Tri ključna saveta za dobru organizaciju vremena

Svi se mi ponekad borimo sa obavezama različitih vrsta — školskim, poslovnim, porodičnim, privatnim… Bilo da pokušavamo da izbalansiramo školu ili posao sa nekim hobijem (npr. sportom kojim se bavimo ili muzičkom školom) ili sa obavezama koje imamo prema drugim ljudima (pa i sebi), često se dešava da poželimo da neko čarobnim štapićem unese red u „haos“ u koji povremeno zapadamo. Loša vest je da nam čarobni štapić obično nije na raspolaganju. Dobra vest je da još uvek imamo moć u svojim rukama. Sledi par saveta kako da bolje organizuješ vreme koje ti je na raspolaganju.

Odredi prioritete

Pre nego što započneš organizovanje, najbolje je da na neki papir ispišeš sve obaveze koje ti predstoje ili sve što želiš da postigneš u narednom periodu. Da li su sve stavke podjednako bitne (za tebe, za druge ljude, za tvoje ciljeve…)? Da li su baš sve i hitne, tj. da li će biti nekih loših posledica ako ih malo odložiš? Pokušaj da ih razvrstaš u sledećoj tabeli.

Gde bi u tabeli smestio/la sledeće obaveze?

• domaći zadatak (ili izveštaj na poslu) potreban za sutra 
• gledanje nove epizode serije koju pratiš
• kupovinu poklona za rođendan poznanika koji je sutra
• priprema diplomskog rada (koji se brani za dva meseca)

(Pročitaj ostatak teksta i otkrij da li si ispravno rasporedio/la obaveze.)

Iako ti (sasvim opravdano) može delovati primamljivo da se najpre upustiš u nešto nakon čega ćeš se odmah osećati prijatno, podjednako su važne i dobre posledice koje slede u malo daljoj budućnosti. Mada te domaći zadatak verovatno neće baš usrećiti u trenutku dok ga radiš, obezbediće ti da dobiješ dobru ocenu (i da kasnije, zahvaljujući dobrom uspehu, ostvariš svoje dugoročne ciljeve vezane za školovanje i karijeru). Ako ga odložiš za sutra, npr. jer u trenutku kada zazvoni alarm poželiš da spavaš malo duže, da li zaista možeš biti siguran/na da ćeš sutra biti spremniji/a da ga uradiš? Ono što je neprijatno sada, može postati samo još neprijatnije u budućnosti a određeni nivo neprijatnosti ipak moramo da pretrpimo ako želimo da napredujemo.

Proceni vreme

Pokušaj da odrediš koliko ti je vremena potrebno za svaku  aktivnost koje planiraš da obaviš. Da li možeš sve da postigneš u toku jednog dana? Razmisli o tome da ono što nije hitno odložiš za neki naredni dan. Takođe, ako je neka aktivnost previše vremenski zahtevna, pokušaj da je raspodeliš na nekoliko manjih koraka koje možeš da završavaš u različitim trenucima u toku dana.

Upoznaj svoje granice! 

Veoma je važno da znaš kada da „podvučeš crtu“. Neke stvari možda možeš da stigneš da uradiš, ali da li zaista i moraš? Ako neko od tebe zahteva previše, nemoj se plašiti da odbiješ zahtev bez obzira na to što ti njegovo ispunjenje ne deluje isuviše teško. Lepo je što želiš da učiniš nekome, ali te dodatne obaveze ponekad mogu da te iscrpe do te mere da ti ne preostaje dovoljno snage za ono što zaista moraš ili što naprosto želiš da obaviš. Isto važi i za obaveze koje sam/a sebi namećeš — dan ima svega 24 sata (a dobar deo njih ne bi trebalo da smo budni). Vodi računa da ono što isplaniraš ne premašuje taj limit!

Napravi plan

Kada proceniš šta možeš da uradiš u toku dana i koliko ti je vremena potrebno, stavi to na papir (npr. u neki rokovnik ili u telefon) i potrudi se da se pridržavaš tog plana. Možeš i da štrikliraš obaveze koje završiš, kako bi lakše video/la koliko ti je još preostalo i uvideo/la da nešto zaista i postižeš. 

Važno!

Iako stvari koje su hitne (i bitne) treba da pokušaš da obaviš na vreme, to nikako ne znači da dan treba da ti se sastoji isključivo od ovakvih obaveza. Kada obaviš nešto što moraš, slobodno se nagradi (barem pet minuta, ako nemaš više vremena) nečim što voliš. To može biti razgovor sa dragom osobom, pevanje uz omiljenu pesmu ili nešto treće. Veoma je bitno da ne zapostaviš brigu o sebi, ma koliko bio/la zauzet/a. „Uglavi“ u svoj raspored malo istezanja ili šetnju, dovoljan broj sati sna, poneku voćku i još nešto što će ti izmamiti osmeh. Ovakve pauze omogućiće ti da „napuniš baterije“ i da manje prijatne zadatke obavljaš sa više energije i u boljem raspoloženju.

Odgovori na zadatak sa početka teksta: