© UNICEF Srbija/2021/Pančić

Aktivno učestvujte u očuvanju mentalnog zdravlja mladih

Mentalno zdravlje predstavlja stanje blagostanja u okviru kog je osoba svesna svojih mogućnosti, sposobna da adekvatno funkcioniše u društvu, efikasno obavlja svoje obaveze i da se sa izvesnom lakoćom izbori sa različitim stresnim životnim situacijama. Kako je mentalno zdravlje u periodu adolescencije posebno osetljivo na različite probleme, od velike je važnosti da se svi koji su u kontaktu sa mladim ljudima uključe u očuvanje ovog za njih važnog resursa.

23.04.2022.
7 minuta čitanja

Problemi sa mentalnim zdravljem nikog ne mogu u potpunosti zaobići. Svi mi bar nekad možemo iskusiti osećanja slična bezvoljnosti, utučenosti, zabrinutosti i mnogim drugim, koja se često vezuju za pojam narušenog mentalnog zdravlja, ali to ne znači da je naše mentalno zdravlje trajno narušeno, već da smo se samo susreli sa izazovom koji od nas iziskuje da uložimo dodatni napor kako bismo ga prevazišli. Isto važi i za mlade ljude. Kako je period adolescencije rezervisan za brojne promene, kako na fiziološkom, tako i na porodičnom, socijalnom i profesionalnom planu, sasvim je razumljivo da je mentalno zdravlje mladih isuviše često „na udaru”.

Briga o mentalnom zdravlju nije važna samo onda kada problem dijagnostikuje psihijatar. Ona podrazumeva redovan rad na održavanju tzv. „mentalne higijene”, u cilju prevencije javljanja ozbiljnijih problema i jačanja otpornosti na svakodnevne izazove.

Koji su rizici po mentalno zdravlje mlade osobe?

Mladi ljudi se još uvek razvijaju, i samim tim se iz dana u dan suočavaju sa situacijama koje za njih predstavljaju prilično veliki izazov. Pored uobičajenih promena vezanih za odrastanje, poput prelaska na novi stepen školovanja, odvajanja od roditelja, traženja posla i sl., rizik po mentalno zdravlje mladih mogu predstavljati i sledeće situacije:

  • loše fizičko zdravlje
  • zloupotreba psihoaktivnih supstanci
  • nedostatak fizičke aktivnosti
  • nedostatak sna
  • nezdrava ishrana
  • dugotrajna neraspoloženost
  • negativna slika o sebi
  • neuspeh u školi ili na poslu
  • narušeni odnosi sa porodicom i/ili prijateljima
  • predrasude i diskriminacija
  • nasilje u porodici, školi ili širem okruženju
  • stresni i traumatski doživljaji (npr. od velikog broja obaveza i neizvesnosti, do gubitaka, prirodnih katastrofa i sl.)

Kako izgleda mlada osoba koja ima problem sa mentalnim zdravljem?

Adolescent koji se suočava sa različitim izazovima po svoje mentalno zdravlje uopšte ne mora biti lako prepoznatljiv. Štaviše, veoma je čest slučaj da se borbe mladih ljudi vode iznutra, dok je spolja teško primetiti bilo kakvu značajniju promenu (u ponašanju, izgledu i sl.). Zato je veoma važno razgovarati sa mladima kako bi se njihovo stanje redovno proveravalo, i kako biste im stavili do znanja da mogu da Vam se obrate za pomoć kad god im je ona potrebna.

Pa ipak, postoje neki znaci koje pojedini adolescenti mogu ispoljavati, a koji mogu ukazivati na to da se možda suočavaju sa nekim vidom problema. U njih, između ostalog, spadaju:

  • tuga, utučenost i bezvoljnost (koje traju više od 2 nedelje)
  • prekomerna zabrinutost i preplavljujuća uplašenost (sa ili bez fizioloških manifestacija — npr. znojenje dlanova, lupanje srca, ubrzano disanje) koje značajno ometaju svakodnevno funkcionisanje
  • česte promene raspoloženja
  • nanošenje fizičkog bola sebi ili drugima
  • česte burne svađe sa okolinom
  • osamljivanje
  • razdražljivost i impulsivne reakcije
  • teškoće sa održavanjem pažnje i/ili prekomerna rasejanost
  • problemi sa ishranom (uključujući i namerno izgladnjivanje i/ili povraćanje)
  • zloupotreba psihoaktivnih supstanci

Kada je potrebno odreagovati hitno?

U slučaju da primetite nešto od sledećeg kod mlade osobe sa kojom ste u kontaktu, što pre potražite dodatnu stručnu pomoć:

  • iskazivanje namere ili pokušaj oduzimanja života sebi
  • nanošenje telesnih povreda sebi ili drugima
  • životna ugroženost usled konzumiranja psihoaktivnih supstanci

Od koristi Vam mogu biti sledeći brojevi telefona:

  • Hitna pomoć – 194
  • Policija – 192
  • Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” – 0800 309 309
  • Institut za mentalno zdravlje – 011 3307500
© UNICEF Srbija/2021/Pančić

Šta mogu da uradim da pomognem mladoj osobi?

Kakva god bila Vaša uloga u životu mlade osobe, na raspolaganju su Vam brojni načini na koje možete podržati njihovo mentalno zdravlje. To veoma često samo po sebi ne mora biti ništa krupno jer i najmanji podsticaji sa Vaše strane mogu napraviti značajnu promenu. U nastavku možete pronaći nekoliko ideja:

  1. Započnite razgovor – Obično nije mnogo produktivno čekati da Vam se mlada osoba sama obrati jer je njima u velikom broju slučajeva najteže da naprave taj prvi korak. Zato im, ukoliko primetite da prolaze kroz nešto, jasno stavite do znanja da ste tu za njih i da sa Vama mogu da razgovaraju otvoreno, kad god oni požele, bez straha da ćete ih osuditi ili na bilo koji način kazniti za ono što iznesu. 
  2. Promenite klimu u svom okruženju – Ukoliko se na Vašem radnom mestu mentalno zdravlje tretira kao „zabranjena” tema, učinite sve što je u Vašoj moći da razbijete stigmu. Mladima će biti mnogo lakše da potraže adekvatnu podršku u sredini u kojoj se na to ne gleda kao na nešto vredno sramote, a velika je verovatnoća i da će mnogi problemi postati manje preplavljujući kada se o njima bude otvorenije razgovaralo. 
  3. Naučite mlade kako da ojačaju svoju otpornost Kvalitetan san, ishrana i redovna fizička aktivnost lako se podređuju drugim obavezama, a zapravo predstavljaju ključ očuvanja mentalnog zdravlja. Zajedno sa mladima osmislite načine na koje mogu poboljšati svoje navike u ove tri značajne oblasti, a u tome vam mogu pomoći sledeći linkovi. Pored toga, istaknite im i važnost druženja i slobodnog vremena, koji igraju bitnu ulogu u održavanju pozitivnijeg raspoloženja i slike o sebi.
  4. Redovno ih podsećajte da su sva osećanja OK – Ono što obično otežava iskustvo mladih jeste posmatranje neprijatnih osećanja povodom različitih životnih situacija kao dodatnog problema koji zahteva rešavanje. Trudite se da im stavite do znanja da su i negativne emocije neizbežan i normalan deo života svih ljudi, i da je prvi korak ka pronalaženju olakšanja njihovo prihvatanje. Zajedno razmotrite zdravije načine za podnošenje negativnih emocija, a posebno istaknite značaj otvorenog razgovora o njima sa bliskim osobama. 
  5. Istaknite korist od stručne podrške –Stručna podrška nije rezervisana samo za intervenciju u slučaju krize, već može doprineti i prevenciji nastanka problema. Predstavite mladima razgovor sa stručnim osobama kao izuzetno koristan resurs za njihov dalji razvoj i eventualno ih podstaknite da međusobno podele svoja pozitivna iskustva sa odlaskom kod psihologa ili psihijatra. Podsetite ih da traženje pomoći ne predstavlja odraz slabosti, već odvažnosti i spremnosti osobe da unapredi svoje veštine i dodatno ojača svoju otpornost u izazovnim trenucima. 
  6. Obratite pažnju na „okidače” – Šta je to što mladoj osobi stvara najveći problem? Da li su u pitanju nesigurni porodični odnosi, vršnjačko nasilje (uživo ili putem interneta), teškoće u učenju ili nešto drugo? Šta god da je u pitanju, razmislite na koji način iz svoje pozicije možete intervenisati kako bi se inicijalni problem smanjio (npr. sankcionisanje nasilnika u školi, prijavljivanje sumnji na nasilje u kući, traženje pomoći pri usvajanju gradiva).
  7. Vodite računa i o svom mentalnom zdravlju – Kada se trudimo da pomognemo nekome, neretko se dešava da u tom procesu zapostavimo sopstvene potrebe, što značajno umanjuje našu šansu da zaista budemo od koristi drugoj osobi. Stoga je važno da vodite adekvatnu brigu i o sebi, a to podrazumeva održavanje sopstvenog mentalnog zdravlja redovnom fizičkom aktivnošću, izbalansiranom ishranom i dovoljnom količinom sna, kontakta sa bliskim ljudima i drugih aktivnosti u kojima uživate. Takođe je od izuzetne važnosti da pozitivno vrednujete sve ono što uradite u cilju poboljšanja mentalnog zdravlja mladih, ma koliko malo i beznačajno to delovalo u Vašim očima. Pružanje pomoći drugome može biti izuzetno psihofizički zahtevan proces, te je sasvim u redu ukoliko osetite potrebu da i sami potražite tuđu pomoć ili savet.

Povezani članci

Put do bolje komunikacije posut je razumevanjem

Adolescentno doba, za koje se obično smatra da počinje od 12. godine, a završava se u 25. godini života, može biti izuzetno izazovno kako za mlade i njihove roditelje, tako i za sve one u njihovoj neposrednoj blizini, uključujući i Vas. Bilo da ste neko ko je zadužen za prenošenje znanja mladima ili za pružanje podrške, korisno je da ovladate...

08.05.2022.
Pročitaj

Promene u toku školovanja i njihov uticaj na mlade

Kako je škola sredina u kojoj mladi provode najveći deo svog vremena, sasvim je prirodno što veoma često bilo kakva promena u ovoj oblasti njihovog života može predstavljati u izvesnoj meri izazov po njihovo mentalno zdravlje, odnosno okidač za druge probleme povezane sa njim. Pa ipak, kao i u slučaju bilo koje druge promene, i ovde su mladima na raspolaganju...

07.05.2022.
Pročitaj

Društevene mreže, internet i Vaša uloga u izbegavanju rizika po mentalno zdravlje mladih

Internet predstavlja sastavni deo svakodnevnice mladih. Kako se polako uvukao u gotovo sve pore njihovog funkcionisanja, nema više mnogo svrhe razmatrati opciju ukidanja pristupa mladima ovom često veoma korisnom sredstvu za dolaženje do potrebnih informacija. Pa ipak, važno je istaći neka ograničenja koja mogu osigurati da njihova upotreba sadržaja na koje tamo naiđu bude savesna i bezbedna, kako za njih,...

07.05.2022.
Pročitaj

Komentari

Ostavi komentar

Girl

Hitno ti je
potrebna pomoć?

Pozovi SOS centar Želim da se dopisujem