Međutim, potpuna izolacija niti je uvek moguća niti je korisna, te je najmudrije da ipak naučiš kako da prebrodiš svoj strah.
Da li ti se često dešava da previše brineš da ćeš se osramotiti pred drugim ljudima, ponekad do te mere da počneš da ih zbog toga izbegavaš? Da li se plašiš njihovog podsmeha, crveniš ili se preznojavaš, sto puta promisliš pre nego što nešto kažeš ili zamišljaš najgore moguće scene ukoliko kažeš nešto „glupo“? Da li ti se čini da ti je isuviše stalo do toga šta drugi misle o tebi u gotovo svakoj situaciji (npr. dok jedeš, ćaskaš, upoznaješ nove ljude…)?
Ne brini se, nisi sam/a. Iako ti je možda teško da u to poveruješ, i drugi ljudi (pa čak i oni od čije osude strahuješ) se ponekad osećaju slično. Svako se sa tim neprijatnim osećanjem nosi na drugačiji način, koji je za njih više ili manje koristan. Neko se neposredno suočava sa svojim strahom, neko se pretvara da je samouvereniji nego što jeste, a nekome u tome „pomažu“ alkohol i druge supstance.
Iako je sasvim normalno da razmatraš različite načine da podneseš ovaj strah, važno je da uvidiš da nije svaki zaista i dobar za tebe. Naime, i kada se trudiš da ostaviš utisak da „pucaš“ od samopouzdanja i kada izbegavaš ljude u potpunosti, sprečavaš sebe da naučiš kako da stvarno pobediš strah koji osećaš.
Dobra vest je da postoji način da prevaziđeš svoj strah ili da barem smanjiš njegov uticaj na tvoje svakodnevno funkcionisanje.
Izbegni izbegavanje
Kada izbegavamo ono čega se plašimo, samo održavamo svoj strah jer ne dajemo sebi priliku da sopstvenom umu dokažemo da smo dovoljno snažni da se sa njim izborimo. A obično jesmo! Testiraj svoju izdržljivost korak po korak — odaberi najpre neku situaciju koja te najmanje plaši (npr. odlazak u prodavnicu) i posmatraj kako si u stanju da izdržiš neprijatnost koju osećaš (iako ti je teško, velike su šanse da ćeš ipak da „preživiš“). Kada budeš spreman/a (kada se početni strah u toj situaciji značajno smanji), pređi na nešto malo zahtevnije (npr. da pozdraviš nekog koga poznaješ) i tako postepeno izlaži sebe sve većim izazovima (npr. postavi nekom pitanje u školi/na poslu, popij kafu sa nekim, podeli neki detalj iz svog života…). Šta je najgore što može da se desi? Možda se bojiš da ćeš napraviti neku „grešku“ ili reći nešto što smatraš glupim. Ne dozvoli da te to obeshrabri — svima nam se to ponekad desi. Drugi ljudi obično i ne obraćaju baš toliko pažnje na ono što pričamo i najverovatnije će to brzo i zaboraviti. A čak i ako neko pomisli nešto loše, da li je to baš tako strašno? Ljudi se razlikuju, ne treba da očekujemo da se uvek svima dopadne ono što izgovorimo ili uradimo. Šta god da kažeš, nema razloga da se zbog toga danima „jedeš“.
Pomeri fokus
Umesto da konstantno motriš na svoje reči i postupke, pogledaj malo izvan sebe. Posmatraj kako se ponaša osoba prekoputa, slušaj šta ti priča i potrudi se da budeš prisutan/a u datom trenutku (a ne samo u sopstvenoj mašti). U tome ti mogu pomoći brojne tehnike namenjene opuštanju i povećanju svesti o sadašnjem trenutku. I zapamti, nelagodnost koju osećaš uglavnom je poznata samo tebi — drugi ljudi je najčešće ne vide, a ukoliko je i vide, ne mora da znači da će te zbog nje osuđivati. Štaviše, velike su šanse da naiđeš na njihovo ohrabrenje, a ponekad se čak možete i zajedno našaliti na račun nekog komičnog „ispada“ koji se svima povremeno desi.
Potraži pomoć
Još jedna potencijalno neprijatna interakcija sa ljudima možda ne zvuči kao naročito primamljiva ideja, ali veruj na reč, ta jedna ti može doneti mnogo više nego sve ostale zajedno. Ukoliko se odvažiš na ovaj važan korak, možeš zamoliti nekoga kome veruješ da zakaže seansu kod psihologa ili psihijatra umesto tebe, a možeš potražiti i mogućnosti savetovanja na daljinu (putem interneta ili telefona) ako ti je tako lakše. Nije loša ideja da se pripremiš unapred, kako ne bi zaboravio/la šta želiš da kažeš prilikom prvog susreta — zapiši šta te muči na neki papir ili u svoj mobilni telefon.
Komentari