Paradajz i štoperica: kako učenje učiniti lakšim i zanimljivijim

Postoje razni načini da bolje organizuješ svoje obaveze i ostaviš sebi dovoljno vremena za učenje. 

Kada ono dođe na red, pojedine tehnike mogu ti omogućiti da vreme koje si izdvojio/la za njega efikasno i upotrebiš. Učenje na nedovoljno efikasan način može ti odmoći koliko i izbegavanje učenja i zato je važno da obratiš pažnju na to kako pristupaš ovoj važnoj obavezi. Evo nekih saveta kako da što bolje iskoristiš svoje vreme:

Pozor…

Očekivati od sebe da učiš satima bez prestanka nije realistično. Tvom mozgu je potreban odmor da bi „svario“ sve informacije koje u njega uneseš. Jedna od popularnih tehnika koja ti provereno može pomoći da efikasnije učiš i da se manje zamaraš zove se „paradajz“ (jer je njen tvorac za merenje vremena koristio kuhinjsku štopericu u obliku paradajza). Pravila su sledeća: 

• uči 25 minuta (bez prekida, potpuno se usredsređujući na ono što čitaš)
  napravi 5 minuta pauze
• uči još 25 minuta
  napravi 5 minuta pauze
• uči 25 minuta
  napravi 5 minuta pauze
• uči 25 minuta
  napravi 15-30 minuta pauze
• ponovi ceo krug više puta, dok ne pređeš celo gradivo koje si planirao/la

Možeš da koristiš štopericu ili neku već postojeću aplikaciju za mobilni telefon inspirisanu ovom tehnikom kako bi sebi merio/la vreme i pripremio/la alarm za kraj svakog koraka. Vodi računa! Ukoliko prekineš sa učenjem pre nego što istekne 25 minuta, moraš resetovati vreme i početi ispočetka… Najbolje je da unapred isplaniraš koliko gradiva želiš da pređeš tokom svakog  25-minutnog intervala (budi realističan/a!). Nagradi sebe tokom pauze ako ispuniš svoj zadati cilj!

Sad!

Ne odlaži dalje, već kreni sa učenjem. Sad je važno da obratiš pažnju na način na koji učiš. Puko čitanje gradiva bez mnogo uključivanja obično nije naročito korisno. Aktiviraj se! Možeš da podvlačiš različite delove lekcija različitim bojama, kako bi na prvi pogled mogao/la da prepoznaš šta se na šta odnosi. Možeš i da izvlačiš sopstvene teze (u više boja) na nekom papiru sa strane ili da osmisliš neki drugi način da učiniš tekst koji učiš zanimljvijim i lakšim za pamćenje (npr. da ga pretvoriš u pesmu, ilustruješ neke delove, itd.).

Provera

Proveravanjem svog znanja, odnosno preslišavanjem, obezbedićeš da novo gradivo ostane „na sigurnom“ u tvom mozgu. Možeš sebi da sastaviš „test“ (odnosno spisak pitanja) da proveriš šta si zapamtio/la, a možeš i da prepričavaš naučeno u sebi ili naglas (bez gledanja u knjigu, odnosno beleške). Sem toga, možeš sa još nekim da podeliš šta si naučio/la, tako što ćeš neke zanimljivosti (ili druge važne stavke) preneti onome ko želi da ih čuje (npr. roditeljima ili drugu/drugarici koji uče isto gradivo kao ti). Za koju se god opciju opredeliš, preslišavanje će ti omogućiti da otkriješ kojih lekcija ti je teže da se prisetiš (i koje bi nakon toga trebalo dodatno da obnoviš), ali i da učvrstiš svoje poznavanje onog što si već zapamtio/la. 

Ove tehnike ti mogu značajno pomoći da poboljšaš svoje učenje i da ga učiniš malo dinamičnijim. Međutim, ni one ne mogu biti dovoljno efikasne ako si neispavan/a, gladan/a ili izuzetno neraspoložen/a. Zato je važno da pored učenja povedeš brigu i o sebi tj. da zadovoljiš svoje osnovne potrebe, kako bi mogao/la lakše da se posvetiš ovom često prilično izazovnom zadatku. Ne zaboravi da dodaš još jednu bitnu stavku u svoj raspored – sebe!