Ne odlaži obaveze ili zašto je prokrastinacija loša po nas

Prokrastinacija je drugi naziv za odlaganje neprijatnih obaveza ili odugovlačenje. I mada nema ničeg lošeg u povremenoj zameni neprijatnih aktivnosti onim prijatnijim, kako bismo se odmorili ili prikupili snagu, ova navika može biti veoma loša po nas – naročito ako bitne zadatke odložimo na neodređeno vreme. Bez obzira da li su u pitanju školske, poslovne ili čak obaveze u kući (npr. pranje sudova), važno je da pronađemo način da se odupremo iskušenju da pre njih izgubimo dragoceno vreme na nešto što nije tako hitno (npr. gledanje serije, „skrolovanje“ po društvenim mrežama, igranje igrica…).

Zašto je prokrastinacija štetna?

Osim što najčešće izaziva visok nivo stresa i sve negativne reakcije koje su sa njim povezane (npr. lupanje srca, mučninu, nesanicu, nervozu, paniku…), odlaganje neprijatnih obaveza može dovesti i do toga da se ljutimo na sebe, da osećamo grižu savesti, tugu pa i strah kada ne uspemo da obavimo zadatke na vreme, zbog brojnih loših posledica (kao što su lošije ocene, kritika, gubitak posla i sl.). Sem toga, možemo poljuljati i sliku koju imamo o sebi i početi da strahujemo da nećemo uspeti da obavimo ni druge zadatke u budućnosti. 

Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

Kako da prestanem da odlažem?

Naredni koraci ti mogu pomoći u borbi protiv prokrastinacije:

Upoznaj svoju prokrastinaciju

Često nismo ni svesni da odlažemo ispunjenje obaveza na način koji je za nas štetan. Pokušaj da neko vreme (npr. nedelju dana) vodiš dnevnik u koji ćeš zapisivati sve što je trebalo da uradiš, kao i šta si osećao/la i mislio/la pre nego što si odlučio/la da radiš nešto drugo a ne to. Probaj i da utvrdiš zašto si se opredelio/la za odlaganje. Da li ti neki od ovih razloga zvuči poznato?

1. „Moram sve da uradim bez greške.“
   OK je da težiš tome da daš sve od sebe da zadatak koji je pred tobom obaviš na najbolji mogući način. Ali šta je bolje: da iz straha da nećeš uspeti da postigneš taj (stvarni ili zamišljeni) standard ipak ne završiš zadatak ili da ga završiš kasnije nego što je trebalo? I nedovoljno dobro obavljen zadatak bolji je od neobavljenog. 
2. „Dosadno mi je / Teško je.“
   Nažalost, obavljanje mnogih obaveza ne pada nam lako zato što nam nisu zanimljive. Pa ipak, ispunjenje baš ovih obaveza često može da nam omogući da se više posvećujemo aktivnostima koje volimo. Što pre obaviš neprijatne zadatke, to ćeš više vremena imati za svoj hobi, druženje, odmor i sl., a pri tom ti druge obaveze neće „visiti nad glavom“ i kvariti uživanje u njima. Sem toga, ako ti je potrebna dodatna motivacija, možeš sebe i da nagradiš nečim što voliš svaki put kad neku od njih obaviš.
3. „Toliko toga imam da uradim da ne znam odakle da počnem.“
   Kada te brojne obaveze unapred plaše i „guše“, sasvim je razumljivo da ti dođe da prosto sve ostaviš i malo dremneš, odgledaš neki film ili uradiš nešto drugo što će ti pomoći da se u trenutku opustiš i zaboraviš na njih. Ali na taj način samo ostavljaš sebi manje prostora da ih sve obaviš na vreme i zapravo povećavaš stres. Umesto toga, možeš da podeliš zadatke na manje celine koje možeš brže da obaviš i da se na taj način pokreneš. Ovde možeš pronaći korisne savete kako da „žongliraš“ brojne obaveze.
4. „Bolje radim pod pritiskom.“
   Istina, ponekad stres može  da nas „potera“ da brže i efikasnije obavimo neki zadatak. Ali taj isti stres može da donese i mnogo drugih štetnih posledica, kako po fizičko, tako i po mentalno zdravlje. Uvek je bolje da se potrudiš da obaveze završiš i pre zadatog roka ako je moguće, kako bi ostatak vremena mogao/la da posvetiš nečemu što ti više prija. A tako ćeš smanjiti i nivo stresa. 
   Moguće je da pronalaziš i druge lažne izgovore, koji se samo množe, a kojima zapravo pothranjuješ svoju prokrastinaciju.

Da li ti se nekada desilo nešto slično ovom primeru?

Taman kad si odlučio/la da sedneš i učiš, setiš se da je ponestalo toalet papira, pa uzimaš telefon da javiš nekom od ukućana da ga kupi. Sad kad si već uzeo/la telefon u ruke, red bi bio da odgovoriš i prijatelju na poruku i onda počnete da se dopisujete, a usput malo listaš i društvene mreže. Pošto si već probio/la današnji plan učenja, zaključuješ da je bolja ideja da danas potpuno odustaneš od učenja, pa praviš novi plan po kojem ćeš početi od sutra i preći i gradivo koje je po rasporedu trebalo danas da naučiš a i ono koje je već isplanirano za sutra…

Nauči kako da se opustiš

Ako osećaš ogromnu nervozu, odnosno uznemirenost pre nego što nešto počneš da radiš, ne bi bilo loše da primeniš neku od tehnika opuštanja. Osim što će ti pomoći da bar malo smanjiš napetost, ove tehnike ti mogu pomoći i da se bolje koncentrišeš.

Kreni u akciju!

Možda baš i ovaj tekst čitaš umesto da radiš nešto drugo? Zatvori prozorčić i prioni na rad!