Vodič za uspešno učenje: kako da mladima olakšate proces usvajanja znanja

Mladima je važno ukazati na značaj dobrog planiranja procesa učenja. Istaknite da uz dobar plan, podeljen na manje celine koje nije teško savladati, učenje može delovati manje naporno.

Od pojave pandemije korona virusa, koja je uzdrmala obrazovni sistem u celom svetu, ne treba da nas čudi što su se mladi ljudi susreli sa pojačanim izazovima kada je u pitanju učenje i sticanje, odnosno održavanje zdravih radnih navika. Pored toga, povećan broj sati u toku dana kada su izloženi ekranima (kako telefonima, društvenim mrežama i igricama, tako i nastavi na daljinu), ostavio je svoj efekat na trajanje pažnje mladih. Stoga je više nego ikad važno omogućiti mladima da nauče kako da uče, i kako da svoje vreme efikasnije koriste za obavljanje ove vrste obaveza.

Evo nekih korisnih saveta:

1. Objasnite im zašto je važno planirati učenje — Od prostorije u kojoj se uči (po mogućstvu razdvojene od prostorije u kojoj se spava), preko vremena posvećenog učenju (razdvojenog na delove, uz redovne kratke pauze), do samog načina na koji se gradivo usvaja (aktivno, uz podvlačenje, izvlačenje teza, samostalno preslišavanje i sl.), važno je mladima ukazati na značaj dobrog planiranja procesa učenja. Istaknite da uz dobar plan, podeljen na manje celine koje nije teško savladati, učenje može delovati manje naporno. Na ovom linku možete pronaći neke od korisnih tehnika koje zajedno sa mladima sa kojima radite možete isprobati.
2. Podsetite ih na štetne efekte ekrana — Iako će mladi ljudi teško samoinicijativno odlučiti da skrate vreme koje provode ispred ekrana, naročito sada kada se i škola tamo često „seli”, važno je podsetiti ih da prekomerno gledanje u ekran može značajno narušiti njihov kapacitet pažnje i koncentracije za učenje onda kada odluče da se tome posvete, što će samo dodatno produžiti ceo proces. Zato je dobro ograničiti korišćenje ekrana pomoću aplikacija namenjenih za to, ili jednostavnim gašenjem telefona na određeni period tokom kog će lakše i brže učiti bez distrakcija.
3. Istaknite važnost nagrađivanja — Dobre ocene svakako predstavljaju adekvatan podsticaj za uloženi trud, ali nekad mogu delovati daleko, a mogu i, uprkos količini truda koja se uloži, izostati. Pa ipak, važno je nagraditi i taj uloženi trud koji ne dobije formalno priznanje kako se osoba ne bi obeshrabrila i prestala da ga ulaže. Podstaknite mlade sa kojima radite da osmisle sopstveni sistem nagrađivanja u toku učenja. To može biti nešto jednostavno, poput šetnje sa prijateljima, provođenja više vremena na telefonu i sl., ili nove patike, putovanje i drugi krupniji planovi. Najbolje je da nagrade odražavaju količinu pređenog gradiva (npr. da za prelaženje pojedinačnih lekcija ili delova lekcija sebe nagrade nekom manjom nagradom, a za prelaženje većih segmenata većom). 
4. Naučite ih da dodaju svoje potrebe na spisak obaveza — Lako je izgubiti se u pravljenju i izvršavanju planova. Međutim, za efikasnost mladih ljudi nekad je od presudnog značaja ispunjenje osnovnih potreba (za tečnošću, zdravom hranom, snom i fizičkom aktivnošću), kao i potrebe za druženjem, opuštanjem i zabavom. Zato je važno da uprkos velikom broju obaveza vreme ostave i za sebe. Nije loše da ih podstaknete da pored plana učenja naprave i plan za ispunjenje svojih potreba tokom procesa učenja (npr. koliko vode treba da popiju, kada će jesti, spavati, razgovarati sa prijateljima i sl.) kako bi uvek imali na raspolaganju dovoljan broj ideja, ali i podsetnika na ovaj važan segment obavljanja obaveza. 
5. Stavite im do znanja da je u redu da potraže pomoć — Bilo da je u pitanju teškoća u razumevanju gradiva, održavanju pažnje i motivacije, organizaciji učenja, ili nečemu drugom, naglasite mladim ljudima da ste im na raspolaganju za sve što im može biti potrebno, i da ćete se, ukoliko problem nadilazi Vaše mogućnosti, postarati da ih preusmerite na nekog ko im može više biti od pomoći. Podsetite ih i da ni u kom slučaju nije sramota potražiti podršku, i da će na taj način samo sebi uštedeti dragoceno vreme jer će veštine koje su im potrebne da savladaju problem steći brže, a usput će i lakše zaobići druge eventualne neželjene posledice poput pada motivacije, samovrednovanja, i raspoloženja uopšte. Važno je da znaju da nisu sami, i da je uvek tu neko kome mogu da se obrate za pomoć.

Šta ako sumnjam da mlada osoba ima ADHD?

Mada se izraziti problemi u održavanju pažnje (koji se s razlogom najčešće primećuju u školskom setingu, odnosno u situacijama učenja), obično povezuju sa poremećajem pažnje, oni ne moraju ujedno biti i njihov nedvosmisleni indikator. Dijagnozu poremećaja pažnje ipak mora doneti  obučeno stručno lice (psiholog ili psihijatar), te nije dobro donositi preuranjene zaključke, a naročito nije preporučljivo saopštavati ih roditeljima deteta kao takve. Ono što uvek možete jeste da uputite mladu osobu i/ili njene roditelje na odgovarajućeg stručnjaka koji je može testirati posebnim instrumentima i time dodatno rasvetliti situaciju, kao i predložiti dalje korake shodno svojoj proceni.