Mlade LGBT osobe i okruženje

Značajan izvor izazova sa kojima se mlade LGBT osobe suočavaju potiče iz sredine koja ih okružuje (Rieks, 2007). Stoga je izuzetno važno uzeti u obzir uticaj konteksta u kojem se mlade LGBT osobe nalaze na njihovo mentalno zdravlje. U nastavku su opisani neki od načina na koje okruženje oblikuje iskustvo pripadnika ove populacije.

14.09.2022.
6 minuta čitanja

Nasilje

Mnoga istraživanja usmerena su na ispitivanje teškoća sa kojima se tokom razvoja suočavaju mlade LGBT osobe. U SAD, u državi Masačusets, sprovedeno je veliko istraživanje u cilju procene učestalosti ponašanja koja su opasna po zdravlje populacije mladih. Uzorak je bio veliki i reprezentativan, 4.000 ispitanika, a ispitivanje anonimno. Utvrđeno je da su LGBT osobe u većoj opasnosti od svojih heteroseksualnih vršnjaka da budu umešane ili da se upuste u različite oblike rizičnih ponašanja, kao što je zloupotreba supstanci, nasilničko ponašanje i rizično seksualno ponašanje (Garofalo i sar., 1998). U daljim analizama rezultata pomenute studije dobijeni su podaci koji ukazuju na to da su nasilje u školi i zastrašivanje najbolji prediktori zloupotrebe supstanci, ali i pokušaja samoubistva kod mladih LGBT osoba (Goodenow, Szalacha i Westheimer, 2006).

Mladići istopolne seksualne orijentacije izloženi su verbalnom i fizičkom zlostavljanju od strane vršnjaka i odraslih, što utiče na njihovo psihološko, ali i fizičko stanje. Kao seksualna manjina, oni su diskreditovani i izolovani od strane vršnjaka, porodice, verske zajednice, obrazovnih i zdravstvenih institucija. U suštini, mladići istopolne orijentacije su marginalizovani u zapadnoj kulturi (Savin-Williams, 1994).

Veliki broj LGBT mladih izložen je zlostavljanju zbog stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije. Istraživanja pokazuju da u Americi 50% istopolno orijentisanih mladića navodi da su bili zlostavljani u osnovnoj školi, a da je njih 59% imalo ovakva iskustva u srednjoj školi (Gross, Aurand i Adessa, 1988). Svaka peta LGBT osoba doživela je zlostavljanje tokom školovanja, a u 50% incidenata zlostavljač je osoba istih ili sličnih godina kao žrtva (Mason i Palmer, 1996). Istraživanja dalje pokazuju da postoji velika verovatnoća da će osoba koja je bila izložena zlostavljanju imati dugoročne psihičke poteškoće i različite zdravstvene probleme (Rivers, 2004).

Upravo zbog zlostavljanja u školi, LGBT osobe pet puta više izostaju iz škole u poređenju sa svojim heteroseksualnim vršnjacima, dva puta češće im se dešava da se potuku ili da im bude uništena imovina u školi (Garofalo i sar., 1998; Savin-Williams, 1994). Verovatnoća da će im neko pretiti oružjem je četiri puta veća u odnosu na heteroseksualne vršnjake (Garofalo i sar., 1998).

Smatra se da zlostavljanje doprinosi jačanju ličnog straha od homoseksualnosti, odnosno razvoju homofobičnosti, koju neki autori opisuju kao samomržnju koja remeti proces razvoja identiteta i razotkrivanja (Rivers, 1999) i može da navede mladu osobu na destruktivna ponašanja kao što su bežanje od kuće, skitnja, zloupotreba supstanci i samoubistvo. Neki podaci ukazuju na to da je čak 40% mladih koji žive na ulici istopolne ili biseksualne orijentacije a da se mnogi od njih bave prostitucijom (Bagleu i Tremblau, 2000; Savin-Williams, 1994).

Hostilnost, uključujući pretnje nasiljem, prema osobama homoseksualne orijentacije veća je nego prema bilo kojoj etničkoj manjini (Carragher i Rivers, 2002). Nasilje je manje u slučaju kada osoba ispoljava rodno tipizirano ponašanje i izgled (Waldo, Hesson-McInnis, i D’Augelli, 1998).

Nasilje u školi i zastrašivanje najbolji su prediktori zloupotrebe supstanci, ali i pokušaja samoubistva kod LGBT mladih.

Model manjinskog stresa

Istraživači su tokom proteklih decenija došli do zaključka da se u stigmi, predrasudama i diskriminaciji povezanim sa manjinskom seksualnom orijentacijom nalazi makar deo objašnjenja za visoku stopu pokušaja samoubistva i mentalnih poremećaja kod homoseksualno orijentisanih i biseksualnih osoba (King i sar., 2008; McCabe i sar., 2010). Socijalna stigmatizacija i diskriminacija smatraju se hroničnim stresorima koji ljude čine podložnijim razvoju mentalnih poremećaja (Mays i Cochran, 2001).

Model manjinskog stresa (Meyer, 2003) predstavlja okvir za razumevanje poteškoća na planu mentalnog zdravlja LGBT osoba. Prema tom modelu, seksualne manjine su izložene specifičnim, hroničnim stresorima (viktimizacijom, predrasudama, diskriminacijom) koji su povezani sa njihovim stigmatizovanim identitetom. Mogu se uočiti tri stresorna procesa:

  • objektivni, spoljni stresori, diskriminacija, predrasude;
  • očekivanje da će doći do odbacivanja ili viktimizacije;
  • internalizacija negativnih socijalnih stavova, internalizovana homofobija.

Ova specifična iskustva u sadejstvu sa univerzalnim stresorima podrivaju mentalno zdravlje LGBT osoba. Takođe, ovi stresori su jedinstveni za LGBT osobe; nestigmatizovane osobe ih ne doživljavaju. Prema ovom modelu, uticaj pomenutih stresora na mentalno zdravlje osobe zavisi od adaptivnih mehanizama i individualnih kapaciteta osobe da se nosi sa poteškoćama. Opisani model se još uvek nalazi u fazi empirijske validacije a danas se primenjuje i u odnosu na druge marginalizovane grupe (imigrante, rasne/etničke manjine) (Meyer i sar., 2008).

Istraživanje koje je sprovedeno u Australiji na 1.400 subjekata pokazalo je da se samoubistvo homoseksualno orijentisanog adolescenta smatra opravdanim i prihvatljivijim od samoubistva heteroseksualno orijentisanog adolescenta. Ovakvi rezultati su dobijeni od ispitanika istopolne i heteroseksualne orijentacije. Dakle, adolescenti smatraju da je samoubistvo opravdan odgovor mlade osobe na suočavanje sa sopstvenom homoseksualnom orijentacijom (Molloy, McLaren i McLachlan, 2003). Rezultati ovog istraživanja mogu se tumačiti kao odraz društvene atmosfere širom sveta u kojoj se podstiče neodobravanje homoseksualnosti i seksualnih manjina (Rieks, 2007).

Smatra se da stigma i diskriminacija u kontekstu homofobne kulture predstavljaju osnovni mehanizam suicidalnosti kod LGBT mladih (Meyer i sar., 2008; Russell, 2003). Odbacivanje od strane roditelja i drugih članova porodice predstavlja veoma snažan stresor za homoseksualno orijentisane i biseksualne mlade osobe. U nekoliko studija je utvrđena povezanost roditeljskog odbacivanja zbog seksualne orijentacije i povišenog rizika od pokušaja samoubistva istopolnih i biseksualnih mladih osoba (D’Augelli i sar., 2005; Ruan i sar., 2009). Jedno istraživanje je pokazalo da je učestalost prijavljenih pokušaja samoubistva mladih homoseksualno orijentisanih osoba starih između 21 i 25 godina, koje su roditelji odbacivali zbog njihove seksualne orijentacije tokom adolescencije, bila preko osam puta veća u odnosu na osobe koje su imale prihvatajuće roditelje (Ruan i sar., 2009). Na veliki uticaj roditeljskog odbacivanja ukazuju i alarmantni podaci – istopolne ili biseksualne osobe čine između 20 i 40 odsto mladih beskućnika u Americi (Ray, 2006). Pozitivna reakcija roditelja na autovanje povezana je sa manjim suicidalnim rizikom i boljim psihičkim zdravljem mlade osobe. Mentalno zdravlje mlade LGBT osobe može se naći u ozbiljnoj opasnosti ako ga oba roditelja odbacuju. Opasnost da će izvršiti samoubistvo je veći ako ona u svojoj kući ne dobija gotovo nikakvu podršku u procesu razvoja identiteta (D’Augelli, 2002).

Preuzeto iz publikacije: „Priručnik za rad sa mladim LGBT osobama i njihovim porodicama“, Jelena Srdanović Maraš i Vedrana Mirković, Izdavač: Udruženje građana Grupa „IZAĐI“

Povezani članci

Mlade LGBT osobe i mentalno zdravlje

Veliki broj LGBT mladih reaguju dobro na različitost i uspevaju da razviju pozitivne strategije za suočavanje sa stresom, koje im koriste i kasnije u životu. Sa druge strane, činjenica je da se njihov razvoj odlikuje specifičnostima i velikim brojem izazova, kao i da mnoge mlade LGBT osobe pate zbog specifičnog i hroničnog stresa koji je povezan sa fazom razvoja i...

14.09.2022.
Pročitaj

Put do bolje komunikacije posut je razumevanjem

Adolescentno doba, za koje se obično smatra da počinje od 12. godine, a završava se u 25. godini života, može biti izuzetno izazovno kako za mlade i njihove roditelje, tako i za sve one u njihovoj neposrednoj blizini, uključujući i Vas. Bilo da ste neko ko je zadužen za prenošenje znanja mladima ili za pružanje podrške, korisno je da ovladate...

08.05.2022.
Pročitaj

Promene u toku školovanja i njihov uticaj na mlade

Kako je škola sredina u kojoj mladi provode najveći deo svog vremena, sasvim je prirodno što veoma često bilo kakva promena u ovoj oblasti njihovog života može predstavljati u izvesnoj meri izazov po njihovo mentalno zdravlje, odnosno okidač za druge probleme povezane sa njim. Pa ipak, kao i u slučaju bilo koje druge promene, i ovde su mladima na raspolaganju...

07.05.2022.
Pročitaj

Komentari

Ostavi komentar

Girl

Hitno ti je
potrebna pomoć?

Pozovi SOS centar Želim da se dopisujem