Month: April 2022

Šta god da je povod za često izostajanje iz škole mlade osobe, adekvatna stručna pomoć može biti od velikog značaja kako za samu mladu osobu, tako i za one koji se o njoj staraju.

Zašto mlada osoba izostaje iz škole?

Kako su svi učenici različiti, teško je dati jedan odgovor koji bi obuhvatio sve moguće razloge koji mogu stajati iza želje mlade osobe da izbegne odlazak u školu (pored izostajanja kada je zaista bolesna). Pa ipak, postoje neki razlozi koji su češći nego ostali, i u njih spadaju:

Iza ovih mogu stajati i brojni drugi razlozi, koji dodatno mogu otežavati navedene probleme, te je stoga od izuzetne važnosti steći celokupnu sliku o funkcionisanju mlade osobe pre nego što se donese zaključak o prostoj lenjosti, nezainteresovanosti i etiketiranju „lošeg” učenika. 

Kako mogu da pomognem?

Izbegavanje odlaska u školu može imati mnogo štetnih posledica po mladu osobu. Ne samo da ona na taj način gubi mogućnost da dođe do potrebnih saznanja, već gubi i iskustvo podnošenja raznih izazovnih situacija, i druga iskustva koja su povezana sa svakodnevnim životom u školi (sticanje socijalnih veština, razonoda, razmena sa vršnjacima itd.). Svako produžavanje perioda tokom kog mlada osoba izostaje sa nastave čini mnogo težim napore da se nadoknadi propušteno, pa je iz tog razloga veoma važno odreagovati na prve znake izbegavanja škole. Evo nekih saveta šta možete uraditi da pomognete mladoj osobi da prevaziđe svoj otpor prema dolasku u školu:

1. Ispitajte razloge — Pre nego što je osudite, pokušajte da utvrdite šta je ono što mladu osobu najviše odvraća od dolaženja u školu. Objasnite joj da je Vaša namera da joj pomognete da se sa problemima na efikasniji način izbori, i da Vam nije cilj da je kaznite. Ukažite joj na to da se mnogi njeni vršnjaci takođe suočavaju sa sličnim problemima (možete nabrojati neke od uobičajenih), i da rešenje za svaki od njih postoji.
2. Utvrdite štetu — Zajedno sa mladom osobom napravite spisak negativnih posledica izbegavanja škole i uporedite da li su te negativne posledice brojnije od pozitivnih. Na taj način podstaći ćete mladu osobu da se potrudi da reši probleme koji stoje u osnovi izbegavanja kako bi, gledano u celini, osigurala najbolje moguće ishode za sebe u budućnosti. 
3. Pomozite u pronalaženju alternative — Izbegavanje stresnih situacija, uključujući i škole, često pruža samo trenutno olakšanje jer se na taj način problemi zapravo ne rešavaju i osoba ne stiče iskustvo o sopstvenoj sposobnosti da sa izazovnim trenucima uspešno izađe na kraj. Stoga je važno da ukažete mladoj osobi na drugačije načine „rešavanja” teških emocija i drugih problema sa kojima se susreću. Uputite ih na tehnike relaksacije, veštine rešavanja problema i organizacije obaveza, kao i druge oblike brige o sebi koji im mogu olakšati neprijatno iskustvo, a koje mogu uvrstiti u svoju rutinu pre i nakon odlaska u školu.
4. Podstaknite snagu — Koji god da je problem u osnovi želje da se izbegne škola, važno je da podsetite mladu osobu na snagu koju poseduje i na to da joj ona može u velikoj meri pomoći da se izbori sa ostalim izazovima. Zajedno možete napraviti spisak vrlina i veština koje ima, a koje joj mogu biti od pomoći u datim okolnostima.
5. Pohvalite napredak — Takođe je veoma važno da primetite i pozitivno vrednujete svaki pomak koji učenik napravi ka promeni, kako biste ga dodatno motivisali da nastavi dalje na isti način. Podstaknite i druge osobe u njegovoj blizini da čine isto, a i samu mladu osobu. 
6. Primenite praktična rešenja — Kada je u pitanju problem poput vršnjačkog nasilja, preobimnog gradiva, pa čak i problema u porodici, razmislite šta iz svoje pozicije možete učiniti kako biste pomogli da se taj problem smanji. Možete li podstaći donošenje nekih mera prevencije ili na neki drugi način intervenisati (npr. sankcionisati nasilne učenike na adekvatan način, podeliti obimno gradivo na manje celine i sl.)? Takođe razmislite na koji način možete uključiti i druge značajne odrasle (roditelje i kolege) kako biste osigurali da mlada osoba dobija dovoljno podrške od svih zaduženih za brigu o njoj.
7. Istaknite značaj stručne pomoći — Šta god da je povod za često izostajanje iz škole mlade osobe, adekvatna stručna pomoć može biti od velikog značaja kako za samu mladu osobu, tako i za one koji se o njoj staraju. Kada utvrdite konkretne oblasti u kojima bi ovakva vrsta podrške mogla biti korisna, jasno istaknite njene prednosti i olakšajte povezivanje sa odgovarajućom stručnom osobom.

Mladima je važno ukazati na značaj dobrog planiranja procesa učenja. Istaknite da uz dobar plan, podeljen na manje celine koje nije teško savladati, učenje može delovati manje naporno.

Od pojave pandemije korona virusa, koja je uzdrmala obrazovni sistem u celom svetu, ne treba da nas čudi što su se mladi ljudi susreli sa pojačanim izazovima kada je u pitanju učenje i sticanje, odnosno održavanje zdravih radnih navika. Pored toga, povećan broj sati u toku dana kada su izloženi ekranima (kako telefonima, društvenim mrežama i igricama, tako i nastavi na daljinu), ostavio je svoj efekat na trajanje pažnje mladih. Stoga je više nego ikad važno omogućiti mladima da nauče kako da uče, i kako da svoje vreme efikasnije koriste za obavljanje ove vrste obaveza.

Evo nekih korisnih saveta:

1. Objasnite im zašto je važno planirati učenje — Od prostorije u kojoj se uči (po mogućstvu razdvojene od prostorije u kojoj se spava), preko vremena posvećenog učenju (razdvojenog na delove, uz redovne kratke pauze), do samog načina na koji se gradivo usvaja (aktivno, uz podvlačenje, izvlačenje teza, samostalno preslišavanje i sl.), važno je mladima ukazati na značaj dobrog planiranja procesa učenja. Istaknite da uz dobar plan, podeljen na manje celine koje nije teško savladati, učenje može delovati manje naporno. Na ovom linku možete pronaći neke od korisnih tehnika koje zajedno sa mladima sa kojima radite možete isprobati.
2. Podsetite ih na štetne efekte ekrana — Iako će mladi ljudi teško samoinicijativno odlučiti da skrate vreme koje provode ispred ekrana, naročito sada kada se i škola tamo često „seli”, važno je podsetiti ih da prekomerno gledanje u ekran može značajno narušiti njihov kapacitet pažnje i koncentracije za učenje onda kada odluče da se tome posvete, što će samo dodatno produžiti ceo proces. Zato je dobro ograničiti korišćenje ekrana pomoću aplikacija namenjenih za to, ili jednostavnim gašenjem telefona na određeni period tokom kog će lakše i brže učiti bez distrakcija.
3. Istaknite važnost nagrađivanja — Dobre ocene svakako predstavljaju adekvatan podsticaj za uloženi trud, ali nekad mogu delovati daleko, a mogu i, uprkos količini truda koja se uloži, izostati. Pa ipak, važno je nagraditi i taj uloženi trud koji ne dobije formalno priznanje kako se osoba ne bi obeshrabrila i prestala da ga ulaže. Podstaknite mlade sa kojima radite da osmisle sopstveni sistem nagrađivanja u toku učenja. To može biti nešto jednostavno, poput šetnje sa prijateljima, provođenja više vremena na telefonu i sl., ili nove patike, putovanje i drugi krupniji planovi. Najbolje je da nagrade odražavaju količinu pređenog gradiva (npr. da za prelaženje pojedinačnih lekcija ili delova lekcija sebe nagrade nekom manjom nagradom, a za prelaženje većih segmenata većom). 
4. Naučite ih da dodaju svoje potrebe na spisak obaveza — Lako je izgubiti se u pravljenju i izvršavanju planova. Međutim, za efikasnost mladih ljudi nekad je od presudnog značaja ispunjenje osnovnih potreba (za tečnošću, zdravom hranom, snom i fizičkom aktivnošću), kao i potrebe za druženjem, opuštanjem i zabavom. Zato je važno da uprkos velikom broju obaveza vreme ostave i za sebe. Nije loše da ih podstaknete da pored plana učenja naprave i plan za ispunjenje svojih potreba tokom procesa učenja (npr. koliko vode treba da popiju, kada će jesti, spavati, razgovarati sa prijateljima i sl.) kako bi uvek imali na raspolaganju dovoljan broj ideja, ali i podsetnika na ovaj važan segment obavljanja obaveza. 
5. Stavite im do znanja da je u redu da potraže pomoć — Bilo da je u pitanju teškoća u razumevanju gradiva, održavanju pažnje i motivacije, organizaciji učenja, ili nečemu drugom, naglasite mladim ljudima da ste im na raspolaganju za sve što im može biti potrebno, i da ćete se, ukoliko problem nadilazi Vaše mogućnosti, postarati da ih preusmerite na nekog ko im može više biti od pomoći. Podsetite ih i da ni u kom slučaju nije sramota potražiti podršku, i da će na taj način samo sebi uštedeti dragoceno vreme jer će veštine koje su im potrebne da savladaju problem steći brže, a usput će i lakše zaobići druge eventualne neželjene posledice poput pada motivacije, samovrednovanja, i raspoloženja uopšte. Važno je da znaju da nisu sami, i da je uvek tu neko kome mogu da se obrate za pomoć.

Šta ako sumnjam da mlada osoba ima ADHD?

Mada se izraziti problemi u održavanju pažnje (koji se s razlogom najčešće primećuju u školskom setingu, odnosno u situacijama učenja), obično povezuju sa poremećajem pažnje, oni ne moraju ujedno biti i njihov nedvosmisleni indikator. Dijagnozu poremećaja pažnje ipak mora doneti  obučeno stručno lice (psiholog ili psihijatar), te nije dobro donositi preuranjene zaključke, a naročito nije preporučljivo saopštavati ih roditeljima deteta kao takve. Ono što uvek možete jeste da uputite mladu osobu i/ili njene roditelje na odgovarajućeg stručnjaka koji je može testirati posebnim instrumentima i time dodatno rasvetliti situaciju, kao i predložiti dalje korake shodno svojoj proceni. 

Šta sve podržava stigmu?

Mada većina ljudi koja pomaže da stigma opstane to ne čini namerno, mogu se uočiti neki postupci i uverenja ljudi koji su u bliskom kontaktu sa mladim osobama, koji dovode do toga da mladi zaključe da se o mentalnom zdravlju ne sme otvoreno razgovarati. Evo nekih načina na koje se to može dešavati:

1. Izbegavanje razgovora o „teškim” temama – Bilo da se otvoreno ističe da je neke teme poput negativnih osećanja bolje zadržati za sebe, ili da se to posredno čini tako što se razgovor o njima jednostavno nikad ne započinje, takva praksa može biti izuzetno štetna po sistem uverenja i mentalno zdravlje mlade osobe. 
2. Isticanje da negativnim emocijama treba stati na kraj po svaku cenu – Negativne emocije predstavljaju sastavni deo unutrašnjeg iskustva svih nas i gotovo ih je nemoguće izbeći u svetu u kom se dešavaju razne stvari koje, sasvim opravdano, mogu dovesti do toga da se osećamo ugroženo, tužno, uplašeno i sl. Međutim, odrasli se, često iz najbolje namere, trude da kod mladih suzbiju prirodne reakcije na stresne događaje (npr. uz izjave poput „nemoj da plačeš”, „nemaš čega da se plašiš” i sl.), što može preneti poruku da ne bi trebalo da osećaju emocije koje u tom trenutku osećaju, a što dalje može podstaći javljanje dodatnih negativnih emocija povodom onih koje već imaju.
3. Izopštavanje osoba koje imaju problem – Neretko se o ljudima koji imaju neku vrstu problema priča kao o zasebnoj kategoriji, a dešava se i da ih okolina izdvaja, usled toga što od njih iz nekog razloga zazire, ili želi da ih na taj način „poštedi” izlaganja dodatnom naporu. To može dovesti do toga da, kada mlada osoba primeti znake nekog problema na svojoj koži, pomisli da sa njom nešto nije u redu i da će je drugi ljudi odbaciti ako za to saznaju.
4. Umanjivanje značaja problema –Podjednako je štetna praksa kategorizacije problema na „lakše” i „teže”, odnosno one koji zavređuju pomoć, i one za koje se očekuje da osoba treba da bude sposobna da ih prevaziđe sama. Karakterisanje stručne pomoći kao nečega što je namenjeno samo ljudima sa „ozbiljnijim” problemima (pri čemu se ozbiljnost problema često izjednačava sa ekstremnim situacijama), može značajno otežati mladima donošenje odluke da je potraže onda kada im je zapravo potrebna.
5. Otežavanje dolaska do pomoći – Proces dolaženja do odgovarajućeg stručnog lica takođe može delovati odbojno za mladu osobu, naročito ako ne želi da o svojim namerama obavesti roditelje i druge značajne odrasle. Prekomerna birokratizacija i uključivanje više osoba u proces nego što je to potrebno mogu odvratiti mladu osobu, naročito iz straha da će se o tome da joj je potrebna pomoć pročuti po njenoj okolini. 

Kako mogu da pomognem?

Bilo da je Vaša uloga u radu s mladima savetodavne ili obrazovne prirode, postoje neke male promene koje možete uvesti u svoju praksu a koje mogu doprineti tome da se stigma uzdrma. Ovo su samo neki od predloga:

1. Naučite mlade da je OK pokazati emocije –Kroz časove, radionice ili neposredan razgovor sa mladim ljudima možete im staviti do znanja da su sve emocije sastavni deo života i da ih ne treba po svaku cenu suzbijati. Objasnite im da iskazivanje emocija nije znak slabosti, već ljudskosti i da je potrebno da jedni druge podrže u tome, a ne da dodatno otežavaju situaciju ruganjem, kritikovanjem i drugim neprijatnim reakcijama. Naučite ih da slušaju jedni druge, ali i sebe, i da na emocije odgovore na konstruktivnije načine. Podstaknite i druge zaposlene da slede Vaš primer, i da češće podstiču razgovor o osećanjima sa mladima.
2. Podstaknite empatiju – Redovno podsećajte mlade (i druge zaposlene) da je potrebno da se „stave u tuđe cipele” pre nego što nekoga odbace ili na neki drugi način „kazne” zbog problema koji ima. Objasnite da su samo razgovor i slušanje sa razumevanjem nekad dovoljni, i da nije potrebno da imaju rešenje da bi nekom pomogli.
3. Obezbedite veću inkluziju – Ohrabrite mlade koji su se ranije suočavali sa nekim problemima na planu mentalnog zdravlja da podele svoje iskustvo kako bi olakšali onima koji se trenutno nalaze pred izazovima. Strah od neprihvatanja sredine i intenzivnog osećanja usamljenosti usled opažene različitosti od drugih može značajno otežati već postojeće probleme mladih ljudi, stoga je jako važno osmisliti aktivnosti koje jačaju osećaj pripadanja u tim situacijama. Takođe je važno na adekvatan način sankcionisati one koji ohrabruju diskriminaciju i vrše bilo kakav tip nasilja. 
4. Objasnite odraslima u svojoj okolini značaj problema mladih – Odrasli ljudi (a posledično i mladi) često obezvređuju probleme mladih kao trivijalne i prolazne. Postarajte se da podstaknete veće razumevanje značajnih odraslih u Vašem okruženju (roditelja, nastavnika, drugih kolega) za probleme sa kojima se mladi suočavaju i za ono što oni za njih predstavljaju kako bi mladi mogli i tim osobama slobodnije da se obrate, bez straha od osude. 
5. Olakšajte proces dolaženja do podrške –Mladi bi trebalo da mogu da pristupe potrebnoj podršci u bilo kom trenutku kada im je potrebna, bez straha da će za to saznati osobe za koje oni ne žele da saznaju. Uputite ih u službe, osobe i usluge koje im stoje na raspolaganju, i ukoliko ste u mogućnosti, istaknite potrebne informacije na neko vidno mesto kako bi svi mogli da im pristupe bez potrebe da se obraćaju direktno Vama, radi održavanja anonimnosti.

Adolescentno doba inače je period koji je naročito izazovan kada je u pitanju mentalno zdravlje. Kada se na to doda rizik od prenošenja izuzetno zarazne bolesti, broj izazova se nesumnjivo povećava. Samo neki od problema sa kojima se mladi ljudi u današnje vreme mogu suočavati uključuju:

Unapredite svoju ulogu pomagača u nekoliko koraka

Koliko ljudi toliko ćudi — ova poslovica odnosi se i na rad i učenje od kuće. Kako ne možete  direktno uticati na to kako će mlada osoba obavljati svoje obaveze sa distance, i kako će funkcionisati na dnevnom nivou, možete se makar potruditi da je najbolje što možete usmerite, tako da svojim vremenom upravlja na efikasniji i zdraviji način, sa što manjim gubicima po pitanju kvaliteta, uz što bolje očuvanje mentalnog zdravlja. U nastavku možete pronaći neke savete koji Vam u tome mogu biti od koristi:

1. Obezbedite što bolju komunikaciju — To što se sa nekim ne viđate redovno, ne znači da komunikacija mora da ispašta. Izdvojite vreme za redovne virtuelne sastanke sa mladima, tokom kojih ćete razmenjivati potrebne informacije, ali i iskustva.
2. Budite na raspolaganju — Važno je da mladi znaju da ste im i dalje na raspolaganju, bilo putem digitalnih kanala komunikacije, bilo uživo. Objasnite im kako mogu da Vas kontaktiraju, za sva pitanja na koja im je potreban odgovor i za dodatnu podršku.
3. Pomozite pri organizaciji — Gubitak dnevne rutine gotovo sigurno je ostavio izvesni uticaj na sposobnost i volju mlade osobe da se dobro organizuje. Ono što možete da uradite (bez obzira na to da li su se radni uslovi vratili u režim sličan onom pre pandemije ili ne) jeste da pomognete mladima da bolje organizuju svoje obaveze i tako povećaju svoju produktivnost, a usput očuvaju stabilnije mentalno zdravlje. Naučite ih kako da podele zadatke koji su pred njima na manje celine, i kako da efikasnije uče i održe pažnju. 
4. Istaknite važnost nagrađivanja — Trudite se da što češće nagrađujuete trud mladih (čak i onda kada rezultati nisu idealni), i podstaknite ih da i sami razviju sopstveni sistem nagrađivanja kako bi se dodatno motivisali i održali pozitivniju sliku o sebi u ovim izazovnim trenucima.
5. Naučite mlade da brinu o sebi — Adekvatna briga o fizičkom i mentalnom zdravlju važna je uvek, a posebno u neizvesnim i izazovnim vremenima poput ovog. Podstaknite mlade da u svoju rutinu ubace redovan san, fizičku aktivnost i izbalansiranu ishranu, kao i aktivnosti koje im pomažu da se opuste i razonode. Uputite ih u alternativne aktivnosti koje mogu upražnjavati (samostalno ili sa drugim ljudima) dok se mere zaštite od virusa ne popuste. 
6. Podstaknite zajedništvo — Bilo da imate priliku da sa mladima komunicirate uživo ili Vas deli ekran, osmislite kreativne načine da im pomognete da se povežu jedni s drugima, da se međusobno podržavaju i dele svoja iskustva. To može biti bilo šta — organizacija redovnih zajedničkih aktivnosti na otvorenom, simultano učenje ili timski rad uz pomoć aplikacija koje omogućavaju video-pozive, organizovanje grupnih diskusija o osećanjima i izazovima i sl. 
7. Uputite ih u bezbednost na internetu — Svejedno da li koriste internet kako bi se informisali o pandemiji, uradili domaći zadatak ili se povezali sa prijateljima i drugim bliskim osobama, važno je da mladi znaju kako da se ograde od štetnih sadržaja na koje tamo mogu naići. Naučite ih kako da prepoznaju pouzdane vesti i druge informacije, i kako da blokiraju sadržaje i osobe koje ih uznemiravaju. 
8. Budite dosledni u poštovanju mera — Istrajnost u poštovanju propisanih mera prevencije protiv virusa korona nije jednostavna ni za koga, a naročito ne za mlade. Postarajte se da mladima budete dobar primer tako što ćete se pridržavati mera, i na taj način ih podstaći da i oni pomognu u suzbijanju rizika od zaraze (i briga koje ga prate). 
9. Uključite roditelje i kolege — U onoj meri u kojoj Vam to pozicija na kojoj radite omogućava, pobrinite se da ove savete podelite i sa roditeljima mladih osoba i drugim zaposlenima u Vašem okruženju kako biste zajedno bolje mogli da pomognete mladima da nastave da se što uspešnije razvijaju u ovim izazovnim okolnostima.
10. Olakšajte pristup stručnoj pomoći — Adekvatna stručna pomoć može biti izuzetno korisna mladima u ovom periodu. Stoga predočite mladima njene prednosti i objasnite im kako mogu da dođu do odgovarajućih stručnih osoba i službi koje im stoje na raspolaganju. Na ovom linku možete pronaći i brojeve telefona službi koje pružaju besplatne usluge podrške. 

Problemi sa mentalnim zdravljem nikog ne mogu u potpunosti zaobići. Svi mi bar nekad možemo iskusiti osećanja slična bezvoljnosti, utučenosti, zabrinutosti i mnogim drugim, koja se često vezuju za pojam narušenog mentalnog zdravlja, ali to ne znači da je naše mentalno zdravlje trajno narušeno, već da smo se samo susreli sa izazovom koji od nas iziskuje da uložimo dodatni napor kako bismo ga prevazišli. Isto važi i za mlade ljude. Kako je period adolescencije rezervisan za brojne promene, kako na fiziološkom, tako i na porodičnom, socijalnom i profesionalnom planu, sasvim je razumljivo da je mentalno zdravlje mladih isuviše često „na udaru”.

Briga o mentalnom zdravlju nije važna samo onda kada problem dijagnostikuje psihijatar. Ona podrazumeva redovan rad na održavanju tzv. „mentalne higijene”, u cilju prevencije javljanja ozbiljnijih problema i jačanja otpornosti na svakodnevne izazove.

Koji su rizici po mentalno zdravlje mlade osobe?

Mladi ljudi se još uvek razvijaju, i samim tim se iz dana u dan suočavaju sa situacijama koje za njih predstavljaju prilično veliki izazov. Pored uobičajenih promena vezanih za odrastanje, poput prelaska na novi stepen školovanja, odvajanja od roditelja, traženja posla i sl., rizik po mentalno zdravlje mladih mogu predstavljati i sledeće situacije:

Kako izgleda mlada osoba koja ima problem sa mentalnim zdravljem?

Adolescent koji se suočava sa različitim izazovima po svoje mentalno zdravlje uopšte ne mora biti lako prepoznatljiv. Štaviše, veoma je čest slučaj da se borbe mladih ljudi vode iznutra, dok je spolja teško primetiti bilo kakvu značajniju promenu (u ponašanju, izgledu i sl.). Zato je veoma važno razgovarati sa mladima kako bi se njihovo stanje redovno proveravalo, i kako biste im stavili do znanja da mogu da Vam se obrate za pomoć kad god im je ona potrebna.

Pa ipak, postoje neki znaci koje pojedini adolescenti mogu ispoljavati, a koji mogu ukazivati na to da se možda suočavaju sa nekim vidom problema. U njih, između ostalog, spadaju:

Kada je potrebno odreagovati hitno?

U slučaju da primetite nešto od sledećeg kod mlade osobe sa kojom ste u kontaktu, što pre potražite dodatnu stručnu pomoć:

• iskazivanje namere ili pokušaj oduzimanja života sebi
• nanošenje telesnih povreda sebi ili drugima
• životna ugroženost usled konzumiranja psihoaktivnih supstanci

Od koristi Vam mogu biti sledeći brojevi telefona:

• Hitna pomoć – 194
• Policija – 192
• Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” – 0800 309 309
• Institut za mentalno zdravlje – 011 3307500

Šta mogu da uradim da pomognem mladoj osobi?

Kakva god bila Vaša uloga u životu mlade osobe, na raspolaganju su Vam brojni načini na koje možete podržati njihovo mentalno zdravlje. To veoma često samo po sebi ne mora biti ništa krupno jer i najmanji podsticaji sa Vaše strane mogu napraviti značajnu promenu. U nastavku možete pronaći nekoliko ideja:

1. Započnite razgovor – Obično nije mnogo produktivno čekati da Vam se mlada osoba sama obrati jer je njima u velikom broju slučajeva najteže da naprave taj prvi korak. Zato im, ukoliko primetite da prolaze kroz nešto, jasno stavite do znanja da ste tu za njih i da sa Vama mogu da razgovaraju otvoreno, kad god oni požele, bez straha da ćete ih osuditi ili na bilo koji način kazniti za ono što iznesu. 
2. Promenite klimu u svom okruženju – Ukoliko se na Vašem radnom mestu mentalno zdravlje tretira kao „zabranjena” tema, učinite sve što je u Vašoj moći da razbijete stigmu. Mladima će biti mnogo lakše da potraže adekvatnu podršku u sredini u kojoj se na to ne gleda kao na nešto vredno sramote, a velika je verovatnoća i da će mnogi problemi postati manje preplavljujući kada se o njima bude otvorenije razgovaralo. 
3. Naučite mlade kako da ojačaju svoju otpornost – Kvalitetan san, ishrana i redovna fizička aktivnost lako se podređuju drugim obavezama, a zapravo predstavljaju ključ očuvanja mentalnog zdravlja. Zajedno sa mladima osmislite načine na koje mogu poboljšati svoje navike u ove tri značajne oblasti, a u tome vam mogu pomoći sledeći linkovi. Pored toga, istaknite im i važnost druženja i slobodnog vremena, koji igraju bitnu ulogu u održavanju pozitivnijeg raspoloženja i slike o sebi.
4. Redovno ih podsećajte da su sva osećanja OK – Ono što obično otežava iskustvo mladih jeste posmatranje neprijatnih osećanja povodom različitih životnih situacija kao dodatnog problema koji zahteva rešavanje. Trudite se da im stavite do znanja da su i negativne emocije neizbežan i normalan deo života svih ljudi, i da je prvi korak ka pronalaženju olakšanja njihovo prihvatanje. Zajedno razmotrite zdravije načine za podnošenje negativnih emocija, a posebno istaknite značaj otvorenog razgovora o njima sa bliskim osobama. 
5. Istaknite korist od stručne podrške –Stručna podrška nije rezervisana samo za intervenciju u slučaju krize, već može doprineti i prevenciji nastanka problema. Predstavite mladima razgovor sa stručnim osobama kao izuzetno koristan resurs za njihov dalji razvoj i eventualno ih podstaknite da međusobno podele svoja pozitivna iskustva sa odlaskom kod psihologa ili psihijatra. Podsetite ih da traženje pomoći ne predstavlja odraz slabosti, već odvažnosti i spremnosti osobe da unapredi svoje veštine i dodatno ojača svoju otpornost u izazovnim trenucima. 
6. Obratite pažnju na „okidače” – Šta je to što mladoj osobi stvara najveći problem? Da li su u pitanju nesigurni porodični odnosi, vršnjačko nasilje (uživo ili putem interneta), teškoće u učenju ili nešto drugo? Šta god da je u pitanju, razmislite na koji način iz svoje pozicije možete intervenisati kako bi se inicijalni problem smanjio (npr. sankcionisanje nasilnika u školi, prijavljivanje sumnji na nasilje u kući, traženje pomoći pri usvajanju gradiva).
7. Vodite računa i o svom mentalnom zdravlju – Kada se trudimo da pomognemo nekome, neretko se dešava da u tom procesu zapostavimo sopstvene potrebe, što značajno umanjuje našu šansu da zaista budemo od koristi drugoj osobi. Stoga je važno da vodite adekvatnu brigu i o sebi, a to podrazumeva održavanje sopstvenog mentalnog zdravlja redovnom fizičkom aktivnošću, izbalansiranom ishranom i dovoljnom količinom sna, kontakta sa bliskim ljudima i drugih aktivnosti u kojima uživate. Takođe je od izuzetne važnosti da pozitivno vrednujete sve ono što uradite u cilju poboljšanja mentalnog zdravlja mladih, ma koliko malo i beznačajno to delovalo u Vašim očima. Pružanje pomoći drugome može biti izuzetno psihofizički zahtevan proces, te je sasvim u redu ukoliko osetite potrebu da i sami potražite tuđu pomoć ili savet.