Author: uncfmin

Pobedi osećaj usamljenosti: opusti se i češće prihvataj pozive na druženja

Posted on by uncfmin

Čak i ako volimo da provodimo vreme sami sa sobom, svi smo se barem jednom u životu osetili usamljeno. Ponekad ne moramo ni da budemo fizički sami u prostoriji da bi se to osećanje javilo –  sasvim je moguće osećati se usamljeno i u grupi ljudi (kada smo okruženi prijateljima, kolegama na poslu, članovima porodice…). Važno je da znaš da je sasvim normalno da se tako osećaš i da postoji način da se izboriš sa ovim neprijatnim osećanjem, mada ti se možda čini da nikad neće proći, i da preuzmeš stvari u svoje ruke.

Kako izgleda usamljenost?

Kada smo usamljeni, često su nam osećanja pomešana. Pored tuge i neraspoloženosti, mogu se javiti i uplašenost, ljutnja (na sebe ili na druge), zavist i ljubomora (npr. na ljude koji imaju veći broj prijatelja), nesigurnost u sebe, gubitak vere u bolju budućnost, itd. Sva tvoja osećanja su sasvim normalna i koliko god ti se činilo da si potpuno sam/a na svetu, sigurno postoji barem još neko ko se bori sa sličnim osećanjima. 

Zašto se osećam usamljeno?

Postoje razni razlozi a razlikuju se od osobe do osobe. Neki od najčešćih povoda za usamljenost su:

  • prolazak kroz težak period u životu (npr. selidba, prelazak u drugu školu, razvod roditelja, raskid veze ili neka druga promena)
  • razlikovanje od drugih (npr. usled fizičkog izgleda, sposobnosti, nacionalnosti, porodičnih okolnosti…)
  • nerazumevanje okoline (tj. kada imamo prijatelje ali oni ne mogu da nas razumeju)
  • neuklapanje (kad se po navikama i interesovanjima razlikujemo od ljudi kojima smo okruženi, npr. u školi, na poslu, pa čak i u porodici)
  • gubitak bliskih osoba (bilo usled selidbe, svađe ili zato što je neko preminuo)
  • nedostatak ideja ili hrabrosti za upoznavanje novih ljudi 
  • previsoka očekivanja od drugih koja oni ne mogu da ispune
Vladimir Veljičković OPENS 2017

Šta mogu da uradim?

Koji god da je razlog zbog kojeg se osećaš usamljeno, postoji način da ga pobediš i da se povežeš sa drugima na način koji će ti prijati. 

Brini o sebi

Nikad nisi sasvim sam/a čak i kad si sam/a. Važno je da najpre budeš sam/a sebi najbolji prijatelj. Trudi se da redovno brineš o svom fizičkom i mentalnom zdravlju, tako što ćeš spavati dovoljno, hraniti se zdravo i redovno izdvajati vreme za fizičku aktivnost i druge stvari koje te usrećuju. Kada pružiš sebi dovoljno ljubavi i pažnje, osećaćeš se barem malo spremniji/a da se izboriš sa svim drugim poteškoćama i velike su šanse da ćeš svojim samopouzdanjem privući i druge ljude.

Otvori se

Dobro je da „izbaciš“ iz sebe svoja osećanja. Ako nemaš kome u  svojoj okolini da se obratiš, razmisli o tome da ih podeliš sa nekim stručnjakom (npr. psihologom ili psihijatrom), ko će sigurno umeti da ti da i neki koristan savet kako da prebrodiš težak period u kojem se nalaziš. Svoja osećanja može i da nacrtaš ili pretvoriš u neko drugo umetničko delo, a možeš i da vodiš dnevnik, što ti pak može pomoći da zajedno sa stručnim licem bolje upoznaš svoja osećanja i naučiš da sa njima izlaziš na kraj.

Aktiviraj se

Mada je korisno da osvestiš i ispoštuješ svoja osećanja, sedenje sa njima u kući obično ne doprinosi rešenju problema koji imaš. Razmisli malo o svojim interesovanjima i o tome kakve bi osobe voleo/la da imaš oko sebe. Imaš li ideju gde možeš da ih pronađeš? 

Jedan od načina da prevaziđeš usamljenost je da počneš da se baviš nekom aktivnošću tokom koje ćeš moći da upoznaš ljude koji tu aktivnost takođe vole. To može biti bilo šta – sport, kurs crtanja, muzička škola…Možeš da razmotriš i to da se kao volonter priključiš nekoj organizaciji koja se bavi temama koje te zanimaju. 

Ako ti ništa drugo ne pada na pamet, možeš oprobati sreću i iz svog kreveta – društvene mreže, kao što im i samo ime kaže, mogu da predstavljaju dobru priliku za druženje. Pronađi ljude koji imaju slična interesovanja (npr. vole istu muziku ili se oblače kao ti) i pokušaj da započneš razgovor o onome što vam je zajedničko. Ali, oprezno! Poznanstva sklopljena na internetu mogu biti izuzetno opasna, stoga dobro razmisli pre nego što u svoj život pustiš nekoga koga zapravo ne poznaješ.

Vežbaj komunikaciju

Iako ti može delovati nezamislivo ili si prestrašen/a pri samoj pomisli na druženje, ponekad je jedini način da se sa usamljenošću izboriš taj da izađeš iz svoje „zone komfora“. To u početku ne mora da podrazumeva ništa preterano izazovno. Dovoljno je da pokušaš da „probiješ led“ tako što ćeš sa nekim započeti razgovor o nekoj opštoj temi, kao što je vremenska prognoza, gužva u saobraćaju, predstojeći test iz matematike, nova pravila na poslu i sl. Potom možeš postepeno da otkrivaš sve više toga o sebi i drugoj osobi i da se tako oslobodiš i dozvoliš joj da te upozna i razume. 

Sem toga, nije loša ideja ni da malo češće prihvataš pozive na  različite događaje, čak i onda kada ti oni ne deluju naročito privlačno. Ko zna, možda ćeš se iznenaditi i otkriti da zapravo uživaš u nečemu novom i neočekivanom, a možeš i upoznati nekoga ko deli tvoja interesovanja.

Okreni se životinjama

Ponekad i životinje mogu da ti pomognu u prevazilaženju usamljenosti i povezivanju sa drugim ljudima. Možda nije loša ideja da nabaviš kućnog ljubimca ako za to imaš uslove. Ako nemaš, uvek možeš ponuditi komšiji ili nekom drugog koga poznaješ da prošetaš ili pričuvaš njihovog ljubimca, a možeš posetiti i najbliži azil i provesti popodne u druženju sa raznoraznim krznenim stvorenjima (pri čemu, kao bonus, možda upoznaš još nekog ko deli tvoju ljubav prema njima). 

Prijatelji i “prijatelji” – kada je vreme za preispitivanje kruga najbližih ljudi?

Posted on by uncfmin

Prijatelj ne mora nužno biti osoba sa kojom provodiš svaki slobodan trenutak, koja zna svaki detalj o tebi i koja te podržava u svemu što planiraš da uradiš. U toku života ćeš verovatno imati različite vrste prijatelja. Iako si sa nekima možda malo prisniji, to ne znači da su ovi drugi manje pogodni za druženje. Vršnjaci iz škole, kolege sa posla, poznanici s kojima ideš u provod, pa čak ponekad i ljudi koje upoznaš na internetu, će verovatno u nekim trenucima zauzimati važnije a u drugim manje važno mesto u tvom životu. Jedino na šta treba da obratiš pažnju jeste da li neko od njih čini da tvoj život postane znatno gori, u kom slučaju je možda vreme da preispitaš status „prijatelja“ koji si mu dodelio/la.

Ko je dobar prijatelj?

Procena da li nam je neko dobar prijatelj ili ne najčešće zavisi od nas, kao i od osobe s kojom se družimo, ali postoje neke karakteristike koje bi trebalo da budu zajedničke većini ljudi koje smatramo bliskim. Ovo su neke od njih:

  • pouzdanost (možemo da računamo na njih)
  • iskrenost (npr. ne ogovaraju nas)
  • posvećenost (trude se oko našeg odnosa koliko i mi)
  • ljubaznost (ne vređaju nas, ne ponašaju se agresivno, poštuju naša osećanja, želje i potrebe…)
  • spremnost da prihvate različitosti (ne osuđuju nas ako smo po nečemu drugačiji, niti nas primoravaju da se prilagodimo njima)
  • otvorenost (ostavljaju prostora za promene, druženje sa drugim ljudima, itd.)

Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

Saznaj više

Da li imaš nekog prijatelja koji ne ispunjava neki od ovih kriterijuma?

Može se desiti da u svom okruženju imaš nekog ko se ne ophodi baš najbolje prema tebi, ali to ne znači da ga moraš „otpisati“. Ukoliko ti je do te osobe stalo, postoje načini da bar donekle rešiš problem:

Porazgovarajte

Iskren i otvoren razgovor može da pomogne u rešavanju brojnih problema koje imamo sa drugim ljudima. Pripremi se unapred za razgovor, sačekaj neki pogodan trenutak (npr. kada nema puno ljudi u okolini, kada nigde ne žurite, itd.) i pokušaj da razjasniš neke stvari koje te muče. Potrudi se da aktivno slušaš (ne razmišljaj o drugim stvarima), da razumeš tačku gledišta svog sagovornika, ali i da njemu jasno izneseš svoju. U tome ti mogu pomoći veštine rešavanja sukoba i asertivne komunikacije. Ako otkriješ da se tvoj prijatelj ponaša loše zbog nekog drugog problema koji ga mori, možeš pokušati i da mu pomogneš da se sa njim lakše izbori. 

© UNICEF Srbija/2021/Pančić

Smanji kontakt

Ukoliko primetiš da se razgovorom ništa ne postiže, možeš slobodno da se postepeno udaljavaš od te osobe. To znači da ne moraš uvek da je zoveš da se vidite, niti da prihvataš njene pozive ako ti nije stalo do viđanja. U slučaju da se krećete u istom krugu ljudi, možeš je viđati i samo u društvu drugih a smanjiti kontakt van te grupe. Vodi samo računa o tome da ta osoba zna zbog čega je izbegavaš i da su ta osećanja donekle uzajamna. 

Budi fer

Ako ti je ta osoba učinila nešto nažao, to ne znači da je vreme za „osvetu”. Potrudi se da je ne ogovaraš niti nazivaš pogrdnim imenima, jer to sigurno neće doprineti tome da se vaš odnos poboljša i da se ti bolje osećaš. Tako ćeš samo stvoriti nepovoljnu sliku o sebi kod te osobe, ali i drugih ljudi, što verovatno ne želiš.

Prihvati kraj

Prekid komunikacije, bilo da je u pitanju partner ili prijatelj, nikad nije lak. Gubitak bilo koje vrste može biti težak, ali ne mora nužno da znači da smo uvek ujedno i na gubitku. Upražnjeno mesto u svom društvu sigurno možeš popuniti nekim ko će umeti više da ga ceni. 

Potraži pomoć

Rasprave sa bliskim ljudima mogu biti izuzetno teške i iscrpljujuće, naročito ako se ne završe baš najbolje (tj. pomirenjem ili rešenjem problema). Može se desiti i da ti je izuzetno teško da se nosiš sam/a sa svim različitim neprijatnim emocijama koje tada mogu da se jave (tuga, bes, krivica…). Dobra vest je da pomoć postoji i da ti je uvek na dohvat ruke. Bilo da se obratiš za savet nekom starijem (npr. roditeljima, nastavnicima, trenerima) ili, još bolje, nekom stručnijem (psihologu ili psihijatru), velika je verovatnoća da će ti prijati da podeliš teret koji osećaš. Daj sebi oduška a možda zaista dobiješ i korisne smernice koje će ti pomoći da prebrodiš ovaj nesumnjivo izazovan period koji je pred tobom.

Dugo sam pokušavao da se uklopim u društvo

Posted on by uncfmin

Autor: Radovan Prodanović

Zbog svega toga sam postao predmet ismevanja. Pokušavao sam da se uklopim i promenim jer sam mislio da je očigledno problem u meni, tako da nisam ispoljavao svoj stil oblačenja, ali nije bilo dovoljno jer su me još uvek interesovali drugačiji hobiji, knjige umesto igara i fudbala, strana muzika, ex-yu i rok umesto narodnjaka i naših estradnih pevača…

Tokom tog perioda jako sam se povukao u sebe, odbacivao sam ljude, bilo mi je teško da se sprijateljim sa ljudima, izgubio sam na neki način i poverenje u ostale. Tada sam naučio da se isključim (da radim stvari mehanički i ne primećujem nista oko sebe). Tako sam se ponašao oko 3–4 godine dok mi nije prišla moja sadašnja drugarica. Ona me je uhvatila za ramena, protresla i probudila iz tog monotonog ponašanja. Kako sam počeo da se družim sa njom, tako sam vratio deo sebe i s vremenom sam se i oslobodio, skroz osvestio i pustio ljude nazad u život.

Još uvek umem da se kad-tad isključim, što uopšte nije loša stvar — naučio sam kako da me ne interesuju tuđe mišljenje i predrasude, kako da ignorišem ljude i, ako ima potrebe, i dešavanja oko sebe. Radim stvari po svom, bez razmišljanja šta drugi misle jer to nije bitno. Živimo u društvu koje ima dosta predrasuda prema ljudima, zbog čega se prave bezvezni šabloni koji određuju kako neko mora da izgleda, da se ponaša i šta da sluša, a društvo smanjuje mogućnost da se ističemo iz grupe.

U trenutku kada sam prolazio kroz taj period odbacivanja, meni je bilo dovoljno to što mi je jedna osoba pružila ruku. Nekada je svima nama dovoljan lep komentar, razgovor, zagrljaj ili ruka pomoći, i zato bi bilo lepo da bar uputimo nekom lepu reč. Nama ništa ne znači, a osobi kojoj smo nešto rekli može da znači puno u tom trenutku jer nikada ne znamo kroz šta neko prolazi.

komentar psihologa

Radovanova priča je važna priča o ulozi koju podrška pravog prijatelja može igrati kada se osetimo usamljeno. Ukoliko i ti prolaziš kroz sličan period, naredni linkovi ti mogu pomoći da ga lakše prebrodiš. Takođe, naši psiholozi su uvek tu da te posavetuju putem chat-a, a na raspolaganju su ti i druge službe kojima se možeš obratiti za pomoć.

Učini raspravu bezbolnijom – odluči se za kompromis

Posted on by uncfmin

Kako ti postupaš kada dođe do svađe?

  1. Povlačim se odmah – baš ne volim da se raspravljam.
  2. Trudim se da što pre izgladim stvari i ponašam se kao da se ništa nije desilo.
  3. Ne popuštam dok ne isteram svoje!
  4. Tražim neki kompromis… Nije mi teško da se odreknem nečega sve dok i druga osoba postupa na isti način.
  5. Trudim se da pronađem zajedničko rešenje koje bi „pomirilo“ interese obe strane.

Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

Saznaj više

Bez brige – svaki od navedenih načina rešavanja konflikata sasvim je normalan i svaki od njih je ponekad i poželjan. Međutim, rešenja pod 4) i 5) obično su u većini slučajeva najkorisnija na duže staze, dok prve tri opcije mogu da dovedu do loših posledica i po nas i po druge. Evo nekih saveta kako da učiniš raspravu što bezbolnijom za sve koji u njoj učestvuju:

Slušaj pažljivo

Umesto da samo smišljaš šta ćeš sledeće da odgovoriš, trudi se da zaista saslušaš osobu sa kojom si u sukobu pre nego što izneseš svoj sud. Samo ćeš tako moći da shvatiš zašto se ne slaže sa tobom i da postaviš pitanja o onome što ti još uvek nije jasno. To je takođe dobar način da osobu prekoputa sebe bar malo „smekšaš“, odnosno da joj staviš do znanja da je poštuješ i da želiš da probaš da razumeš ono što ima da kaže iako se sa tim baš i ne slažeš. Tako ćeš donekle osigurati da i ona bude spremnija da poštuje tvoje gledište i da se možda čak više angažuje u traženju zajedničkog rešenja.

Prihvati drugačiju perspektivu

Kao što ne izgledamo svi isto, isto tako veoma često imamo i različita mišljenja o istim stvarima. Sasvim je očekivano da se zbog toga ponekad ne slažemo. Međutim, neslaganje nije razlog da sa nekim u potpunosti prekinemo komunikaciju, niti da ne razgovaramo s njima dok ih ne nateramo da usvoje naše gledište. Iako na prvi pogled možda ne deluje tako, postoji način da se ne slažemo sa tuđim mišljenjem ali da ga ipak uvažimo i prihvatimo da ono postoji. U tome nam značajno može pomoći „stavljanje u tuđu kožu“, odnosno pokušaj da razumemo zbog čega neko misli, oseća se i ponaša na određeni način, čak i onda kada nas to jako nervira (npr. neko se plaši horor filmova i zato ne želi da ih gleda sa nama u bioskopu, dok nekog drugog oni uzbuđuju na pozitivan način). Ovakvo upoznavanje drugih ljudi može biti zanimljivo, a ponekad možemo i da naučimo nešto novo. Ako baš imaš poteškoća sa razumevanjem druge strane, možeš razmisliti šta je to što te u tvom načinu razmišljanja najviše koči.

Oprezno iznesi svoj stav

To što ćeš posvetiti malo više vremena slušanju i razumevanju druge strane ne znači, naravno, da treba da odustaneš od iznošenja svog stava. Međutim, način na koji ćeš ga predočiti drugima treba da bude dovoljno jasan, ali ne i agresivan (tj. da se neko oseti ugroženo zbog njega). Ako si besan/a, sačekaj da bes malo popusti ili pokušaj da ga savladaš na neki drugi, manje štetan način, pa tek onda saopšti drugoj strani svoje mišljenje i osećanja. Najbolje je da to uradiš asertivno, tako što ćeš navesti u kojim se tačno situacijama osećanja koja imaš javljaju i šta drugi ljudi mogu da urade da do toga ne dolazi. Ako ti je teško da se usmeno izraziš na taj način, možeš i da napišeš pismo ili poruku osobi sa kojom si u sukobu. Mada je o škakljivim temama obično bolje pričati licem u lice, pismo ti uvek može biti dobra podloga za takav razgovor kasnije.

© UNICEF Srbija/2021/Pančić

Budi strpljiv/a

Može se desiti da druga strana nije još spremna na kompromis a u tom slučaju treba da je pustiš da se i ona malo „ohladi“, razmisli i donese svoje zaključke. Ti si uradilo/la sve što je bilo u tvojoj moći, vreme je da pustiš nju da odluči šta je za nju najbolje.

Razmišljaj za obe strane

Kada se potrudiš da bolje razumeš razloge osobe prekoputa sebe, možeš da porazmisliš i o rešenju koje bi bilo dobro kako za tebe, tako i za nju, a koje ne podrazumeva neko veće odricanje. Da li postoji nešto do čega vam je oboma stalo? Iako takvo rešenje nije uvek moguće smisliti, lepo je da pokušaš da uvažiš i njene interese, a ona će to najverovatnije umeti da ceni. Ako se opredelite za neku od opcija koja odgovara svima, možete i na nekom papiru ,da „potpišete“ sporazum koji ste postigli i da se tako obavežete da ga poštujete i u budućnosti.

Brini o sebi

Teški razgovori i sukobi mogu biti iscrpljujući. Za svaku  je pohvalu što se trudiš da u njima učestvuješ usredsređeno i posvećeno, ali vodi računa i o svom fizičkom i mentalnom zdravlju. I dalje ti je potreban san, zdrava hrana, fizičke i druge aktivnosti koje te ispunjavaju. U redu je da osećaš razne emocije, uključujući i bes, ali možda je za tebe baš najbolje da ipak oprostiš osobi koja te je povredila. To ne znači da ćeš zaboraviti šta je uradila, niti da opravdavaš njene postupke, već samo da ćeš dozvoliti sebi da prestaneš da razmišljaš toliko aktivno o tome i da ćeš nastaviti dalje sa svojim životom. Kada za sukob ne postoji rešenje, najbolje što možemo jeste da ga ostavimo iza sebe.

A ako sam ja kriv/a?

 Svi mi ponekad grešimo. Ne postoji ljudsko biće koje ne pravi greške. Bilo da smo nešto zaboravili ili uradili nešto što je nanelo štetu nekom drugom, uvek postoji način da se za to iskupimo. Nije sramota preuzeti odgovornost za svoje postupke. Ponekad je dovoljno samo da se iskreno izvinimo (iako nekima od nas i ovo može teško da padne), a ponekad je potrebno i da uradimo još nešto da nadoknadimo štetu (npr. da kupimo nešto što smo polomili, da povedemo malo više računa o tuđim osećanjima…). Uvek možeš pokušati i da opravdaš svoje postupke (npr. trenutnim osećanjima i sl.) ali vodi računa da takva vrsta izgovora obično nije mnogo korisna ako nije propraćena izričitim izvinjenjem.

Potraži pomoć

Ako primetiš da isuviše često ulaziš u rasprave i da one u velikoj meri utiču kako na tvoj, tako i na život osoba koje su ti bliske, i ako ti je teško da se sam/a izboriš sa teškim osećanjima koja ih obično prate, nije loša ideja da potražiš dodatnu podršku. Ako se ne pozabavimo njima na adekvatan način, ova teška osećanja nas mogu učiniti još razdražljivijim i sklonijim ka novim sukobima, čime samo ulazimo u začarani krug. Obrati se za pomoć osobi od poverenja ili nekom stručnom licu (psihologu ili psihijatru), i omogući sebi da iz tog kruga na vreme izađeš i da sačuvaš svoje mentalno zdravlje.

Još uvek si single? Evo zašto to nije smak sveta

Posted on by uncfmin

Prvo pitanje koje bi trebalo sebi da postaviš u slučaju da nemaš dečka, odnosno devojku, jeste „Pa šta ako nemam?“. Bilo da si nedavno raskinuo/la ili da nikad nisi ni bio/la u vezi, to što si trenutno sam/a ne mora nužno da bude loše i ne mora da znači da si osuđen/a na usamljenost. Postoji niz aktivnosti kojima možeš da se posvetiš bez partnera a koje mogu gotovo podjednako da te ispunjavaju. Ovo su neke od ideja:

Okreni se prijateljima!

Dečko, odnosno devojka ne bi trebalo da bude jedina osoba koja ti je važna u životu. Partneri mogu da dođu i prođu, a prijatelji uglavnom ostaju. Zašto ne bi vreme koje ulažeš u tugovanje što nisi u vezi proveo/la u dobrom društvu i zabavi? Žurke, šetnje, sportske i brojne druge aktivnosti su ti na dohvat ruke – dovoljno je samo da pošalješ jednu jedinu poruku! Ko zna, možda baš tokom neke takve prilike upoznaš i svog budućeg idealnog partnera. 

Provedi kvalitetno vreme i sam/a sa sobom

Kao što ponekad uživamo sa drugim ljudima (bilo sa partnerom, bilo sa prijateljima i/ili porodicom), isto tako možemo da naučimo da uživamo i u sopstvenom društvu. Izvedi sebe na „dejt“ i to bez straha da nećeš ispuniti tuđa očekivanja. Možeš da odeš u bioskop, omiljeni kafić ili provedeš popodne uz knjigu u obližnjem parku. Na tebi je da odlučiš kako da na najbolji mogući način sebe zabaviš!

Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

Saznaj više

Brini o sebi i razvijaj se

Ako ne voliš baš da izlaziš sam/a, to ipak ne bi trebalo da te spreči da nastaviš da brineš o sebi i svojim potrebama. Pored održavanja redovne rutine koja podrazumeva dobar san, zdravu ishranu i fizičku aktivnost, obrati pažnju i na svoj unutrašnji mir. Kako možeš dodatno da mu doprineseš? Na raspolaganju su ti brojne tehnike opuštanja koje možeš da primenjuješ bilo kad i bilo gde, a možeš da otkriješ i novi hobi ili da se ponovo posvetiš nekom starom (npr. slikanju, vajanju, sviranju muzičkog instrumenta, fudbalu…). Briga o sebi uključuje i svest o sebi i svojim osećanjima. Možeš da ih zapisuješ u dnevnik, a možeš i sa nekom osobom od poverenja ili stručnjakom (npr. psihologom) pokušati da „odgonetneš“ kada se i zašto neka od njih javljaju. Ukoliko najpre ne uspostaviš dobar odnos sa sobom, velike su šanse da ti ni odnos sa nekim drugim neće biti dovoljno stabilan i ispunjavajući.

Razmisli da li si spreman/a za vezu

Iako možda osećaš pritisak okoline u kojoj ti deluje kao da svi imaju dečka ili devojku, to ne mora da znači da moraš i ti da budeš u vezi baš u ovom trenutku. Nemaš gde da zakasniš!

Razmisli o razlozima zbog kojih sada želiš da budeš sa nekim. Da li je to samo zato što ti je potrebna neka promena u životu ili se osećaš usamljeno, želiš da se uklopiš u društvo ili možda misliš da ćeš biti sigurniji/a u sebe ako neko poželi da bude sa tobom u vezi? Ako je odgovor na neko od ovih pitanja pozitivan, možda treba još malo da sačekaš pre nego što uploviš u (novu) vezu. Zaljubljenost, ljubav, potreba za ljubavlju i voljenošću glavni su (i jedini pravi) pokretači potrebe da se bude u vezi. 

Sva druga osećanja koja trenutno imaš neće nužno proći onog trenutka kada uđeš u vezu sa nekim i velika je verovatnoća da će u nekom trenutku ponovo „isplivati“ na površinu i da će te podjednako mučiti, a možda i uticati na kvalitet tvoje veze. A nije isključeno ni da ćeš nehotice ući u odnos sa nekim ko ti baš i ne odgovara, samo da bi ispunio/la sebi želju da budeš u vezi. 

Pokušaj da se ovim osećanjima pozabaviš na neki drugi način – prethodno navedeni koraci ti mogu značajno pomoći u tome. Tako ćeš, kada prava osoba naiđe, biti zaista spreman/a da se upustiš u vezu i da se prepustiš svim lepim stvarima (ali i izazovima) koje ona sa sobom donosi. Što nas dovodi do sledeće stavke…

© UNICEF Srbija/2019/Pančić

Da li znaš šta želiš?

Svi mi obično imamo u glavi „idealnog“ partnera kakvog bismo voleli da sretnemo. Mada osoba koju zamišljamo najčešće ne postoji, to ipak ne znači da treba da prihvatimo stvari koje nam se kod nekoga nimalo ne dopadaju samo da bismo sa nekim bili u vezi. Nije loša ideja da prethodno razmisliš šta ti je važno kod osobe s kojom želiš da budeš u vezi (ne uključujući pri tom fizički izgled kao glavni kriterijum), kako bi unapred mogao/la da prepoznaš da li su ljudi sa kojima dolaziš u kontakt vredni tvog vremena. Možeš sebi da postaviš sledeća pitanja:

  • Kakve osobine treba da ima moj partner? (npr. da bude iskren, pouzdan, duhovit…)
  • Kako želim da se slažemo? (npr. da imamo slične poglede na svet, da nas interesuju slične stvari…)

Na osnovu odgovora na ova pitanja možeš i da razradiš plan gde takvu osobu možeš da upoznaš. To može biti neko mesto gde možeš da upoznaš nekog ko deli tvoja interesovanja (npr. teretana, kurs jezika, muzička škola, umetnička galerija…), a može biti i neko javno mesto na kojem se okupljaju razni ljudi slični tebi (npr. kafić u blizini tvoje kuće ili u sasvim suprotnom delu grada). Nema pravila za to gde možeš da sretneš svoju „srodnu dušu“ – nekad je potrebno samo da joj priđeš i započneš razgovor. 

Ako te upoznavanje novih ljudi plaši, možeš da posvetiš vreme koje provodiš van veze razvijanju svojih socijalnih veština. Čak i ako ponekad naiđeš na neku vrstu odbijanja, nema potrebe da očajavaš, niti da odustaješ od ljubavi u celini. Iskustvo neuzvraćene ljubavi (i pratećih osećanja) ti može poslužiti kao inspiracija za neko umetničko delo ili makar kao povod za iskren i otvoren razgovor sa bliskom osobom (npr. prijateljom ili članom porodice, ili stručnim licem, ako primetiš da te ovaj problem isuviše dugo opterećuje). 

I ne brini –  uprkos onome što nas uče filmovi i knjige, možemo imati i mnogo više od jedne „srodne duše“ i nema pravila za to koliko brzo je moramo pronaći. Slobodno strpljivo nastavi potragu!

Ni(JE) OK

Posted on by uncfmin

Autor: Jovana Filipović

U potpunosti sam razumela zašto su me svi poznavali pod nadimkom iako me je bolelo jer su me svi poznavali kao predmet ismevanja, što verovatno oni nikada nisu uzimali za nešto ozbiljno, već kao dečju šalu.

Skroz sam razumela zašto su se moje tadašnje drugarice naljutile na mene, nisu sa mnom pričale nedeljama i ogovarale su me svima kako sam ružna i ružno crtam samo zato što ih jednom nisam sačekala posle časa. Razumela sam ih, pisala u dnevniku kako se molim da će mi oprostiti iako sam znala da nešto nije okej sa tim što su tražile sitnicu da bi prestale da se druže sa mnom.

Skroz sam razumela što su mi se dečaci, i oni koji su mi bili simpatije, a i oni koji nisu, uvek smejali u prolazu. Skroz mi je bilo jasno što je u 6. razredu drug iz odeljenja koji je sedeo iza mene na času odlučio da fotografiše „moje salo koje kipi”, a onda pokaže tu sliku svima u školi. Razumela sam jer su mi stalno govorili da imam salo i da sam buckasta iako sam htela da iskočim iz svoje kože od sramote dok sam plakala jer se nijednom dečaku nikada neću dopasti.

Razumela sam…

Razumela sam i u srednjoj školi kada sam odlučila da nedelju dana dolazim u školu bez šminke, pa mi je jedna od drugarica iz razreda rekla „Jao, ’ajde molim te, našminkaj se, stvarno izgledaš kao da si bolesna”. Razumela sam i svoje bivše momke kojima nisam bila lepa i zgodna, ali sam im bila slatka i simpatična. Pogotovo sam ih razumela onda kada su mi davali do znanja da im se sviđaju druge devojke i kada su mi davali do znanja šta da radim da bih bolje izgledala.

Razumela sam ih u potpunosti zašto nikad nisam bila voljena onoliko koliko sam ja volela. Bilo koga u životu. Smatrala sam da uvek treba da se borim za ljubav. Smatrala sam da treba da boli. Smatrala sam da treba da dajem drugima više nego što dajem sebi. To je i poenta, zar ne?

Razumela sam i onda kada se neko ponaša neumesno u razredu, pa mu profesor preti da će ga poslati kod psihologa. Fuj, užas, zamisli da ideš kod psihologa! Tamo šalju samo ludu i nenormalnu decu. Tada mi niko nije rekao da je psiholog osoba kojoj mogu da se obratim baš zbog gorenavedenih situacija, kada osećam baš tu nelagodu koju sam smatrala da je skroz okej i normalno da osećam.

Smatrala sam da je u redu što mrzim sebe, mrzim kako izgledam i za to što ne izgledam lepo imam „racionalne činjenice” kao potporu. Smatrala sam da je u redu i da je istina da sam uvek ja kriva, za svaku drugaricu koja je otišla od mene, za svaku vezu koja je propala, ama baš svaki put kada konačno smognem snage da se oglasim da meni nešto ne štima u odnosu.
Razumela sam i nju, kada sam postavila svoju granicu, rekla kako se osećam i šta mi smeta, a kao odgovor sam dobila samo čisto izluđivanje — da bih potom saznala da sada priča da sve što je ona uradila meni, u s tvari sam ja uradila njoj. I, što je najgore, dovelo me je do toga da se zaista zapitam — da nije zaista bilo tako? Da li je ono što se zaista desilo zapravo nešto što sam ja umislila u svojoj glavi, iako imam svedoke i pismene dokaze koji dokazuju da nisam?

Šta se to sa mnom događa?

Jesam li ja, na kraju, stvarno loša osoba? Jesam li ja stvarno sve ono najgore i najružnije upleteno u jedno ljudsko biće? Koja je svrha mog postojanja onda? Šta ja ovde radim? I ovi ljudi koji me vole i koji su tu, i oni će na kraju shvatiti ko sam i otići. Čemu onda sve ovo?

Navedena pitanja su samo neka od onih koja mi i dan-danas prolaze kroz glavu. Da bih dobila odgovor na njih, shvatila sam da ne mogu da ih tražim sama. Potražila sam pomoć.

Znala sam već godinama da nije sve kako treba. Znala sam da i ta osećanja na koja sam se u potpunosti morala prilagoditi jer sam smatrala da su činjenica nisu u stvari normalna osećanja. Zahvaljujući razgovorima sa stručnom osobom, došla sam do sledećih zaključaka:

  • To što se plašim bilo kakvog konflikta – nije okej.
  • To što ću lakše i radije stati u odbranu drugog umesto same sebe – nije okej.
  • To što potiskujem svoje želje i potrebe da bih zadovoljila tuđe – nije okej.
  • To što me se ljudi sete samo kada im nešto zatreba – nije okej.
  • To što im ja, iako znam da to nije okej, i dalje stojim na beskonačnom raspolaganju – nije okej.
  • To što me nekad više plaši šta drugi misle, nego šta ja mislim i osećam i da se vodim onim što ja mislim – nije okej.
  • To što ne umem da kažem „Ne” bez potrebe da pravdam tu svoju odluku – nije okej.
  • To što dopuštam sebi da verujem mišljenju nepoznatih osoba o meni, umesto da se oslonim na sebe kakvu znam da zaista jesam – nije okej.
  • To što smatram da manje vredim ako sam manje produktivna i ako ne radim po dvocifren broj sati dnevno – nije okej.
  • To što smatram da nisam fizički privlačna samo po skali nametnutih nepostojećih standarda – nije okej.

Način na koji ovo utiče na mene nije okej. Ali evo šta jeste:

  • Okej je što ranije nisam znala za bolje.
  • Okej je da mi treba pomoć i što mi treba pomoć.
  • Okej je to što će mi trebati baš dugo da dođem do isceljenja.
  • Okej je što i na putu ka oporavku i dalje imam izuzetno loše dane.
  • Okej je što nisam savršena, zato što savršenstvo ne postoji.
  • Okej je zato što znam da nisam sama.
  • Okej je zato što znam da imam podršku.
  • Okej je zato što postoji bolje rešenje.
  • Okej je zato što sam ja okej baš takva kakva jesam.
  • Okej je zato što znam da ću ja, na kraju, takođe biti okej.

Ti vrediš.

Ukoliko čitaš ovo, želim da ti poručim: ne stidi se. 

Nijedan problem nije mali problem. Ako se ne osećaš okej, molim te, ne oklevaj da potražiš pomoć.

Svoje mentalno zdravlje moramo da čuvamo isto onoliko koliko i fizičko, čak možda i malo više.

Ne stidi se i ne ustručavaj se da razgovaraš o svemu što te muči jer za sve postoji rešenje.

Veruj mi da je okej i razumljivo što se osećaš baš tako kako se osećaš. Nikad nemoj to da potiskuješ.

Ne dozvoli da iko umanjuje tvoju vrednost jer si ti sjajna osoba baš takva/a kakva/a si.

Sve je okej.

komentar psihologa

Jovanina priča pokazuje da put do toga da se izboriš za sebe i da se osetiš okej nije uvek lak, ali da to nikako ne znači da je nesavladiv. Ukoliko se i ti suočavaš sa ovim ili sličnim problemima, poslušaj Jovanu i potraži sebi podršku!

Na narednim linkovima možeš se informisati o nekim temama koje te mogu interesovati, a uvek se možeš direktno obratiti i našim psiholozima putem chat-a.

Pekar, lekar, apotekar: kako da odabereš pravu karijeru?

Posted on by uncfmin

Sasvim je normalno da ti je u tvojim godinama izuzetno teško da zamisliš gde bi voleo/la da budeš i šta bi želeo/la da radiš za 10, 20, 30 i više godina. Međutim, obično je potrebno da sad doneseš barem neku odluku u vezi sa tim, što može da izazove značajan stres i druga neprijatna osećanja. Saveti koji slede mogu ti pomoći da malo lakše prebrodiš ovaj izazovni period previranja, predomišljanja i opšte zbunjenosti kada je u pitanju odabir tvog životnog puta.

Oslušni sebe

U čemu zaista uživaš? Ako nemaš jasnu predstavu čime želiš da se baviš, razmisli, između ostalog, o svojim hobijima, interesovanjima i sklonostima  (npr. umetnost, nauka, sport, moda, muzika, čitanje i sl.). Možeš da staviš na papir sve što ti padne na pamet, pa onda dodatno da istražuješ poslove koji su povezani sa aktivnostima koje voliš.

Šta umeš da radiš? Koliko je važno da te zanima ono što radiš, toliko je važno i da imaš potrebne veštine da to radiš. Šta trenutno znaš? Šta bi još trebalo da naučiš?

Koji bi ti uslovi rada najviše odgovarali? Nekim ljudima više prija da rade s drugim ljudima, dok bi drugi sve dali da izbegnu dodatni kontakt sa njima, pa se često opredeljuju za zanimanja koja uključuju životinje, mašine i sl. Neko voli da putuje ili bar da provodi vreme na svežem vazduhu, a neko bi samo da bude na „sigurnom“ u kancelariji. Nekom ne smeta da radi u smenama ili osam sati dnevno, a nekome je više stalo da sam bude „gospodar“ svog vremena. Šta je tebi važno?

© OPENS/2021/Veličković

Napravi spisak

Kada proceniš šta voliš, umeš i šta želiš od svog budućeg posla, pokušaj da sastaviš spisak svih mogućih opcija. Koje bi bile dobre a koje loše posledice po tebe ako bi odabrao neko zanimanje? Da li je isplativo baviti se njime? Kako bi se osećao/la da se za njega opredeliš? Kako bi drugi ljudi u tvom okruženju reagovali (npr. roditelji, prijatelji, itd.)? Da li se taj posao uklapa u tvoju celokupnu viziju budućnosti?

Preseci

Obično nijedna opcija nema samo dobre ili samo loše strane. Zato je važno da se usredsrediš na jedan njen segment koji ti najviše znači (npr. uživanje, novac, mogućnost napredovanja i sl.) ali da uzmeš u obzir i sve ostale. Kada doneseš konačnu odluku, pokušaj da definišeš svoj cilj što jasnije možeš. U tome ti od pomoći mogu biti odgovori na ova pitanja:

  • Čime tačno želiš da se baviš? 
  • Kada želiš da počneš? 
  • Koliko želiš da zarađuješ?
  • Šta je potrebno da uradiš da bi to postigao/la?

Kreni

Počni na vreme da radiš na ostvarenju svog cilja. Raspitaj se o potrebnoj obuci (fakultetu, kursevima i sl.), vremenu i eventualnom novcu koji treba da uložiš u nju, napravi plan i počni da ga sprovodiš, korak po korak.

© UNICEF Srbija/2019/Novakov

Testiraj

Slobodno isprobaj različite vrste prakse (volontersku ili plaćenu) vezane za zanimanje za koje si se opredelio/la. Praksa ti može pomoći da se bolje upoznaš sa tim kako posao koji želiš (ili misliš da želiš) zapravo izgleda, da stekneš potrebno osnovno iskustvo, a i da eventualno zaključiš da ti on baš i ne leži.  

Ništa ne mora da traje večno

Ne brini. OK je i da odabereš neki fakultet ili ga čak i završiš pa se predomisliš. Isto važi i za praksu i posao. Uvek možeš da se preusmeriš na nešto što ti više odgovara kada otkriješ šta je to.

Još uvek si neodlučan/a?

Porazgovaraj sa nekim čije mišljenje dovoljno ceniš. To može biti roditelj, prijatelj, nastavnik, trener… Neko ko te dobro poznaje može da ti da i neki koristan predlog za buduće zanimanje kojeg se sam/a nisi setio/la. Sem toga, od ljudi iz svoje okoline možeš da potražiš i dodatne informacije o određenim karijerama, kako bi se što bolje upoznao/la sa različitim mogućnostima. 

Ako te i dalje ništa ne inspiriše, možeš da se obratiš i nekom stručnom licu (npr. psihologu) posebno obučenom za pružanje podrške u odabiru karijere. Ovakav stručnjak će uz pomoć raznih testova (npr. testa profesionalne orijentacije) pokušati da proceni koje bi mogle biti najbolje opcije za osobu sa tvojim osobinama, željama i veštinama.