto što pojačava neprijatna osećanja – i da probaš da deluješ na nešto od toga. Ukoliko ništa ne „upali“, uvek se možeš obratiti još nekome za savet (npr. psihologu ili psihijatru). Odlazak na terapiju je koristan za mozak kao što je odlazak u teretanu koristan za mišiće — zašto bi sebi uskratio/la ove pozitivne efekte?

Oprez!

Ako primetiš neke od sledećih znakova:

  • tugu koja traje više nedelja
  • potrebu da budeš sam/a više nego inače
  • dugotrajno izbegavanje obaveza i drugih aktivnosti koje voliš
  • probleme sa koncentracijom
  • preteranu razdražljivost
  • iscrpljenost i bezvoljnost uprkos tome što dovoljno spavaš,

bilo bi korisno da odmah potražiš podršku nekog stručnijeg (psihologa ili psihijatra) i na taj način sprečiš dodatno pogoršanje svog raspoloženja, mentalnog zdravlja i druge štetne posledice. Nema potrebe da čekaš da dođeš do tačke pucanja da bi potražio/la pomoć!

© OPENS/2018/Veličković

Smanji stres

Razni su načini da se izboriš sa stresom kada do njega dođe. Međutim, da li si znao/la da postoji mogućnost i da ga izbegneš u nekim slučajevima? Oslušni sebe. Da li si preopterećen/a? Upoznaj svoje granice i trudi se da ih ne prelaziš ako baš ne moraš, kako bi izbegao/la zamor, nervozu i druge negativne posledice po tvoje fizičko i mentalno zdravlje. Nemoj se plašiti da odbiješ dodatna zaduženja! Pored toga, stresu mogu doprineti i društvene mreže i druge stvari koje obavljaš preko telefona (npr. čitanje i slanje mejlova). Jasno odvoj određeno vreme tokom dana koje ćeš provesti dalje od svog mobilnog, po mogućstvu baveći se nekom drugom aktivnošću koja te ispunjava, i velike su šanse da ćeš primetiti kako je stres makar za nijansu blaži. 

Poveži se sa drugima

Bliske osobe su tu da se sa njima zabavimo, ali i da nam pomognu kada nam je to potrebno. Postaraj se da uvek budeš okružen/a ljudima sa kojima možeš da postigneš obe stvari. Dobro je da imaš na koga da se osloniš kada ti je teško, kao i da sa njima podeliš šta te čini srećnim/om. Ako trenutno nemaš kontakta sa prijateljima, ni to nije razlog za očajavanje. Postoje različiti načini da rešiš postojeće sukobe, ali i da upoznaš nove ljude. Ako ti je, pak, hitno potrebna podrška, ne oklevaj i slobodno se poveri nekom od stručnjaka koji su uvek tu da te saslušaju i razumeju.

Prepoznaj svoju vrednost

Drugi ljudi nam svakako mogu biti od neprocenjive pomoći, ali, na kraju krajeva, ipak moramo sami sebi da budemo najbolji prijatelj, jer svi  mogu da odu, a mi uvek ostajemo sami sa sobom. Zato je najpametnije da prema sebi postupaš kao prema još jednoj veoma dragoj osobi. Da li bi vređao/la dragu osobu ako se oseća loše ili bi je pohvalio/la što pokušava da se izbori sa teškoćom koja ju je snašla? Obrati pažnju na svoje snage — šta je to što si danas dobro uradio/la? Seti se da uvek sebe pohvališ za svoje uspehe, ma koliko ti oni sitno delovali. Nijedan kompliment koji dobiješ od drugih nije vredan koliko onaj koji udeliš sam/a sebi.

Sve to zvuči sjajno, ali kako da istrajem?

Ukoliko ti se čini da lako možeš da zaboraviš ili namerno zanemariš da brineš o sebi, možeš napraviti sebi malu tabelu (u telefonu ili na papiru) u koju ćeš upisivati na kraju svakog dana šta si to dobro uradio/la za sebe (da li si dovoljno spavao/la, jeo/la, kretao/la se, kako si se osećao/la, da li si samog/u sebe pohvalio/la za nešto, itd.). Možeš prethodno kao podsetnik da napraviš i spisak od tri (ili više) stvari koje ti pomažu da se opustiš i oraspoložiš u većini izazovnih situacija, kao i imena bar tri osobe koje ti mogu pružiti dodatnu podršku. Spisak neka ti uvek bude pri ruci, kako bi mogao/la da se u svakom trenutku što lakše setiš nekog već proverenog rešenja. Ako i dalje imaš poteškoća sa održavanjem ovakve rutine, ne ustručavaj se da sa nekim stručnijim preispitaš eventualne razloge za to. 

Povezani članci

Korona virus i ti: kako sačuvati fizičko i psihičko zdravlje?

Koronavirus je stigao iznenada a izgleda da će biti tu još neko vreme. Međutim, bez obzira na sve kroz što si prošao/la u proteklom periodu a možda i dalje prolaziš, ipak postoji način da se osećaš bolje i sigurnije i da sačuvaš svoje zdravlje - kako fizičko, tako i mentalno.

22.10.2021.
Pročitaj

Jeste li znali: zdrava ishrana nije bauk

Već znaš koje bi sve vitamine, minerale i druge hranljive materije trebalo da unosiš u svoj organizam, ali nemaš predstavu kako da to ostvariš svaki dan? Bez brige, u ovom članku ti nudimo nekoliko korisnih ideja.

11.10.2021.
Pročitaj

Mentalno zdravlje i ti: ne plaši se da potražiš pomoć!

Mentalno zdravlje je tema o kojoj se u današnje vreme sve češće govori. Mada je ljudi često pogrešno razumeju, veoma je važno da se o njoj otvoreno razgovara, kako bi se na vreme otklonile sve eventualne greške u proceni.

10.10.2021.
Pročitaj

Komentari

Ostavi komentar

Girl

Hitno ti je
potrebna pomoć?

Pozovi SOS centar Želim da se dopisujem