May 2022 - Page 2 of 2

Društevene mreže, internet i Vaša uloga u izbegavanju rizika po mentalno zdravlje mladih

Posted on May 7, 2022May 16, 2022 by uncfmin

Društvene mreže i internet uopšte mogu mladima pružiti štošta — od razonode, preko neograničene socijalizacije, do brojnih korisnih znanja. Pa ipak, to izobilje sa sobom donosi i različite rizike, naročito kada je u pitanju njihovo mentalno zdravlje koje se vrlo lako može naći na udaru. Zato je od izuzetne važnosti ostvariti dobru komunikaciju sa mladim osobama, kako biste, kao značajne odrasle osobe u njihovom životu, mogli da budete blagovremeno obavešteni o onome šta se tamo dešava, i o problemima koji potencijalno mogu iskrsnuti.

U nastavku možete pronaći neke korisne smernice:

Ne tražite sve detalje –Obično nije mnogo korisno, a ni neophodno, ispitivati sve pojedinosti aktivnosti mladih na društvenim mrežama. Kao i u svim ostalim, i u ovom segmentu svog života verovatno će želeti da zadrže neke detalje za sebe, što iz straha od nerazumevanja odraslih, što iz prirodne potrebe za sopstvenom privatnošću. Ali, povremene uopštene provere onoga što tamo rade mogu biti korisne kako biste bili upućeni u aplikacije koje su trenutno aktuelne među mladima i kako biste mogli da se samostalno informišete više o potencijalnim rizicima njihove upotrebe (i da mlade o njima kasnije obavestite).
Istaknite dobre strane –Sasvim je prirodno da ste kao odrasla osoba koja radi sa mladima češće zabrinuti oko opasnosti koje nesavesna upotreba društvenih mreža može prouzrokovati nego što ste spremni da sagledate i korist od odgovorne upotrebe. Kako prekomerno kritikovanje i isticanje isključivo negativnih strana nečega što je mladima bitno uglavnom kod njih stvara otpor prema osobi koja to čini, veoma je važno da objektivno sagledate i sve što im društvene mreže mogu dobro doneti. One zaista predstavljaju izvor mnogih korisnih informacija i saveta (čak i na temu mentalnog zdravlja), a takođe omogućavaju mladima da ostanu povezani u svetu u kom to ne mogu uvek da postignu „uživo”. Usmerite ih na te korisnije sadržaje i podstaknite ih da više koriste internet u takve svrhe nego u one koje su za njih štetne.
Naučite ih da koriste kritičko razmišljanje –Kako je gotovo nemoguće da mlade poštedite štetnih sadržaja, ono na šta možete da se fokusirate jeste da ih naučite kako da kritički posmatraju sve na šta naiđu na internetu. U to spadaju tzv. „lažne vesti” (informacije koje ne potiču od proverenih izvora), fotografije koje su obrađene u „fotošopu” i tome slično. Objasnite im da ne treba da veruju svemu što vide, i da uvek imaju izbor da donesu odluku o tome koje sadržaje žele da prate, a koje ne (uputite ih na podešavanje opcije privatnosti, filtriranja informacija i sl.).
Podstaknite ih da obrate pažnju na sat – Danas većina aplikacija nudi opciju praćenja vremena provedenog u okviru nje. Podstaknite mlade da koriste tu opciju i da razmotre da li je količina vremena koju provode na društvenim mrežama zaista u toj meri neophodna (kada se uzme u obzir kvalitet sna, produktivnost, motivacija za obavljanje drugih obaveza i sl.). Ohrabrite ih i usmeravajte da pronađu alternativne aktivnosti kojima bi to vreme mogli da na efikasniji način popune.
Objasnite im da privatnost nema cenu –Istaknite mladima da je od ključne važnosti za bezbedno korišćenje interneta da u svakom trenutku ostanu svesni da on predstavlja javni prostor, i da ono što na njemu objave može imati iste posledice kao da su to uradili „uživo”, bez obzira na to što je u većini slučajeva moguće obrisati objavu (iako ni brisanje nije uvek garancija da će objavljeni sadržaj zauvek nestati). Naglasite da je važno da na internetu ne rade ništa što ne bi uradili van njega (npr. upoznavanje nepoznatih osoba, objavljivanje kompromitujućih fotografija, vređanje drugih i sl.). i da je sasvim u redu da postave granice koje su im na raspolaganju prema onome što bi i inače smatrali neprimerenim ponašanjem (npr. mogu da blokiraju osobe koje ih uznemiravaju, da ograniče pristup svom nalogu samo ljudima koje poznaju).
Upoznajte ih sa rizicima – I pored svih dobrih strana, i mera prevencije protiv štetnih efekata, društvene mreže i dalje mogu značajno uticati na mentalno zdravlje mlade osobe. Zato je veoma važno da im na vreme ukažete na to da je sasvim moguće i normalno da se osete loše povodom neprijatnih sadržaja i interakcije na internetu. Iako ti problemi svoje korene vuku iz virtuelnog sveta, oni su i te kako realni, i zahtevaju da se tretiraju na isti način kao problemi povodom stvari iz njihovog neposrednog okruženja.
Istaknite da ste tu za njih –Važno je da mladi znaju da ste im na raspolaganju kad god naiđu na neki problem na internetu, bez obzira na prirodu problema i njihovu ulogu u njegovom nastanku. Objasnite im da ćete uvek izdvojiti vreme da sa njima porazgovarate o bilo kakvim dilemama koje imaju, i da ćete dati sve od sebe da ih razumete i da im pomognete da sa eventualnim izazovima izađu na kraj.

Pomozite svom detetu da prebrodi vršnjačko nasilje

Posted on May 7, 2022May 18, 2022 by uncfmin

Šta sve spada u vršnjačko nasilje?

Mada često jeste, nasilje ne mora uvek biti jasno uočljivo. Ono podrazumeva bilo koje verbalno, fizičko ili druge oblike društvenog ponašanja namerno usmerenog prema nekome koji mogu dovesti do razvijanja osećanja straha, uznemirenosti i doživljaja ugroženosti kod te osobe. „Nasilnik” može biti pojedinac ili grupa vršnjaka, a nasilje se može odvijati bilo gde i bilo kad — u školi, van škole, na društvenim mrežama… Može predstavljati relativno izolovan slučaj, a može se i ponavljati češće.

Neki od uobičajenih načina na koje se nasilje manifestuje uključuju:

nanošenje fizičkih povreda (ili pretnje da će doći do fizičkog okršaja)
krađa ili nanošenje štete određenim predmetima koje osoba poseduje
izopštavanje osobe iz društva
stavljanje pritiska na osobu da uradi nešto što ne želi
vređanje i nazivanje pogrdnim imenima
ogovaranje i širenje tračeva
slanje uvredljivih i/ili pretećih poruka i komentara na društvenim mrežama (anonimno ili ne).

Kako da prepoznam da li moje dete trpi nasilje?

Jedan od najboljih načina da otkrijete da li Vaše dete trpi neku vrstu nasilja od svojih vršnjaka jeste da na pažljiv način pokrenete razgovor o potencijalnim problemima sa kojima se suočava. Kako se mnoga deca često plaše da priznaju da je neko prema njima nasilan, osećaju stid, ili čak ni sama nisu uvek svesna da se nasilje dešava, dobro je obratiti pažnju i na sledeće znake koji su nekad prisutni u tim situacijama, a koje Vi kao roditelji imate priliku da primetite u kući:

prekomerna zabrinutost i strepnja, odnosno anksioznost
dugotrajna utučenost (neretko i depresivno raspoloženje)
nesigurnost (npr. oko fizičkog izgleda i drugih karakteristika)
pad motivacije za učenje i lošiji uspeh
izbegavanje škole i/ili društva iz škole
nekarakteristično ponašanje radi uklapanja sa određenom grupom vršnjaka (npr. promena stila oblačenja i/ili načina govora, zloupotreba supstanci, bežanje iz škole)

neočekivani naleti besa (uglavnom u kući) i/ili nasilno ponašanje prema drugim ljudima
žaljenje na razne fizičke simptome (npr. bol u stomaku, osip, glavobolju)
vidljive fizičke povrede (npr. ogrebotine, modrice)
samopovređivanje
osamljivanje
promene u navikama vezanim za spavanje i ishranu

Ukoliko Vaše dete ne želi da o nasilju razgovara sa Vama, nemojte to shvatati lično i reagovati burno, već mu stavite do znanja da ste tu za njega ukoliko se predomisli, i da ćete ga podržati ukoliko želi da razgovara sa nekim drugim (npr. nastavnikom ili stručnim licem — psihologom, pedagogom, psihijatrom i sl.).

Kako da pomognem svom detetu ukoliko otkrijem da trpi nasilje?

Objasnite mu da nije samo — Nasilje je, nažalost, česta pojava. Mladi ljudi se obično osećaju izuzetno usamljeno kada prolaze kroz iskustvo vršnjačkog nasilja, te lako mogu doći do neispravnog zaključka da su to na neki način „zaslužili” (zato što su drugačiji, nedovoljno dobri i sl.). Stoga je važno staviti im do znanja da se nasilje dešava i drugim ljudima, i da je sasvim moguće i da još neko u njihovoj okolini prolazi kroz slično iskustvo iako to oni ne vide. Ukoliko ste i sami prolazili kroz nešto slično u svojoj adolescenciji, od pomoći može biti da podelite i sopstveno iskustvo sa svojim detetom.
Obezbedite podršku u kući — Ukoliko se nasilje dešava u školi, u društvu, pa i na društvenim mrežama, neophodno je da dete zna da makar u svojoj kući može pronaći podršku koja mu je potrebna. Porodica može pomoći detetu da povrati pozitivniju sliku o sebi nakon što je na drugim mestima uzdrmana, uz pružanje dovoljne količine ljubavi i pažnje, što dalje može pomoći detetu da stekne dovoljno snage da se nasilju odupre na adekvatan način. Pored toga, od velike je važnosti i da dete zna da može otvoreno da deli svoje iskustvo sa nasiljem sa svojim ukućanima, bez straha od dodatne osude ili nipodaštavanja osećanja koja proživljava.
Preduzmite mere zaštite od nasilja — Ako se nasilje dešava u školi, slobodno zakažite razgovor sa nastavnicima, psihologom, pedagogom, ili, ukoliko se ispostavi da je potrebno, direktorom. Pripremite beleške o tome kada i gde se nasilje odvijalo, i napravite dogovor da zajedno pratite situaciju. Vaše dete može biti zabrinuto oko ovog čina, pa je dobro da mu stavite do znanja da su zaposleni u školi tu da mu pomognu, a ne da odmognu. Ako se nasilje dešava van škole, možete zajedno sa detetom isplanirati kako da uspešnije izbegne situacije u kojima dolazi do nasilja (npr. da u školu ide drugim putem, da ne ide samo, da ignoriše nasilnike), a ako se dešava na internetu, postarajte se da su profili na društvenim mrežama Vašeg deteta dovoljno zaštićeni, da komunicira samo sa poznatim ljudima, da prijavi i blokira nasilne sadržaje i osobe koje podstiču nasilje i sl. Ukoliko vršnjaci iz škole vrše nasilje putem interneta, takođe možete obavestiti školu o tome.
Zajedno potražite alternativu — Ukoliko trenutna grupa ljudi s kojom Vaše dete provodi najviše vremena loše utiče na njega i ne deluje da će se situacija lako rešiti, pomozite mu da pronađe sredinu koja je više podržavajuća. To može biti neki kurs, volonterski klub, ili čak novo odeljenje ili škola. Slično važi i za „onlajn” svet — zajedno sa detetom pronađite način da preusmeri svoju pažnju na sadržaje i ljude koji su za njega bolji (npr. da „prati” samo stranice i ljude koji ne doprinose dodatno lošem raspoloženju). Od velike je važnosti za dete da ipak stekne i pozitivnija iskustva vezana za druženje u ovom uzrastu, s obzirom na to da ona mogu dosta uticati na izgradnju i očuvanje pozitivne slike o sebi, samopouzdanja i socijalnih veština.
Obratite se stručnom licu — S obzirom na efekte koje vršnjačko nasilje može imati po mentalno zdravlje Vašeg deteta, svakako je dobra ideja da ga uputite i na neki vid stručne pomoći. Psiholozi u školi, psihoterapeuti i psihijatri mogu pomoći Vašem detetu da povrati samopouzdanje, da nauči kako da efikasnije podnosi teška osećanja i kako da ispravno odreaguje u situacijama nasilja. Pored toga, adekvatna stručna lica mogu pomoći i Vama da uvidite kako da na najbolji mogući način pružite podršku svom detetu dok prolazi kroz ovo neprijatno iskustvo.

Šta ako primetim da je moje dete nasilno?

Mada Vam prvi instinkt može biti da besno odreagujete i kaznite ga na neki način, mnogo je bolje proučiti razloge iz kojih se Vaše dete ponaša nasilno prema svojim vršnjacima. Možda je u pitanju osećaj nesigurnosti, sopstveno prethodno iskustvo sa nasiljem u ulozi žrtve, praćenje pogrešnih modela ponašanja (npr. iz porodice ili društva), nemogućnost kontrole besa, ili pak nedostatak svesti o tome da njegovo ponašanje nekome nanosi štetu. Šta god da je uzrok problema, dobra vest je da se uz blagovremenu akciju i podršku on može rešiti. Objasnite svom detetu važnost empatije, odnosno razumevanja drugih i njihovih potreba, i trudite se da objasnite i modelujete adekvatnije načine nošenja sa negativnim emocijama. Nije loša ideja potražiti ni stručnu pomoć, i eventualno se pridružiti detetu u razgovorima sa stručnim licem.

Stres kod dece i Vaša uloga u njegovom prevazilaženju

Posted on May 7, 2022July 3, 2022 by uncfmin

Kako da prepoznam da li je moje dete pod stresom?

Mada ne mora uvek biti očigledno, postoje izvesni znaci koji mogu ukazivati na to da se Vaše dete nalazi pred nekim izazovom koji u njemu proizvodi stanje povišenog stresa, među koje spadaju:

prekomerna zabrinutost, uplašenost i stanje slično panici
telesni nemir (cupkanje nogama, grickanje noktiju itd.)
česte promene raspoloženja
utučenost i tuga
učestalo plakanje
razdražljivost, učestala uznemirenost
povlačenje u sebe
rasejanost i pad koncentracije
nestalnost i potreba za stalnim pokretom (kretanje, učestale promene aktivnosti uz poteškoće da se ijedna završi do kraja itd.)

iscrpljenost
lupanje srca
ubrzan dah
glavobolja
nesanica
izmenjen apetit
mučnina i drugi stomačni problemi (grčevi, dijareja i sl.)
preznojavanje, pojava crvenila ili bledila kože (npr. u regiji obraza)
potreba da se naudi sebi ili drugima

Ukoliko primetite da je Vaše dete pod stresom, bilo bi dobro da pažljivo ispitate moguće razloge. Neki od čestih povoda za stres mladih ljudi uključuju:

veliki broj obaveza (npr. u školi ili na poslu) i nedostatak slobodnog vremena
pritisak da se postigne dobar uspeh
probleme u odnosima sa drugim ljudima (sa prijateljima, u vezi itd.)
promene i neizvesnost (npr. selidba, razvod roditelja, promena škole ili posla)
donošenje važnih odluka (npr. o daljem školovanju)
neispavanost
telesna oboljenja
gubitak drage osobe

Pored onog koji je podstaknut pretežno neugodnim iskustvima, stres se može javiti provociran i lepim dešavanjima koja su ipak veoma intenzivna za mladu osobu (npr. ulazak u novu vezu, početak nove školske godine i sl.). I ovakva vrsta pozitivnijeg uzbuđenja može izazvati simptome slične stresu usled negativnih događaja.

Kako da pomognem svom detetu?

Iako predstavlja prilično čestu pojavu, ipak je važno odgovoriti na stres na ispravan način kako ne bi dalje doveo do nekih ozbiljnijih problema sa mentalnim zdravljem osobe. Mladi ljudi često imaju poteškoća sa prepoznavanjem granica i u međuljuskim odnosima i u aktivnostima koje mogu da ih ugroze. Važno je spoznati šta je za mladu osobu intenzivno preplavljujuće negativno ili pozitivno iskustvo koje dovodi do nabrojanih simptoma (tzv. stresor) kako bi u narednoj sličnoj situaciji mogla da se zaštiti, predupredi posledice, i eventualno odgodi ili izbegne učešće u njoj. U nastavku možete pronaći korisne opšte preporuke kada je u pitanju pružanje podrške detetu u stresnim situacijama, kakve god prirode one bile:

Prepoznavanje — Podstaknite svoje dete da se bolje upozna sa sopstvenim znacima stresa. Naučite ga da je otvoren razgovor o osećanjima i iskustvima nekad i najvažniji deo rešenja problema i recite mu da uvek može slobodno da razgovara sa Vama, ili nekom drugom osobom od poverenja kada mu je teško. Ako mu razgovor ne prija, možete ga podstaći i da svoja osećanja zapisuje u dnevnik.
Samopouzdanje — Pomozite svom detetu da ojača veru u sebe kada su u pitanju izazovni trenuci. Možete zajedno napraviti spisak njegovih snaga (tj. dobrih osobina i veština), kao i prethodnih izazovnih situacija sa kojima je uspešno izašlo na kraj. Spisak može čuvati kao podsetnik kom se uvek može vraćati u stresnim periodima koji prete da poljuljaju njegovo samopouzdanje.
Otpornost — Objasnite detetu da, iako često nisu nimalo prijatne, ima smisla podnositi stresne situacije jer one jačaju njegovu otpornost. I onda kada uspeva uspešno da se izbori sa stresom, a i onda kada ga preplave negativne emocije, njegova snaga se uvećava za još jedno vredno iskustvo koje može upotrebiti u budućnosti.
Učenje — Ukoliko zajedno sa detetom procenite da mu nedostaju neke veštine koje su važne za prevazilaženje izazova koji je pred njim, osmislite plan kako te veštine može da unapredi ili na neki drugi način nadomesti. Gde može naučiti ono što ne zna? Ko mu može pomoći?
Strpljenje — Istaknite da je nekad najvažnije vežbati strpljenje jer se mnoge situacije mogu razrešiti same od sebe uz protok vremena, ili ljudi vremenom mogu da pronađu adekvatnije rešenje. Strpljenjem će Vaše dete ujedno uvežbati i svoju istrajnost kroz teške trenutke.
Fleksibilnost — Podsetite dete da je u nekim situacijama važno preispitati način na koji ih posmatramo, i eventualno zauzeti drugačiji stav, koji bi nam pomogao da se osetimo bolje, naročito onda kada se spoljne okolnosti ne mogu promeniti. Zajedno sa detetom razmotrite alternativni ugao gledanja na izazovnu situaciju, i procenite koji bi mu način razmišljanja o njoj više pomogao.
Opuštanje — Podsetite svoje dete na važnost aktivnosti u kojima uživa i koje mu pomažu da se odmori i opusti. Zajedno razradite plan aktivnosti koje mogu umanjiti doživljaj stresa (fizička aktivnost, dobar san, priprema zdravijih obroka, različiti hobiji, druženje s prijateljima). Takođe možete zajedno sa detetom uvežbati različite tehnike relaksacije koje mogu biti izuzetno delotvorne u trenucima kada je osoba preplavljena stresom.
Trening — Trudite se da izbegavate da u svakoj situaciji „rešite” detetov problem, čak iako Vam deluje da biste se Vi sa njim brže i lakše izborili jer tako dete neće dobiti priliku da stekne poverenje u svoju sposobnost. Umesto toga, budite poput sportskog trenera — suptilno usmeravajte dete ka cilju dajući mu savete i podršku, ali mu ne otimajte „loptu” iz ruke.
Učenje po modelu — Budite primer svom detetu kada je u pitanju podnošenje stresa na zdrav način. Potrudite se da ni sami u većini stresnih situacija ne reagujete na samoosujećujuće načine (npr. uz izbegavanje razgovora o osećanjima i traženje pomoći, distrakcije, konzumiranje različitih supstanci i sl.), tako da Vaše dete može, posmatrajući Vas, da uvidi da je sasvim OK ne osećati se uvek dobro, naročito kada su u pitanju izazovne okolnosti.
Stručna pomoć — Koji god da je povod za stres Vašeg deteta, nije sramota potražiti stručnu pomoć. Odgovarajuća stručna osoba može proverenim metodama pomoći Vašem detetu da nauči kako da na efikasniji način odgovori na stresne situacije i da tako učvrsti svoju otpornost i veru u sebe. Objasnite svom detetu da ga traženje dodatne podrške neće učiniti slabim, već će mu samo pomoći da ojača.

Praktični saveti za bolju komunikaciju sa Vašim detetom

Posted on May 5, 2022May 16, 2022 by uncfmin

Mladi ljudi se između svoje 12. i 25. godine (koje se obično uzimaju kao granice adolescentnog perioda) suočavaju sa brojnim promenama, kako na fiziološkom, tako i na psihičkom i socijalnom planu. Pored razvojnih promena vidljivih na telu, dešavaju se i promene unutar mozga, to jest drugačije se regulišu razni hormoni i stvaraju nove veze između nervnih ćelija. To sve omogućuje mladima da usvoje nove veštine i pripreme se za odraslo doba, što podrazumeva bolje poznavanje i regulaciju emocija, racionalnije razmišljanje i donošenje odluka, i razvijanje nezavisnosti ličnosti i stabilnih odnosa sa drugima.

Međutim, dok se razvoj ne završi, život mladih ljudi može delovati izrazito turbulentno, uz česte promene raspoloženja, nesigurnosti, sklonost ka impulsivnom ponašanju i riziku, i tome slično. Zato je, uprkos prirodnoj potrebi mladih da se od njih u većini oblasti života odvoje, uloga roditelja izuzetno važna kako bi se njihov razvoj odvijao na pravilan način, uz dovoljno ljubavi, brige i pažnje, koje su za to prekopotrebne.

Kako da ostvarim bolju komunikaciju sa svojim detetom?

Bilo da imate poseban povod za razgovor sa svojim detetom, ili jednostavno želite da unapredite svoju uobičajenu komunikaciju sa njim, postoji nekoliko saveta koji Vam mogu pomoći da osigurate da će ishodi Vaših pokušaja biti uspešniji:

Budite aktivni posmatrač –Važno je da aktivno i zainteresovano posmatrate svoje dete i eventualne promene u ponašanju i osećanjima koje ispoljava. Ne morate na svaku reagovati, ali je važno da ih primećujete i da budete u toku kako biste mogli da osnovano zatražite od deteta više informacija ukoliko Vas neka od njih posebno zabrine.
Odaberite pogodan trenutak – Obično nije preporučljivo obraćati se detetu sa nekom škakljivom temom ukoliko se nalazi u stanju intenzivnog besa i razdražljivosti ili umora jer se negativne emocije mogu brzo preneti na Vas, što dalje može podstaći nastanak konflikta koji se mogao izbeći. U tim situacijama, dobro je da mu pružite razumevanje i podršku, a da ono o čemu ste hteli da razgovarate sačuvate za kasnije kada bude bilo malo manje skloni burnom reagovanju. Dobar trenutak može i ne mora da bude posebno „zakazan” (npr. u vidu dogovorenog porodičnog sastanka) — to može biti i šetnja, vožnja kolima, kuvanje ili neka druga aktivnost u toku koje se može pokrenuti neobavezan razgovor.
Slušajte –Možda najvažniji savet od svih predstavlja upravo ovaj. Pažljivo slušajte šta Vam dete govori, bez primoravanja sebe da mu u svakom trenutku nečim „doskočite”. Šta god da želite da mu saopštite, biće bolje primljeno ukoliko se istinski nadovezuje na ono što je dete reklo. Iako se sa nečim ne slažete, uvažite to što ima da kaže, pre nego što pokušate da ga ispravite. Često slušanje sa ljubavlju, iskrenim interesovanjem i razumevanjem može imati daleko više efekta za mladu osobu od bilo kog izrečenog stava ili saveta. Ne ustručavajte se ni da pitate dete na koji način mu najviše možete biti od pomoći.
Ne shvatajte sve lično –Lako je teške reči i doživljaj da se Vaše dete od Vas udaljava pripisati sebi, što dalje može biti povod za bes, tugu i druge negativne emocije. Međutim, isprobavanje i izgradnja sebe u svetu izvan kuće ne znači da mladoj osobi više nije potrebna sigurnost unutar porodice, ma šta govorila ljudima oko sebe. Umesto da se opirete uz nastojanje da jače vežete dete za sebe i kuću, pokušajte da se prilagodite njegovom ritmu. Zajedno osmislite aktivnosti koje možete upražnjavati zajedno, i tokom kojih možete jačati odnos zasnovan na razumevanju, na način koji je Vašem adolescentu prihvatljiviji. Važno je da zna da ste tu za njega, i da može sigurno da „istražuje”, dok ste Vi tu da mu pružite podršku kad god oseti potrebu.
Poštujte privatnost deteta – Iako je sasvim razumljivo da želite da znate sve pojedinosti o svom detetu, neke stvari će neminovno ostati poznate samo njemu. Dopuštanje detetu da ima sopstveni život van Vašeg vidokruga ne znači da mu ujedno dajete i šansu da od Vas zauvek ode. Štaviše, ostavljanje prostora za „disanje” može podstaći dete da poželi da na kvalitetniji način provede sa Vama više vremena nego što bi htelo u suprotnoj situaciji.
Uvažite jedinstvenost deteta – Ne trudite se da po svaku cenu preusmerite izgled, interesovanja, odluke i ciljeve svog deteta ukoliko se oni ne poklapaju sa Vašom zamisli. U slučaju konflikta, pokušajte da pronađete zajedničko rešenje ili ponudite više njih, među kojima će biti i onih kojima se uvažavaju želje i potrebe Vašeg deteta. Važno je da dete oseti da je uključeno u proces donošenja odluka koje se tiču njegovog života.
Osvestite svoju pogrešivost – Kao svako ljudsko biće i roditelj, i Vi imate pravo na greške. Važno je da ih budete svesni, i da ih bez okolišanja priznate svom detetu ukoliko su one dovele do negativnih posledica. Insistiranje da ste u pravu i onda kada znate da to niste neće ojačati Vaš autoritet, već, naprotiv, može dovesti do toga da se dete još više povuče u sebe ili odalji od Vas. S druge strane, preuzimanje odgovornosti može mu staviti do znanja da ga poštujete, što će u većini slučajeva dovesti do većeg reciprociteta.
Prihvatite realnost – Probijanje roditeljskih granica i rizikovanje predstavlja sastavni deo razvoja mlade osobe. Samim tim, važno je da shvatite i prihvatite da nećete moći da predupredite svaki nepovoljan ishod, ma koliko se trudili da različitim metodama ograničite neracionalno ponašanje svog deteta. To ipak ne znači ni da treba da sedite skrštenih ruku, već da možete da se potrudite da svoje dete blagovremeno i detaljno informišete o svim potencijalnim posledicama rizičnog ponašanja, kao i da mu stavite do znanja da uvek može da se obrati za pomoć Vama ili nekoj drugoj odrasloj osobi ukoliko se nađe u neprilici. U redu je i da postavite granice dozvoljenog ponašanja, uz jasno obrazloženje zašto to radite.
Budite strpljivi – Napori koje ulažete u poboljšanje komunikacije sa svojim detetom ne moraju odmah uroditi plodom. Pa ipak, to nije znak da sa njima treba da prestanete. Sve što uradite Vaše dete će primetiti, čak i onda kada to ne pokaže otvoreno. Važno je da zna da se trudite, i da može da računa na Vas, uprkos svemu.
Ne ustručavajte se da potražite pomoć –Roditeljstvo nije nimalo lak zadatak, naročito u periodu adolescencije. Sasvim je u redu da ne osećate da sve možete da iznesete sami. Odgovarajuća stručna osoba može Vam pomoći da utvrdite šta u komunikaciji sa svojim detetom možete dodatno da unapredite, kao i da se lakše nosite sa teškim emocijama koje se mogu javiti u tom procesu.

Ne odlaži obaveze ili zašto je prokrastinacija loša po nas

Posted on May 4, 2022June 20, 2022 by uncfmin

Prokrastinacija je drugi naziv za odlaganje neprijatnih obaveza ili odugovlačenje. I mada nema ničeg lošeg u povremenoj zameni neprijatnih aktivnosti onim prijatnijim, kako bismo se odmorili ili prikupili snagu, ova navika može biti veoma loša po nas – naročito ako bitne zadatke odložimo na neodređeno vreme. Bez obzira da li su u pitanju školske, poslovne ili čak obaveze u kući (npr. pranje sudova), važno je da pronađemo način da se odupremo iskušenju da pre njih izgubimo dragoceno vreme na nešto što nije tako hitno (npr. gledanje serije, „skrolovanje“ po društvenim mrežama, igranje igrica…).

Zašto je prokrastinacija štetna?

Osim što najčešće izaziva visok nivo stresa i sve negativne reakcije koje su sa njim povezane (npr. lupanje srca, mučninu, nesanicu, nervozu, paniku…), odlaganje neprijatnih obaveza može dovesti i do toga da se ljutimo na sebe, da osećamo grižu savesti, tugu pa i strah kada ne uspemo da obavimo zadatke na vreme, zbog brojnih loših posledica (kao što su lošije ocene, kritika, gubitak posla i sl.). Sem toga, možemo poljuljati i sliku koju imamo o sebi i početi da strahujemo da nećemo uspeti da obavimo ni druge zadatke u budućnosti.

Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

Saznaj više

Kako da prestanem da odlažem?

Naredni koraci ti mogu pomoći u borbi protiv prokrastinacije:

Upoznaj svoju prokrastinaciju

Često nismo ni svesni da odlažemo ispunjenje obaveza na način koji je za nas štetan. Pokušaj da neko vreme (npr. nedelju dana) vodiš dnevnik u koji ćeš zapisivati sve što je trebalo da uradiš, kao i šta si osećao/la i mislio/la pre nego što si odlučio/la da radiš nešto drugo a ne to. Probaj i da utvrdiš zašto si se opredelio/la za odlaganje. Da li ti neki od ovih razloga zvuči poznato?

„Moram sve da uradim bez greške.“
OK je da težiš tome da daš sve od sebe da zadatak koji je pred tobom obaviš na najbolji mogući način. Ali šta je bolje: da iz straha da nećeš uspeti da postigneš taj (stvarni ili zamišljeni) standard ipak ne završiš zadatak ili da ga završiš kasnije nego što je trebalo? I nedovoljno dobro obavljen zadatak bolji je od neobavljenog.
„Dosadno mi je / Teško je.“
Nažalost, obavljanje mnogih obaveza ne pada nam lako zato što nam nisu zanimljive. Pa ipak, ispunjenje baš ovih obaveza često može da nam omogući da se više posvećujemo aktivnostima koje volimo. Što pre obaviš neprijatne zadatke, to ćeš više vremena imati za svoj hobi, druženje, odmor i sl., a pri tom ti druge obaveze neće „visiti nad glavom“ i kvariti uživanje u njima. Sem toga, ako ti je potrebna dodatna motivacija, možeš sebe i da nagradiš nečim što voliš svaki put kad neku od njih obaviš.
„Toliko toga imam da uradim da ne znam odakle da počnem.“
Kada te brojne obaveze unapred plaše i „guše“, sasvim je razumljivo da ti dođe da prosto sve ostaviš i malo dremneš, odgledaš neki film ili uradiš nešto drugo što će ti pomoći da se u trenutku opustiš i zaboraviš na njih. Ali na taj način samo ostavljaš sebi manje prostora da ih sve obaviš na vreme i zapravo povećavaš stres. Umesto toga, možeš da podeliš zadatke na manje celine koje možeš brže da obaviš i da se na taj način pokreneš. Ovde možeš pronaći korisne savete kako da „žongliraš“ brojne obaveze.
„Bolje radim pod pritiskom.“
Istina, ponekad stres može da nas „potera“ da brže i efikasnije obavimo neki zadatak. Ali taj isti stres može da donese i mnogo drugih štetnih posledica, kako po fizičko, tako i po mentalno zdravlje. Uvek je bolje da se potrudiš da obaveze završiš i pre zadatog roka ako je moguće, kako bi ostatak vremena mogao/la da posvetiš nečemu što ti više prija. A tako ćeš smanjiti i nivo stresa.
Moguće je da pronalaziš i druge lažne izgovore, koji se samo množe, a kojima zapravo pothranjuješ svoju prokrastinaciju.

Da li ti se nekada desilo nešto slično ovom primeru?

Taman kad si odlučio/la da sedneš i učiš, setiš se da je ponestalo toalet papira, pa uzimaš telefon da javiš nekom od ukućana da ga kupi. Sad kad si već uzeo/la telefon u ruke, red bi bio da odgovoriš i prijatelju na poruku i onda počnete da se dopisujete, a usput malo listaš i društvene mreže. Pošto si već probio/la današnji plan učenja, zaključuješ da je bolja ideja da danas potpuno odustaneš od učenja, pa praviš novi plan po kojem ćeš početi od sutra i preći i gradivo koje je po rasporedu trebalo danas da naučiš a i ono koje je već isplanirano za sutra…

Misli na posledice

Ne bi bilo loše da zapišeš na neki papir sve nepoželjne posledice odlaganja obaveza kojih možeš da se setiš i da ga zalepiš negde gde ćeš moći da ga vidiš kada pomisliš da odustaneš od rada. Imaj na umu da, kada odugovlačiš, tvoje sadašnje „ja“ možda ima kratkoročnu korist od izbegavanja neprijatnog posla, ali da tvoje buduće „ja“ plaća cenu, bilo u vidu stresa ili neke druge negativne posledice. Pobrini se već sada za svoju budućnost!

Potpiši „ugovor“

Ponekad je lakše da obavimo zadatak ako se na neki dodatni način obavežemo. Sastavi ugovor u kojem ćeš napisati zašto je važno da obaviš taj zadatak, kada ćeš početi i do kada ćeš ga završiti (vodi računa da sebi zadaš realan rok) i zamoli neku osobu od poverenja (npr. roditelja, nastavnika, druga/drugaricu) da proverava da li ga poštuješ. Možeš sebi da odrediš i nagradu ako posao obaviš na vreme.

Nauči kako da se opustiš

Ako osećaš ogromnu nervozu, odnosno uznemirenost pre nego što nešto počneš da radiš, ne bi bilo loše da primeniš neku od tehnika opuštanja. Osim što će ti pomoći da bar malo smanjiš napetost, ove tehnike ti mogu pomoći i da se bolje koncentrišeš.

Kreni u akciju!

Možda baš i ovaj tekst čitaš umesto da radiš nešto drugo? Zatvori prozorčić i prioni na rad!

Problem depresije kod mladih

Posted on May 4, 2022November 30, 2022 by uncfmin

Kako depresija izgleda?

Iako nijedan oblik neraspoloženosti ne treba ignorisati, ipak je važno razgraničiti kada je loše raspoloženje opravdano nazvati depresijom, a kada ne, s obzirom na to da se ovaj termin u svakodnevnom govoru često olako upotrebljava, što dodatno može imati negativne posledice po osobu koja se oseća loše.

Depresivno raspoloženje podrazumeva osećanje intenzivne tuge, bezvoljnosti i/ili razdražljivosti (čak i naleta besa) koje traje najmanje dve nedelje, i značajno utiče na svakodnevno funkcionisanje i volju za obavljanjem uobičajenih obaveza i aktivnosti koje su Vašem detetu ranije pričinjavale zadovoljstvo. Često se javlja povećani umor (i bez dodatnog napora), kao i promene u dinamici spavanja (dete može imati nesanicu ili pak spavati previše) i u apetitu.

Depresija ne mora uvek biti vidljiva golim okom — dete može i ne mora plakati češće nego ranije. Ono što se obično može uočiti (mada nije nužan uslov) jeste povlačenje od drugih ljudi (najčešće od porodice, ali i od prijatelja), tj. osamljivanje. Dete može imati izrazito negativnu sliku o sebi i razne mračne misli (npr. o sopstvenoj smrti). Mogu se javiti i problemi sa koncentracijom i pamćenjem, što dodatno može otežati uspeh u obavljanju različitih aktivnosti, i pojačati uverenje u sopstvenu neadekvatnost. Neki mladi ljudi u trenucima kada se osećaju depresivno pokazuju veću tendenciju ka raznim rizičnim oblicima ponašanja (uključujući samopovređivanje i zloupotrebu supstanci).

Mada je često moguće izolovati određeni povod za depresiju (neki događaj, problem i sl.), ona se može javiti i bez očiglednog razloga, pa čak biti i donekle podstaknuta određenim biološkim faktorima (npr. promenama u nivou hormona). Međutim, odsustvo konkretnog uzroka ne čini je manje važnom, niti „lažnom”, te je svakako potrebno uvažiti osećanja osobe i pružiti joj potrebnu podršku.

Kako mogu da pomognem svom detetu?

Iako je sasvim razumljivo da Vas razgovor o teškim temama sa detetom donekle plaši, važno je da se setite da za depresivno raspoloženje, ma kog intenziteta bilo, uvek postoji lek, i da je jedina greška koja se zaista može napraviti ta da se propusti prilika za pružanje pomoći osobi koja se oseća loše, a Vi kao roditelj imate jedinstvenu priliku da podržite svoje dete onda kada drugi pomagači nisu prisutni.

U nastavku možete pronaći neke konkretne korake koje možete preduzeti kada je Vaše dete neraspoloženo:

Uspostavite otvoren odnos — Objasnite svom detetu da je to što se oseća loše u redu, i da nema potrebe da ga bude sramota da o tome razgovara sa Vama jer ste tu da mu pomognete. Izbegavajte burno reagovanje na njegovo ispoljavanje emocija, i stavite mu do znanja da želite da razumete zašto se tako oseća. Ukoliko ne želi da priča odmah, nemojte ga pritiskati, već mu pokažite da ste mu na raspolaganju kad god se predomisli, i da ćete ga takođe podržati ukoliko bude želelo da razgovara sa nekim drugim (drugim članom porodice, stručnim licem itd.).
Pružite podršku — Pružanje podrške ne podrazumeva uvek „rešavanje” problema. Nekad je dovoljno samo pažljivo saslušati, pružiti potrebnu toplinu i ljubav, i zajedno sa detetom uložiti trud u razumevanje uzroka loših osećanja. Svakako se možete ponuditi da pomognete koliko je u Vašoj moći, ali to treba uraditi pažljivo jer nekad prekomerna preduzimljivost može zaplašiti dete i dovesti do toga da se još više povuče. Budite strpljivi, i pratite tempo koji Vašem detetu prija. Iako Vama problem možda deluje trivijalno i lako rešivo, za Vaše dete je u ovom trenutku isuviše preplavljuć, i to je potrebno da poštujete.
Pomozite mu da promeni ugao gledanja na stvari — Depresivno raspoloženje često „boji sliku u crno”, odnosno čini da sve posmatramo mnogo gorim nego što jeste. Pa ipak, čak i onda kada nam se čini da nam ništa ne ide od ruke i da se ništa dobro ne dešava, moguće je pronaći barem nešto što se kosi sa tom pretpostavkom. Pomozite svom detetu da uvidi da u svakom danu ima barem još nešto dobro, i da iako ga određene stvari muče, i dalje ima i svoje dobre karakteristike, i da u životu ima još dobrih stvari kojima može da se raduje u budućnosti. Zajedno možete sastavljati spiskove pozitivnih stvari, a možete osmisliti i kako da njihov broj na dnevnom ili nedeljnom nivou postepeno povećavate, tako što ćete planirati da zajedno obavljate neke aktivnosti koje doprinose boljem raspoloženju.
Podsetite ga na važnost brige o sebi — Kada je u pitanju depresivno raspoloženje, ponekad i male, naizgled beznačajne, promene u navikama mogu dovesti do toga da se ono bar delimično popravi. Podstaknite svoje dete da brine kako o svom telu, tako i umu. Istaknite značaj zdrave ishrane, pravilnog unosa tečnosti, dobrih navika vezanih za spavanje (npr. odlazak ranije u krevet, bez telefona i sl.), svakodnevne fizičke aktivnosti (u vidu šetnje, različitih sportova itd.), kao i ispunjavanja vremena aktivnostima koje vole i koje im dobro idu (npr. čitanje, crtanje). Iako možda neće otkloniti sam uzrok problema, ove aktivnosti mogu ojačati veru Vašeg deteta da sa problemom može izaći na kraj, i spremnost da se u tu „bitku” upusti.
Korak po korak – Uputite svoje dete da je najvažnije da se na prvom mestu oseća dobro, i da sav fokus stavi na sopstveni oporavak, a potom na rešavanje problema u svojoj okolini, jednog po jednog (npr. u školi, sa prijateljima itd.). Mlade osobe koje su u datom trenutku ranjive često dodatno sebe iscrpe i dovedu u stanje još veće nemoći i bespomoćnosti upornim pokušajima da funkcionišu besprekorno u svom okruženju i onda kada se ne osećaju dobro.
Ponudite mu opciju stručne pomoći — Depresivno raspoloženje nije nešto sa čime dete mora da se izbori u potpunosti samo, a sasvim je razumljivo i da se ni Vi ne osećate uvek dovoljno opremljeno da mu u tome pomognete. Profesionalna pomoć (npr. od strane psihologa ili psihijatra) može biti veoma korisna alatka, kako za samo dete, tako i za celu porodicu, naročito ukoliko se koren problema nalazi upravo kod kuće. Sem toga, odgovarajuće stručno lice znaće kako da na pravi način priđe detetu, a i detetu može biti lakše da otvoreno razgovara sa nekim ko nije direktno povezan sa problemom.

Važno!

Ukoliko primetite da je Vaše dete sklono nekom obliku samopovređivanja i suicidalnim idejama, sa ili bez tendencije da ih ostvari, obavezno potražite stručnu pomoć čim pre kako biste na vreme sprečili mogućnost daljeg komplikovanja situacije. Ovde možete pronaći kontakt-telefone za hitne slučajeve.

Stres kao neželjeni pratilac školovanja

Posted on May 2, 2022July 3, 2022 by uncfmin

Produžen stres može uticati na to da se mentalno zdravlje mlade osobe dodatno pogorša, a takođe može uticati i na njenu posvećenost i uspešnost u obavljanju obaveza, što dalje može dovesti do stvaranja novih izvora stresa (npr. teškoće u pronalaženju posla, roditeljska kritika itd.). Zato je od izuzetne važnosti pomoći mladima da nauče kako da se sa stresom blagovremeno izbore na efikasan način.

Kako mogu da prepoznam da li je mlada osoba pod stresom?

Mada nisu uvek očigledni, postoje određeni znaci koje mlada osoba sa kojom radite može ispoljavati, a koji mogu ukazivati na to da se nalazi pod nekom vrstom stresa:

prekomerna zabrinutost, uplašenost ili stanje slično panici
zamišljanje najgorih mogućih scenarija
česte i nagle promene raspoloženja
povučenost i tužno raspoloženje
učestalo plakanje
razdražljivost
izolovanost od drugih vršnjaka

rasejanost i pad koncentracije
iscrpljenost
lupanje srca
ubrzan dah
glavobolja
izmenjen apetit
mučnina i drugi stomačni problemi (grčevi, dijareja i sl.)
zloupotreba supstanci
potreba da se naudi sebi ili drugima

Reakcije na stres mogu varirati od osobe do osobe, a i ista osoba ih ne mora uvek ispoljavati istim intenzitetom.

Kako da pomognem mladoj osobi da se lakše izbori sa stresom?

Bez obzira na to da li ste nastavnik ili neko ko posredno učestvuje u pružanju podrške mladoj osobi u toku njenog školovanja, postoje razni načini na koje možete pomoći da se stres mlade osobe smanji, kako po pitanju samih izvora stresa, tako i po pitanju reakcija na njih. U nastavku možete pronaći neke ideje:

Otvorenost za razgovor — Koja god da je Vaša pozicija, važno je da mlada osoba zna da ima kome da se obrati po pitanju stresa koji proživljava. Možete joj i sami prići ukoliko primetite da joj je teško, a možete je i podstaći da razgovara sa nekim drugim ukoliko ne želi da se otvori pred Vama. Ukoliko do razgovora dođe, važno je da je pažljivo slušate kako biste joj stavili do znanja da Vas zaista zanima ono što ima da kaže, kao i da želite da saznate šta je ono što je najviše muči.
Prihvatanje osećanja — Mada iz Vaše perspektive izazovi koji muče mladu osobu mogu delovati manje značajno u poređenju sa nekim drugim problemima koji ih tek čekaju u budućnosti, potrudite se da to ne pokažete. Umesto toga, stavite se u kožu mlade osobe koja je pred Vama i pokušajte da razumete značaj datog problema za nju. Prisetite se i sopstvenih iskustava iz sličnog perioda i podelite sa mladom osobom kako ste se u takvim situacijama osećali i na koji ste se način izborili sa tim.
Odnos prema neuspehu — Jedan od glavnih izvora stresa u obrazovnoj sredini predstavlja strah od neuspeha. Neuspeh sa sobom nosi potencijalnu kritiku važnih osoba u životu mlade osobe (roditelja, nastavnika, pa i vršnjaka), eventualne konkretne posledice po budućnost osobe (npr. nemogućnost da se upiše željeni fakultet), ali i mogućnost narušavanja pozitivne slike o sebi. Zato je izuzetno važno da najpre pomognete mladoj osobi da uvidi da njena vrednost ne zavisi od ocene i procene drugih ljudi u njenom okruženju, ali i da podstaknete druge relevantne odrasle da ne podržavaju takva uverenja svojim komentarima i postupcima. Objasnite roditeljima štetne efekte kažnjavanja deteta za loše ocene, podsetite nastavnike da je važno pružiti dodatnu podršku učenicima kojima nešto ne ide od ruke, i pomozite mladima da savladaju veštine koje im nedostaju (uz konstantnu svest o svim drugim vrlinama i snagama koje već poseduju).
Dobra organizacija — Kada se mlada osoba suoči sa beskonačnom listom zadataka, sasvim je prirodno da je obuzme neka vrsta panike, i da joj sve stavke deluju odbojno, neostvarivo ili na neki drugi način neprijatno. Pomozite mladima da osmisle plan rada koji je manje preplavljujući, to jest naučite ih kako da podele obaveze na manje segmente i da tako prate svoj napredak u toku dana. Takođe nije loše i da, ukoliko ste u poziciji, podstaknete ostale zaposlene da obaveze koje zadaju mladima takođe organizuju na sličan način kako bi im olakšali i makar malo umanjili početni nivo stresa. Istaknite i štetne efekte različitih distrakcija (npr. prekomernog korišćenja mobilnih telefona) i načine da se ti efekti umanje.
Tehnike opuštanja — Nekad je samo malo potrebno da bi se stres utišao i omogućio osobi da razmišlja svežije i racionalnije. Istaknite mladima važnost pravljenja redovnih pauza za „punjenje baterija” na zdraviji način (čak i onda kada deluje da posla ima „preko glave” i da ne mogu sve da stignu da završe). To može uključivati brigu o osnovnim potrebama (san, zdrava ishrana, fizička aktivnost), ali i aktivnosti koje podrazumevaju provođenje vremena sa dragim osobama i u obavljanju različitih hobija. Sem toga, možete im pokazati i tehnike pravilnog disanja i postizanja pune svesnosti, koje im mogu pomoći da se brže opuste u trenucima povećane napetosti.
Nagrađivanje — Nagrade nisu važne samo onda kada se postigne „idealni” uspeh. Podstaknite mlade, a i druge relevantne odrasle, da nauče da nagrađuju uloženi trud, ma kakvi bili krajnji rezultati. Nagrade mogu biti sitnije i krupnije, zavisno od obavljenog posla, ali je jako važno da nijedan napor ne prođe neopaženo. Redovno nagrađivanje (makar to podrazumevalo i odlazak u bioskop, provođenje više vremena na telefonu ili nešto tome slično) može izuzetno povoljno delovati na motivaciju za dalji rad na ostvarivanju ciljeva.
Podrška pri učenju — Ponekad je dovoljna jednostavna promena tehnike kojom osoba uči. Uputite mlade u korisnije načine usvajanja gradiva koje je pred njima, uz napomenu da vreme utrošeno na učenje ne mora uvek biti garancija dobrog uspeha, već da je od izuzetne važnosti i to kako se to vreme provodi. Na ovom linku možete pronaći neke korisne savete. Takođe ih možete podstaći da slobodno postavljaju dodatna pitanja onima koji znaju više (npr. nastavnicima), uz napomenu da u tome nema ničeg vrednog stida jer su te osobe upravo za takve svrhe i tu. Ukoliko je potrebno, pomozite im da zakažu termin za konsultaciju sa odgovarajućom osobom.
Stručna pomoć — Kao i sve drugo što može predstavljati izazov po mentalno zdravlje, i stres može biti sasvim dovoljan razlog da se neko obrati stručnoj osobi za pomoć. Objasnite mladoj osobi potencijalne koristi od traženja stručne podrške i istaknite da bi im takva vrsta razgovora mogla značajno pomoći da ojačaju svoju otpornost i veštinu prevazilaženja izazovnih situacija. Sem toga, stručna osoba može im pomoći i da se lakše izbore sa drugim izvorima pritiska koji nisu nužno povezani sa školom, a koji doprinose opštem doživljaju stresa.