Čak i ako volimo da provodimo vreme sami sa sobom, svi smo se barem jednom u životu osetili usamljeno. Ponekad ne moramo ni da budemo fizički sami u prostoriji da bi se to osećanje javilo – sasvim je moguće osećati se usamljeno i u grupi ljudi (kada smo okruženi prijateljima, kolegama na poslu, članovima porodice…). Važno je da znaš da je sasvim normalno da se tako osećaš i da postoji način da se izboriš sa ovim neprijatnim osećanjem, mada ti se možda čini da nikad neće proći, i da preuzmeš stvari u svoje ruke.
Kako izgleda usamljenost?
Kada smo usamljeni, često su nam osećanja pomešana. Pored tuge i neraspoloženosti, mogu se javiti i uplašenost, ljutnja (na sebe ili na druge), zavist i ljubomora (npr. na ljude koji imaju veći broj prijatelja), nesigurnost u sebe, gubitak vere u bolju budućnost, itd. Sva tvoja osećanja su sasvim normalna i koliko god ti se činilo da si potpuno sam/a na svetu, sigurno postoji barem još neko ko se bori sa sličnim osećanjima.
Zašto se osećam usamljeno?
Postoje razni razlozi a razlikuju se od osobe do osobe. Neki od najčešćih povoda za usamljenost su:
- prolazak kroz težak period u životu (npr. selidba, prelazak u drugu školu, razvod roditelja, raskid veze ili neka druga promena)
- razlikovanje od drugih (npr. usled fizičkog izgleda, sposobnosti, nacionalnosti, porodičnih okolnosti…)
- nerazumevanje okoline (tj. kada imamo prijatelje ali oni ne mogu da nas razumeju)
- neuklapanje (kad se po navikama i interesovanjima razlikujemo od ljudi kojima smo okruženi, npr. u školi, na poslu, pa čak i u porodici)
- gubitak bliskih osoba (bilo usled selidbe, svađe ili zato što je neko preminuo)
- nedostatak ideja ili hrabrosti za upoznavanje novih ljudi
- previsoka očekivanja od drugih koja oni ne mogu da ispune
Šta mogu da uradim?
Koji god da je razlog zbog kojeg se osećaš usamljeno, postoji način da ga pobediš i da se povežeš sa drugima na način koji će ti prijati.
Brini o sebi
Nikad nisi sasvim sam/a čak i kad si sam/a. Važno je da najpre budeš sam/a sebi najbolji prijatelj. Trudi se da redovno brineš o svom fizičkom i mentalnom zdravlju, tako što ćeš spavati dovoljno, hraniti se zdravo i redovno izdvajati vreme za fizičku aktivnost i druge stvari koje te usrećuju. Kada pružiš sebi dovoljno ljubavi i pažnje, osećaćeš se barem malo spremniji/a da se izboriš sa svim drugim poteškoćama i velike su šanse da ćeš svojim samopouzdanjem privući i druge ljude.
Otvori se
Dobro je da „izbaciš“ iz sebe svoja osećanja. Ako nemaš kome u svojoj okolini da se obratiš, razmisli o tome da ih podeliš sa nekim stručnjakom (npr. psihologom ili psihijatrom), ko će sigurno umeti da ti da i neki koristan savet kako da prebrodiš težak period u kojem se nalaziš. Svoja osećanja može i da nacrtaš ili pretvoriš u neko drugo umetničko delo, a možeš i da vodiš dnevnik, što ti pak može pomoći da zajedno sa stručnim licem bolje upoznaš svoja osećanja i naučiš da sa njima izlaziš na kraj.
Aktiviraj se
Mada je korisno da osvestiš i ispoštuješ svoja osećanja, sedenje sa njima u kući obično ne doprinosi rešenju problema koji imaš. Razmisli malo o svojim interesovanjima i o tome kakve bi osobe voleo/la da imaš oko sebe. Imaš li ideju gde možeš da ih pronađeš?
Jedan od načina da prevaziđeš usamljenost je da počneš da se baviš nekom aktivnošću tokom koje ćeš moći da upoznaš ljude koji tu aktivnost takođe vole. To može biti bilo šta – sport, kurs crtanja, muzička škola…Možeš da razmotriš i to da se kao volonter priključiš nekoj organizaciji koja se bavi temama koje te zanimaju.
Ako ti ništa drugo ne pada na pamet, možeš oprobati sreću i iz svog kreveta – društvene mreže, kao što im i samo ime kaže, mogu da predstavljaju dobru priliku za druženje. Pronađi ljude koji imaju slična interesovanja (npr. vole istu muziku ili se oblače kao ti) i pokušaj da započneš razgovor o onome što vam je zajedničko. Ali, oprezno! Poznanstva sklopljena na internetu mogu biti izuzetno opasna, stoga dobro razmisli pre nego što u svoj život pustiš nekoga koga zapravo ne poznaješ.
Vežbaj komunikaciju
Iako ti može delovati nezamislivo ili si prestrašen/a pri samoj pomisli na druženje, ponekad je jedini način da se sa usamljenošću izboriš taj da izađeš iz svoje „zone komfora“. To u početku ne mora da podrazumeva ništa preterano izazovno. Dovoljno je da pokušaš da „probiješ led“ tako što ćeš sa nekim započeti razgovor o nekoj opštoj temi, kao što je vremenska prognoza, gužva u saobraćaju, predstojeći test iz matematike, nova pravila na poslu i sl. Potom možeš postepeno da otkrivaš sve više toga o sebi i drugoj osobi i da se tako oslobodiš i dozvoliš joj da te upozna i razume.
Sem toga, nije loša ideja ni da malo češće prihvataš pozive na različite događaje, čak i onda kada ti oni ne deluju naročito privlačno. Ko zna, možda ćeš se iznenaditi i otkriti da zapravo uživaš u nečemu novom i neočekivanom, a možeš i upoznati nekoga ko deli tvoja interesovanja.
Okreni se životinjama
Ponekad i životinje mogu da ti pomognu u prevazilaženju usamljenosti i povezivanju sa drugim ljudima. Možda nije loša ideja da nabaviš kućnog ljubimca ako za to imaš uslove. Ako nemaš, uvek možeš ponuditi komšiji ili nekom drugog koga poznaješ da prošetaš ili pričuvaš njihovog ljubimca, a možeš posetiti i najbliži azil i provesti popodne u druženju sa raznoraznim krznenim stvorenjima (pri čemu, kao bonus, možda upoznaš još nekog ko deli tvoju ljubav prema njima).
