April 2022 - Page 2 of 3

Kako da uočite nasilje i učestvujete u njegovom sprečavanju

Posted on April 23, 2022May 18, 2022 by uncfmin

Šta podrazumeva vršnjačko nasilje?

Vršnjačko nasilje odnosi se na bilo koje namerno verbalno i fizičko nasilje ili druge oblike društvenog ponašanja između dve ili više osoba, koji mogu dovesti do razvijanja osećanja straha i uznemirenosti, kao i do doživljaja nemoći i ugroženosti kod osobe koja to nasilje trpi. Nasilje može biti kratkotrajno ili se ponavljati sa relativnom redovnošću, i u gotovo jednakoj meri se javlja među pripadnicima svih polova.

Kako mladi ljudi najveći deo svog dana provode u školi, ona predstavlja sredinu u kojoj se vršnjačko nasilje obično odvija. Međutim, sa razvojem tehnologije, nasilje se danas preselilo i van zidova ovih ustanova, i to u telefone mladih, odnosno na prostor društvenih mreža.

Neki od najčešćih oblika nasilja uključuju:

nanošenje fizičkih povreda (ili pretnje da će doći do fizičkog okršaja)
krađu, oduzimanje ili nanošenje štete određenim predmetima koje osoba poseduje
vređanje, nazivanje pogrdnim imenima, ogovaranje i širenje tračeva (uživo ili putem interneta)
izopštavanje osobe iz društva

Kakve posledice ostavlja vršnjačko nasilje?

Pored mogućih posledica po fizičko zdravlje (u vidu direktnih povreda, kao i stresom indukovanih telesnih oboljenja), vršnjačko nasilje najčešće se odražava na mentalno zdravlje osoba koje u njemu učestvuju. Iako se češće priča o posledicama po one koji nasilje trpe, ni sami „nasilnici” nisu pošteđeni problema. Štaviše, u velikom broju slučajeva upravo su oni koji vrše nasilje nekada ranije i sami bili žrtve vršnjačkog ili drugih vidova nasilja. Pored toga, vršnjačko nasilje može pogoditi i one koji mu samo svedoče, bez direktnog učešća. Drugim rečima, posledice nasilja zahvataju daleko širi skup mladih ljudi nego što se isprva može činiti, te je zato od izuzetne važnosti da osobe koje sa njima rade imaju u vidu da je pomoć potrebno pružiti i neposrednim i posrednim učesnicima.

Vršnjačko nasilje može dovesti do:

straha i anksioznosti
nesigurnosti
pretežno negativne slike o sebi
usamljenosti
povišenog stresa (i posttraumatskog stresnog poremećaja u nekim slučajevima)

doživljaja bezizlaznosti
depresivnog raspoloženja (neretko uz tendenciju da se nanese šteta sebi)
rizičnih oblika ponašanja (radi boljeg ,„uklapanja”; npr. zloupotreba supstanci)
lošeg uspeha u školi/na poslu

Kako da pomognem mladim ljudima s kojima radim?

Bez obzira na Vašu konkretnu ulogu u životu mladih, ukoliko ste u direktnom kontaktu sa njima, imate mogućnost da im pružite pomoć, a Vaša je pomoć možda baš ono što može uneti promenu i sprečiti nastanak ozbiljnijih problema. Evo nekih korisnih saveta koje možete uvrstiti u svoju praksu:

Obratite pažnju na znake nasilja –Pratite ponašanje mladih u svom okruženju i nemojte ignorisati ponašanje koje može imati nasilne odlike. Pratite kako se mladi osećaju, da li menjaju svoje ponašanje (npr. povlače se, izbegavaju dolazak u školu i sl.) i kakva je dinamika socijalnih odnosa (da li je neko izolovan, da li se stvaraju „klike”).
Podstaknite stvaranje podržavajućih odnosa među mladim ljudima – Ukoliko imate priliku da radite sa grupom mladih ljudi, obratite pažnju i na kvalitet odnosa koji se među njima grade. Jasno im stavite do znanja koje oblike ponašanja ne treba tolerisati (npr. vređanje, ogovaranje, izopštavanje) i podstaknite usvajanje konstruktivnih načina za rešavanje nesuglasica, zauzimanje za sebe i sopstvene potrebe, kao i pružanje međusobne podrške u izazovnim trenucima.
Naučite mlade ljude da je OK da potraže pomoć – S obzirom na to da mladi neretko pokazuju tendenciju da probleme zadržavaju za sebe, nekad im je potreban podsetnik i podsticaj kako bi ono što ih muči podelili sa još nekim. Jasno im stavite do znanja da traženje pomoći nije „cinkarenje” i da ih to neće dovesti do većih neprilika, od čega često strahuju. Objasnite im i gde mogu da potraže pomoć (kod Vas, ostalih zaposlenih, roditelja) i da je u redu da je potraže bez obzira na to da li smatraju da su direktno pogođeni nasiljem ili ne.
Obezbedite podršku porodice –Redovan kontakt sa relevantnim članovima porodice mladih osoba koje mogu biti uključene u problem vršnjačkog nasilja može obezbediti da se pozitivni efekti Vaših aktivnosti nastave i kod kuće. Trudite se da ostvarite otvorenu komunikaciju sa roditeljima kako biste mogli da razmenjujete utiske vezane za prisustvo nasilja i efikasno rešavanje problema. Podstaknite roditelje na razgovor sa decom i uputite ih kako da najbolje pruže ljubav i podršku svom detetu u kući. Takođe, ukoliko Vam se roditelji obrate za pomoć, učinite sve što je u Vašoj moći da im pomognete, ili ih uputite na nekoga čija im pomoć može biti od većeg značaja.
Budite pažljivi i sa „nasilnicima” –Mada Vam prvi instinkt može biti da na neki način kaznite osobu koja se ponaša nasilno prema nekom, i takva vrsta izdvajanja od drugih i okrivljavanja može imati negativne posledice po njeno mentalno zdravlje. Iako ne treba zanemariti efekte koje nasilje ima na žrtve, ne zaboravite da iza nasilnog ponašanja vrlo verovatno stoje drugi problemi sa kojima se ta osoba suočava, stoga pokušajte da i „nasilnoj” osobi obezbedite pomoć koja joj je potrebna.

Anksioznost: kako da vaše dete prebrodi i podnese osećaj zabrinutosti i straha

Posted on April 19, 2022July 8, 2022 by uncfmin

Šta je anksioznost?

Zabrinutost, strah i anksioznost predstavljaju neku vrstu „signala” našem organizmu da se pripremi na određenu opasnost koja mu možda predstoji u budućnosti. Ova osećanja nekad su za nas korisna jer nas mogu vući napred i motivisati da uložimo veći trud da se zaštitimo ili predupredimo neželjeni ishod, ali nam često, nažalost, prekomerna opreznost donosi više štete nego koristi.

Anksioznost je posebno neprijatna ukoliko traje duže, i ukoliko se javlja i onda kada konkretne opasnosti nema na vidiku, već deluje da smo u stanju neprekidne budnosti koja nas značajno ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Mada se konkretan doživljaj značajno razlikuje od osobe do osobe, ovo su neki od najčešćih znakova da osoba proživljava anksioznost:

brige koje je teško zaustaviti
narušena koncentracija
panika
napetost, nervoza
telesna uznemirenost
lupanje srca
kratak dah

pojačano znojenje
vrtoglavica
drhtanje
grčevi u stomaku i/ili mučnina
nesanica
izmenjen apetit

Zabrinutost može dovesti do toga da osoba izbegava situacije koje je brinu (npr. socijalne), kao i do povlačenja i usamljenosti. Takođe može podstaknuti dete na traženje različitih nekonstruktivnih načina da neprijatnost prekine (npr. zloupotreba supstanci, samopovređivanje). Fizički simptomi i brige koje neprekidno naviru mogu otežati održavanje pažnje, što dalje može imati za posledicu lošije postignuće (npr. u školi ili na poslu). Sve to može značajno uticati na kvalitet života mlade osobe, te i sama zabrinutost može postati iskustvo kog se dete plaši i povod za druga negativna osećanja (npr. depresiju).

Različite stvari mogu podstaknuti zabrinutost kod mlade osobe — od promena (npr. škole, kuće i sl.), preko pritiska da u svemu što radi bude uspešna, do nesigurnosti kada su u pitanju odnosi sa drugim ljudima. Šta god da je u pitanju, važno je da znate da anksioznost nije znak da sa Vašim detetom nešto nije u redu. Veliki broj mladih ljudi suočava se sa različitim brigama, i na različite načine reaguje na njih. Dobra vest je da, iako prilično neprijatno, ovo osećanje ne traje zauvek i postoji način da pomognete svom detetu da ga lakše podnese.

Kako da pomognete svom detetu?

Kao roditelj, igrate izuzetno važnu ulogu kada je u pitanju pružanje osećaja veće sigurnosti Vašem detetu. Prosto razuveravanje, odnosno ubeđivanje deteta da će sve biti u redu, često nije dovoljno, a nije ni preporučljivo na duže staze jer ne omogućava detetu da stekne uvid u svoje snage da se sa izazovima i eventualnim neprijatnostima u budućnosti izbori. Naredni saveti mogu Vam pomoći da na efikasniji način pomognete svom detetu da prebrodi zabrinutost:

Razgovarajte otvoreno — Mladi ljudi često osećaju potrebu da svoju zabrinutost kriju, bilo jer osećaju sramotu, ili se plaše osude, pa čak i samog razgovora o njoj. Objasnite svom detetu da je zabrinutost sasvim normalno osećanje, podelite svoje iskustvo sa njim, i stavite mu do znanja da može slobodno sa Vama da podeli šta god da je ono što ga brine i muči.
Ne odbacujte brige svog deteta — Kao odraslim osobama, često nam problemi mladih ljudi deluju bezazleno, nelogično, pa čak i smešno, te (iz najbolje namere) pokušavamo da im objasnimo da ono kroz šta prolaze i nije tako strašno, i da u životu postoje mnogo gore stvari. Međutim, za Vaše dete su njegove brige važne, i u datom trenutku deluju nepremostivo. Zato je neophodno da pokušate da ih razumete i uvažite, ma kako Vama one izgledale, kako dete ne bi steklo utisak da ga ne shvatate ozbiljno. Nekad može biti od pomoći samo da pažljivo saslušate šta dete ima da Vam kaže, i da ga zagrlite ili da mu na neki drugi način pružite toplinu i ulijete sigurnost.
Naučite svoje dete da prepozna kada je zabrinuto — Kako anksioznost, odnosno zabrinutost, može poprimiti najrazličitije oblike, od velike je važnosti da pomognete svom detetu da bolje upozna znake svoje zabrinutosti. Možete zajedno sastaviti spisak različitih senzacija, misli i ponašanja karakterističnih za zabrinuto stanje Vašeg deteta kako bi ono lakše moglo da ih uoči kada se jave, i da potom odreaguje na pravi način.
Osmislite zdravije načine podnošenja — Mladi ljudi neretko pribegavaju ne tako zdravim načinima za suzbijanje zabrinutosti (npr. izbegavanje zastrašujućih situacija, upotreba psihoaktivnih supstanci i sl.) koji, iako u trenutku možda deluju kao da pomažu, na duže staze zapravo podstiču češće javljanje anksioznosti jer ne omogućavaju osobi da nauči da sa njom zaista može da se izbori. Stoga je važno da pokažete svom detetu da će neprijatan osećaj vremenom proći, kao i da postoje efikasniji načini da sa svojim brigama u međuvremenu izađe na kraj. Uputite svoje dete u važnost adekvatne brige o sebi i svom fizičkom zdravlju (pravilnoj ishrani, redovnoj fizičkoj aktivnosti, dovoljnom snu), kao i u brojne „prečice” do smirenosti koje su za njih zdravije (npr. tehnike opuštanja, pravilno disanje, ograničavanje razmišljanja o brigama na određeni deo dana, ispunjavanje vremena aktivnostima koje voli).
Pomozite detetu da ojača svoju spremnost — Brige su neizostavan deo života. Međutim, ono što Vašem detetu može pomoći u suočavanju sa njima jeste osećaj veće sigurnosti u svoju sposobnost da se sa budućim izazovima adekvatno izbori. Zajedno sa detetom osmislite načine na koje može da reši različite potencijalne probleme, bili oni realistični ili ne, i stavite poseban fokus na trenutne snage Vašeg deteta koje mu u tome mogu pomoći. Pored toga, ukoliko dete zaključi da mu određena potrebna veština fali, napravite plan kako može da je stekne ili nadomesti.
Budite strpljivi — Anksioznost nije mali zalogaj ni za koga, a naročito ne za mladu osobu. Ono što Vama deluje kao jednostavno rešenje, za Vaše dete možda predstavlja veliki korak. Zato je važno da pratite njegov tempo, i da ga usput redovno bodrite i podržavate.
Potražite stručnu pomoć — Sasvim je u redu da ne osećate da možete dovoljno da pomognete svom detetu kada je u pitanju osećanje anksioznosti. Nema ničeg lošeg u traženju dodatne podrške stručnog lica (psihologa ili psihijatra), pri čemu možete dete uputiti da ide samo, a možete mu se pridružiti i Vi. Odgovarajuća stručna osoba pomoći će Vašem detetu da lakše razume i savlada svoju zabrinutost uz razne proverene tehnike.

Znam, sve ste već čuli…

Posted on April 19, 2022March 25, 2025 by uncfmin

Autor: Ivana, 19

Zar stvarno misle da je tako jednostavno? Da se vi ne trudite? Da ne pokušavate da pored svega što vas muči ipak vidite nešto pozitivno? Naravno da se trudite, ali u ovom trenutku ne vidite to nešto pozitivno. Nervozni ste, strah i pritisak vas izjedaju, a govore vam „samo se opusti”. Pa zar ne shvataju da upravo to i želite, ali da nikako nije lako?

Da ni ne zalazim u emocije koje su kompleksnije od tuge i straha, na njih samo zbunjeno odmahnu glavom. Na internetu, u školama, u društvu, svi bi da pričaju o mentalnom zdravlju. Ali čim čuju za neprijatne emocije koje ne nestaju i pored tople kupke, gledanja omiljene serije, vežbanja, joge ili zdrave hrane, više im se tema ne sviđa. Čak ni ne pomisle da su možda oni ti koji narušavaju mentalno zdravlje. Beže od teme, a vama bude još gore. Zar je to što vi osećate čudno? Da li ste vi jedini koji se tako osećate? Zar samo vama ne mogu da pomognu? Znam kako je osećati sve to, znam kako je kad ti se sva ova pitanja motaju po glavi. A da li vi znate kako je posle? Znaćete! Znaćete da je ono nešto pozitivno na početku samo jedna malo manje tamna mrlja koja će prerasti u vašu sreću. Znaćete kako je kada krenete u male, naizgled beznačajne borbe koje vas učine spremnima da iz ljute i zahtevne borbe sa strahovima izađete kao pobednici. Znaćete kako je lepo kada tražite, nađete i dobijete pomoć. Znaćete jer za svakoga ima pomoći, pa naravno i za vas! Da li znate kako je kada vidite koliko ljudi se bori sa vama, uopšte niste sami! Polako, odlučno, sa puno uspona i padova, uz pomoć, koja u bezbroj malih delova dolazi sa svih strana, sve ćete saznati. Pričam vam iz iskustva. Vidim te, čujem te, razumem te! Prošli smo, ili prolazimo, svako svoju borbu, tu jedni pored drugih. Neizmerno jaki i kada gubimo i kad nam nije do borbe.

komentar psihologa

Svima nam se bar ponekad desi da se osećamo kao da nas niko ne razume i da nam nema pomoći. Ali, to samo znači da podršku tražimo na pogrešnoj adresi! Bez obzira na to kroz šta prolaziš, rešenje uvek postoji.

Kada teret emocija postane preveliki za jednu osobu, a problem deluje nepremostivo — odvaži se i potraži pomoć. Dve glave i dodatni par ruku mogu da urade mnogo više zajedno! A ponekad je najveća pomoć imati nekog da te iskreno sasluša i pruži empatiju.

Na narednim linkovima možeš saznati nešto više o ovim važnim temama, a na raspolaganju su ti i naši psiholozi i druge službe, kojima se uvek možeš obratiti kada osetiš potrebu.

Budite podrška svom detetu pri gubitku drage osobe

Posted on April 18, 2022May 16, 2022 by uncfmin

Kako dete može reagovati na gubitak?

Gubitak nekog bliskog kod mlade osobe može podstaći najrazličitije reakcije, kako na nivou misli, ponašanja i osećanja, tako i u telu. Neke od češćih reakcija uključuju:

iznenađenost, tj. šok
strah, zabrinutost i/ili paniku
bes (na sebe, na preminulog, na svet)
razdražljivost i svadljivost
krivicu
beznadežnost i bespomoćnost
intenzivnu tugu, utučenost i/ili bezvoljnost
često plakanje
iscrpljenost i/ili fizičku slabost
povlačenje od drugih
doživljaj „otcepljenosti” od realnosti
drhtavicu, vrtoglavicu, lupanje srca, gubitak vazduha i sl.

bol u različitim delovima tela (u glavi, stomaku)
poremećen kvalitet sna (dete može spavati previše ili premalo, buditi se noću itd.)
izmenjen apetit (prejedanje ili gubitak apetita)
gubitak koncentracije i/ili zaboravnost
pad motivacije
neprijatne misli, sećanja i/ili košmare
preispitivanje smisla života
sujeverje
zloupotrebu psihoaktivnih supstanci i druge oblike rizičnog ponašanja
nanošenje bola sebi

Nije retkost ni da reakcija naizgled u potpunosti izostane, pa čak i da bude pozitivnija nego što bi se dalo očekivati. Svako žali za gubitkom na svoj način, i to što su nečije reakcije manje uočljive od tuđih ne znači da im je manje stalo do preminule osobe ili da im nije podjednako teško. Može se desiti i da u procesu žalovanja Vaše dete pokazuje izrazite oscilacije, odnosno da se nakon određenog vremena oseti bolje, pa da se negativne emocije ponovo jave.

Kako mogu da pomognem svom detetu?

Uloga roditelja u pružanju podrške detetu važna je uvek, a naročito je potrebna i delotvorna u ovakvim situacijama. Evo nekih saveta na koje je korisno da obratite pažnju:

Razumevanje — Najpre je važno da razumete kroz šta Vaše dete prolazi, i da je sasvim normalno da reaguje na način na koji reaguje (kakav god on bio, pa čak iako se umnogome razlikuje od Vašeg uobičajenog načina reagovanja). Takođe je važno da i detetu stavite do znanja da ga razumete, i da je sasvim u redu što oseća to što oseća. Ukoliko Vaše dete pokaže da mu je lakše kada je uz Vas, potrudite se da mu češće budete u blizini. Ako se pak izjasni da želi da bude samo, poštujte i to. Budite strpljivi i stavite detetu do znanja da može da Vam se obrati kad god proceni da to želi.
Začarani krug izbegavanja — Kada se o teškim temama u potpunosti izbegava razgovor, pa čak i razmišljanje i prateća osećanja, samo na trenutak nam može delovati da se osećamo bolje, jer se potisnute negativne emocije ubrzo vrate, obično još intenzivnije nego što su bile na početku. Stoga je važno da podstaknete svoje dete da bar sa nekim razgovara o onome što oseća kada bude bilo spremno, i da dopusti sebi da doživi svoje emocije onakve kakve jesu, nakon čega će one same vremenom proći. Ne odvraćajte ga od plača, iskazivanja ljutnje i sličnog, već ga uputite na zdravije načine za podnošenje tih osećanja.
Otvorenost — Ukoliko Vaše dete želi da razgovara sa Vama o događaju koji se desio, ne izbegavajte da date konkretne odgovore na sva pitanja koja ima. U redu je i da ne znate sve odgovore — i to možete reći detetu. Važno je da zna da ništa ne prikrivate od njega, da ne umanjujete značaj koji događaj ima za njega, da ga Vi volite i da ste tu da zajedno prebrodite ovaj težak period.
Oproštaj — Bez obzira na to da li je Vaše dete religiozno ili ne, od koristi može biti da obavi neku vrstu „rituala” kojim će se oprostiti od preminule osobe. Pored tradicionalnih metoda, tu spada i pisanje pisma, bacanje latica cveća u reku, stvaranje umetničkog dela, prikupljanje fotografija, razgovor o uspomenama ili nešto drugo što Vaše dete oceni kao pogodno.
Zdrave životne navike kao osnova dobrog mentalnog zdravlja — Iako može delovati kao prilično izazovan zadatak, nakon neprijatnog događaja, za mlade ljude je jako važno da održe zdrav stil života. Objasnite im koliko su redovnost sna, fizičke aktivosti, i ishrane, uz izbalansiranu socijalizaciju, vreme za sebe i radne obaveze, ključni za oporavak i održavanje dobrog fizičkog i mentalnog funkcionisanja. Podržite ih da najpre ponovo uspostave zdrave navike barem kada su u pitanju nabrojane aktivnosti, a potom i ostale obaveze. Ukoliko imaju poteškoća sa istrajavanjem u tome iz bilo kog razloga, budite strpljivi i pomozite im da te poteškoće na adekvatan način postepeno prebrode.
Plan u slučaju krize — Zajedno sa detetom osmislite aktivnosti koje bi mlada osoba da upražnjava kada se negativne emocije jave, bilo u trenucima neposredno nakon nemilog događaja ili kasnije (npr. na važne datume, godišnjice i sl.). To može biti bilo šta — od kreativnih aktivnosti poput crtanja, preko šetnje po parku i slušanja muzike, do raznoraznih tehnika za opuštanje. Na ovom linku možete pronaći dodatne ideje.
Pomeranje fokusa — Sasvim je razumljivo da Vašem detetu nije do smeha i novih pozitivnih iskustava u trenutku kada tuguje za preminulom osobom. Međutim, važno je da im objasnite da je sasvim normalno i u redu da se osete srećno u lepim trenucima koji slede, i da nema potrebe da zbog toga osećaju krivicu.
Stručna podrška — Kroz teške trenutke niko ne mora da prolazi sam. Ukoliko primetite da Vaša podrška detetu nije dovoljna, ukoliko je dete odbija, ili ukoliko izrazito negativne reakcije potraju značajno dugo (više od nekoliko nedelja), ne ustručavajte se da uputite dete na odgovarajuću stručnu osobu, koja mu može pomoći da na efikasniji način prebrodi sve izazove koje gubitak drage osobe nosi sa sobom. Stručna pomoć može biti od višestruke koristi jer može pomoći i Vama, naročito ako ste i Vi pogođeni istim gubitkom.

Kontinuirana podrška kao ključ za savladavanje korone

Posted on April 18, 2022May 18, 2022 by uncfmin

Kako smo svi morali da se adaptiramo na novonoastalu situaciju u pogledu većine drugih stvari, tako su se razvile i brojne alternativne tehnike za prevladavanje izazova po mentalno zdravlje. U ovom tekstu možete saznati kako da na najbolji način podržite svoje dete u ovim zahtevnim vremenima.

Kakav je uticaj pandemije na mentalno zdravlje mog deteta?

Period života u kom je pandemija zadesila Vaše dete sam po sebi je prilično osetljiv period kada je u pitanju održavanje stabilnog mentalnog zdravlja. Samim tim ne treba da čudi što je ono pred većim rizikom da bude poljuljano u ovakvoj situaciji. Ovo su samo neki od mogućih izazova sa kojima se Vaše dete možda suočava od početka pandemije:

Pojačana zabrinutost — Stalna izloženost neizvesnim situacijama i, u izvesnoj meri, pretnji po život bliskih osoba može sasvim opravdano zabrinuti Vaše dete. Osećanja poput straha, anksioznosti i panike nisu retkost u ovakvim uslovima.
Nedostatak vršnjačke podrške — Adolescentno doba, između ostalog, karakteriše povećana potreba za bliskim kontaktom sa vršnjacima. Potreba da se održi fizička distanca, s druge strane, u velikoj meri otežava ispunjavanje ove potrebe deci, što može dovesti do jačeg osećanja usamljenosti.
Nasilje na internetu — S obzirom na to da se socijalni život mladih većinski pomerio na internet, sasvim je moguće da su se i prateći problemi između vršnjaka takođe „preselili” tamo. Ruganje, vređanje i drugi oblici nasilja na društvenim mrežama mogu biti još više preplavljujući jer detetu može delovati da nikako ne može da ih izbegne.
Zavisnost od video-igara — Višak slobodnog vremena provedenog u kući može dovesti do češćeg upražnjavanja aktivnosti namenjenih za razonodu putem malih ekrana. Međutim, video-igre i slične aktivnosti mogu dovesti do toga da dete razvije stanje slično zavisnosti, s obzirom na to da ovaj vid „bega” od inače neprijatne realnosti može lako postati preferirani način za (ne)suočavanje sa problemima.

Utučenost — Sve promene i gubici (kako važnih osoba tako i „normalnih” iskustava) mogu dovesti do pojačanog osećanja utučenosti, tuge i žaljenja kod mlade osobe, pa u ekstremnijim slučajevima i do depresije i želje da se naudi sebi.
Zloupotreba supstanci — Psihoaktivne supstance (alkohol, droge i sl.) mladim ljudima često mogu delovati kao primamljivo „brzo” rešenje za probleme emotivne prirode. Kako pandemija može podstaći brojne negativne emocije, moguće je da se desi da dete posegne za ovakvim načinom „odbrane” od njih.
Prejedanje — Vreme provedeno u kući, uz smanjeno kretanje i povećan stres može podstaći dete da se hrani nezdravo u većoj meri nego što se preporučuje, što dalje može imati za posledicu različite zdravstvene probleme, ali i emotivne, s ozbirom na to da štetne materije koje se nalaze u brzoj hrani mogu dodatno uticati na balans hormona i, samim tim, na raspoloženje.
Problemi sa održavanjem pažnje — Konstantna izloženost ekranima, kako zbog razonode, tako i zbog škole i/ili posla, pa i preterana zabrinutost, mogu značajno smanjiti opseg pažnje mladih osoba, što dalje dovodi do smanjene efikasnosti u obavljanju drugih obaveza (npr. učenja).
Nedostatak motivacije — Gubitak uobičajene rutine, popuštanje zahteva sredine i svi drugi emotivni problemi mogu prilično otežati snagu volje Vašeg deteta. Nije neuobičajeno da je mladima teže nego ranije da se pokrenu i obave čak i najjednostavnije zadatke.

Kako mogu da pomognem?

Iako, nažalost, ne možete sami da iskorenite pandemiju, to ne znači da ne postoji način da pomognete svom detetu. U nastavku možete pronaći nekoliko korisnih saveta:

Pomeranje fokusa — Sasvim je razumljivo da je Vaše dete zabrinuto u vezi s mnogim stvarima nad kojima niko ne može imati potpunu kontrolu (ko će se zaraziti, kakav će biti ishod zaraze, da li će se pooštriti mere i sl.). Međutim, važno je da mu stavite do znanja da i dalje postoje stvari na koje može da utiče, a koje mu mogu pomoći da se oseti bolje. U to, između ostalog, spada poštovanje propisanih zaštitnih mera, odabir vesti i sadržaja kojima će poklanjati pažnju i o kojima će razgovarati sa drugima, i smišljanje alternativnih aktivnosti koje mu mogu poboljšati raspoloženje i mentalno zdravlje u celini.
Razgovor — Jako je važno da sa svojim detetom otvoreno razgovarate o onome što oseća. Možete uvesti redovne „seanse” tokom kojih ćete međusobno deliti iskustva koja proživljavate tokom pandemije, i zajedno smišljati zdravije načine za prevazilaženje negativnih emocija. Bitno je da detetu stavite do znanja da su sva osećanja koja ima normalna i da će, bez obzira na to koliko su neprijatna, jednom proći.
Briga o sebi — Za očuvanje mentalnog zdravlja uopšte, a naročito u ovakvim okolnostima, od izuzetne je važnosti da Vaše dete vodi adekvatnu brigu o sebi. To podrazumeva brigu kako o telesnom zdravlju, tako i o zdravom umu. Podstaknite dete da se dovoljno kreće i spava, da se hrani izbalansirano, redovno komunicira sa bliskim osobama (na bezbedan način) i da upražnjava druge aktivnosti koje mu pričinjavaju zadovoljstvo i omogućuju da se opusti (ili da otkrije nove hobije ukoliko mu stari nisu više na raspolaganju).
Bliskost sa drugima — Iako je svakako lakše, bliskost nije uvek nužno ostvariti uživo. Postoji bezbroj aktivnosti koje se sa dragim ljudima mogu obavljati putem interneta, od razgovora o važnim temama, preko društvenih igara i simultanog gledanja filmova, do prikupljanja ideja za aktivnosti u budućnosti kada mere budu popuštene. Podstaknite svoje dete da na najbolji mogući način iskoristi šansu za povezivanje putem interneta, a takođe im predložite i bezbednije načine viđanja sa porodicom i prijateljima (npr. na otvorenom, pod maskama i sl.). Sem toga, višak vremena koje provodite u kući možete iskoristiti za neke zanimljive zajedničke aktivnosti koje će omogućiti Vašem detetu da pobedi osećaj usamljenosti i podstaći doživljaj zajedništva među ukućanima, kao što su priprema novih recepata, učenje nove veštine (npr. štrikanja ili stranog jezika) ili nešto treće.
Bolja organizacija — Pomozite svom detetu da ponovo uspostavi rutinu, uprkos uslovima koji se stalno menjaju. Naučite ga kako da podeli svoje obaveze na manje celine, i podsetite ga na važnost pravljenja pauza za odmor i nagrađivanja sebe za obavljen posao. Ne kritikujte dete ukoliko ne ide sve po planu, već ga ohrabrite da nakon što prikupi potrebnu energiju nastavi gde je stalo.
Opreznija upotreba tehnologije — Zbog navedenih štetnih efekata koje gledanje u ekran i neograničena izloženost raznim sadržajima na internetu mogu imati po dete, od velike je važnosti da naučite svoje dete kako da postavi pravilne granice. Zajedno odredite koja mu količina vremena provedena ispred ekrana najmanje šteti, koji sadržaji mu prijaju, a koji ne, i postarajte se da preduzme sve potrebne mere da se od neželjenih sadržaja odbrani (kako od neproverenih informacija, tako i od neprijateljskih komentara).
Dodatna podrška — Kroz sve ovo ni Vi ni Vaše dete ne morate prolaziti sami. Na raspolaganju su Vam različite službe i stručne osobe, kako uživo, tako na daljinu, onda kada procenite da je dodatna podrška potrebna. Ne ustručavajte se da potražite pomoć i time olakšate borbu sa pandemijom i sebi i svom detetu.

Moja priča

Posted on April 16, 2022March 25, 2025 by uncfmin

Autor: Jovana Grabež

U toku poslednje tri godine mog osnovnog obrazovanja bila sam izložena svakodnevnom verbalnom, a dešavalo se i fizičkom, nasilju u školi. Tome su doprinele odrasle osobe u mojoj okolini koje me nisu ozbiljno shvatale, i sve su smatrale šalom i delom odrastanja. Kad bih pokušala da razgovaram sa nastavnikom ili roditeljem o tome kako mi ne prijaju reči koje mi „drugari” upućuju, pitali bi me zašto uopšte obraćam pažnju na njih i dozvoljavam da utiču na mene. Bilo je nemoguće rešiti problem u okruženju gde pričanje o mentalnom zdravlju „nije nešto šta normalni ljudi rade”.

Kao i u mnogim slučajevima u kojima se ljudi nalaze u toksičnom prostoru, posledice koje je ono imalo na moju psihu primetila sam tek kad sam iz njega izašla. Konstantno maltretiranje je rezultiralo mojim ogromnim strahom od ljudi i socijalnih momenata, do te mere da mi je svaki izlazak iz kuće bio užasno stresno i neprijatno iskustvo.

U srednjoj sam, okružena boljim i vedrijim ljudima, počela da stičem samopouzdanje i pronalazim sebe. Polako sam shvatila vrednost komunikacije i njen uticaj na našu sliku o svetu i sebi.
Iako sam sada bila u mnogo bezbednijem i opuštenijem krugu, loša iskustva iz prošlosti su me i dalje sputavala, čak i u najmanjim pogledima. Trebalo mi je dosta vremena da se oslobodim i da podignem ruku ili pričam na času. U početku je to bilo sa drhtanjem ruku, knedlom u grlu, ali sa svakim pokušajem je postajalo lakše, prirodnije i bolje. Desi se da kasnije u životu ne vidimo ove momente kao toliko bitne, ali su oni ti koji su nam napravili osnovu za dalji razvoj i uspeh. Svaki ovakav mali korak mi je dao vetar u leđa da počnem sve više da se raspitujem, istražujem, razgovaram sa vršnjacima i odraslima o tome kako da pomognem sebi i prebrodim strahove koji su i dalje bili prisutni, ali svakako u znatno manjoj meri.

Tokom ove tri godine srednje škole sam, kad je mentalno zdravlje u pitanju, imala bezbroj uspona i padova. Pomisao na to koliko sam daleko dogurala i šta me sve čeka iza zida koji je moj strah izgradio, podsticala me je da ipak, uprkos svemu, ne odustanem.

Trenutno radim kao vršnjačka edukatorka i učestvujem u raznim projektima koji obuhvataju rad sa ljudima. Verujem da postoji mnoštvo njih koji svaki dan vode neku nevidljivu bitku sami sa sobom i želim da znaju da nisu sami i da postoje mnogi načini rešavanja takvih problema. Održavanje dobre mentalne higijene veoma je zahtevan i težak proces, ali, na kraju krajeva, i te kako vredan.

komentar psihologa

Nasilje nije okej! S obzirom na to da ga je nekad lako prevideti, ili pronaći neko opravdanje, važno je da, ukoliko primetiš da neko čini da se ti loše osećaš u njegovom okruženju ili neko drugi, uvek nešto preduzmeš po tom pitanju. I preduzmeš što pre kako bi sprečio posledice koje Jovana lepo opisuje u tekstu. Na ovim linkovima možeš pronaći savete kako da uspostaviš i održiš odnose sa drugima koji se zasnivaju na podršci i razumevanju, a ukoliko je tebi ili nekom koga poznaješ hitno potrebna pomoć, ovde možeš pronaći osobe i službe kojima se možeš obratiti.

Roditelji nisu neprijatelji: kako premostiti generacijski jaz?

Posted on April 13, 2022April 17, 2023 by uncfmin

Roditelji igraju jednu od ključnih uloga tokom skoro celog našeg života. Obično je ta uloga pozitivna, jer nam znači njihova podrška, ljubav i odobravanje, ali neretko može doći i do različitih vrsta sukoba i razmimoilaženja, koji nas mogu značajno udaljiti od njih ili čak dovesti do toga da mislimo da nam oni samo otežavaju već postojeće probleme. Bilo kako bilo, uvek je korisno da barem pokušamo da popravimo svoj odnos sa njima, jer nam njihova pažnja i podrška mogu mnogo toga da olakšaju kada su usmerene u pravom pravcu.

Uzroci problema

Razni problemi mogu dovesti do toga da tvoj odnos sa roditeljima ne bude onakav kakav bi želeo/la. Ovo su neki od njih:

Roditelji me ne razumeju

Dešava se da su roditelji nekad toliko zaokupljeni sopstvenim problemima i stavovima, da jednostavno zaborave da se sa druge strane nalazi jedna mlada osoba koja možda ima sasvim drugačije želje i potrebe. Moguće je da ne shvataju da ti je potrebna veća nezavisnost i privatnost, da ti smeta što se prema tebi još uvek ophode kao prema malom detetu, da te dodatno pritiskaju kada su u pitanju ocene, budućnost, stil oblačenja, društvo u kojem se krećeš…

Roditelji često burno reaguju

Iz raznih ličnih razloga, tvoji roditelji možda nisu naučili da na odgovarajući način upravljaju sopstvenim osećanjima. U tom slučaju te njihova reakcija, sasvim opravdano, može plašiti ili iritirati, što pak može dovesti do toga da izbegavaš razgovor sa njima, ili da se, s druge strane, češće upuštaš u burne rasprave koje te mogu iscrpeti i eventualno obeshrabriti.

Roditelji nisu u dobrim međusobnim odnosima

Ako se tvoji roditelji često svađaju ili čak ne razgovaraju ili ne žive više zajedno, može ti biti teško da prikupiš dovoljno smelosti ili da ugrabiš pogodan trenutak da im se obratiš u vezi sa nekim svojim problemom. Može se desiti i da te na neki način uvlače u svoje međusobne svađe, očekujući da se staviš na njihovu stranu, te imaš utisak da se nalaziš „između dve vatre“ i osećaš se neprijatno.

Roditelji su prezauzeti

Često roditelji rade predugo, iz želje da ti priušte što više. To ih iscrpljuje i ne ostavlja mnogo vremena koje možete da provodite zajedno. Mada im to nije namera, ovo može dovesti do toga da se osećaš zapostavljeno, tužno, ljuto i sl.

Šta mogu da uradim?

Važno je da znaš da tvoji roditelji najčešće ne rade namerno ono što ti smeta i da ti uglavnom žele samo dobro. Zato će u većini slučajeva dati sve od sebe da pokušaju da te razumeju, ako im priđeš na pravi način.

U nastavku ćeš pronaći nekoliko saveta kako da lakše izađeš na kraj sa njima i da se izboriš za to da saslušaju i tvoje mišljenje.

Nauči kako da se zauzmeš za sebe

Produbljivanjem rasprave, vikanjem, vređanjem, okrivljavanjem i sl. nećeš mnogo postići. Umesto toga, odaberi pogodan trenutak za razgovor, kada se svi malo „ohladite“, i pokušaj da svoje mišljenje izneseš na nešto pažljiviji način, tako što ćeš jasno objasniti šta ti smeta, kako se tada osećaš i šta oni mogu da urade da se ti osećaš bolje u drugim sličnim situacijama. Može ti biti od pomoći i da prethodno napišeš na papir šta želiš da kažeš, kako bi se osetio/la sigurnije tokom razgovora i kako ne bi izostavio/la nešto što ti je važno.

Vodi računa o svojim potrebama

Kada drugi ne poštuju naše potrebe, veoma je važno da ih i mi sami ne zapostavimo. Sukobi, teški razgovori, nerazumevanje i sva osećanja koja ih prate mogu značajno da ti „isprazne baterije“. Zato je bitno da povedeš više računa o sebi, tako što ćeš dovoljno spavati, hraniti se zdravo, kretati se, ali i družiti sa prijateljima i raditi druge stvari koje te ispunjavaju (baviti se svojim hobijem i sl.). Sve to ti može pomoći da se oraspoložiš i prikupiš dovoljno energije da nastaviš izazovne „pregovore“ ili bar da lakše podneseš sve neprijatnosti koje proživljavaš.

Potraži(te) pomoć

Ako primetiš da tvoji roditelji nikako ne uspevaju da te razumeju ili da se prečesto svađate oko istih stvari, možda vam je potreban neko neutralan. Postoje razna stručna lica (psihoterapeuti, psihijatri i sl.) koja vam mogu pomoći da poboljšate međusobnu komunikaciju i da prevaziđete različite vrste prepreka u njoj. Ako tvoji roditelji ne deluju zainteresovano za takvu „avanturu“, uvek možeš i sam/a da potražiš dodatnu podršku stručnog lica i da sa njim podeliš sve što te muči, bez straha od osude.

Važno!

Obavezno potraži pomoć ako primetiš da se neki član tvoje porodice ponaša nasilno, da ugrožava tvoju bezbednost i/ili bezbednost drugih ukućana, ili te na neki drugi način uznemirava. Možeš da se obratiš nekom drugom članu porodice kom dovoljno veruješ, prijatelju, nastavniku, treneru, ili psihologu, odnosno psihijatru. Postoje i službe i brojevi telefona namenjeni hitnim slučajevima, koje možeš pozvati u svako doba dana.