Ali uz dobro planiranje i organizaciju (i dovoljno strpljenja) i najnedostižnije može postati ostvarivo!

Nije sve izgubljeno! Pročitaj tekst o štednji još jednom i saznaj kako da dodatno uvećaš svoju ušteđevinu. Link možeš pronaći i na sledećem slajdu.

Ako si se u većini tvrdnji prepoznao/la, svaka čast — tvoja ishrana je prilično izbalansirana!

Mladim ljudima potreban je dovoljan broj obroka i tečnosti u toku dana kako bi njihov organizam dobro funkcionisao, i kako bi se samim tim osećali dobro.

Najviše vitamina sadrži: pomorandža

Najviše minerala sadrže: jaja

Najviše dobrih ugljenih hidrata sadrži: integralni hleb

Najviše zdravih masti sadrži: badem

Najviše proteina sadrži: meso

Na linkovima na sledećem slajdu možeš saznati više o tome kako da unaprediš svoju ishranu.

Pa ipak, kada nam je do neke teme veoma stalo, često nam je veoma teško da saslušamo tuđe mišljenje ukoliko se značajno razlikuje od našeg.

Zašto je korisno?

Zašto je štetno?

Da li misliš da postoji neki bolji način?

Koji način bi bio bolji?

Zašto?

Za nas su najčešće bolja ona rešenja koja uzimaju u obzir i tuđe potrebe, to jest pravljenje kompromisa ili traženje rešenja koje bi zadovoljilo obe strane.

U nastavku ćeš pronaći još jednu vežbu koja ti može pomoći da malo konkretnije proceniš kakvo ponašanje u raspravi je za tebe dobro, a kakvo nije.

Različita konkretna ponašanja mogu u različitim situacijama biti manje ili više korisna, ali neka gotovo uvek donose više štete.

Od pomoći ti mogu biti i linkovi na narednom slajdu.

Nekad smo preumorni, nekad nas brine nešto drugo, a nekad nam se prosto izležava — i to je sasvim OK. Nema potrebe da sebe mučiš i dodatno kritikuješ ako ne ide sve po planu.

Ali nekad je ipak bolje završiti obaveze na vreme, makar samo da bismo imali više vremena za bezbrižno uživanje kasnije!

Kako je to uvek lakše reći nego učiniti, evo jedne tehnike koja ti može poslužiti da se brže „nateraš” da obaviš potrebne zadatke…

Ako je tvoj odgovor NE, predlažemo ti da najpre pogledaš korisnu aktivnost za kreiranje to-do liste (interaktivna aktivnost na dnu stranice) koja ti može pomoći da jasno odrediš korake koji će te odvesti do željenog cilja.

Ako je tvoj odgovor DA, pređi na sledeći slajd…

A od koristi ti mogu biti i linkovi koje možeš pronaći na sledećem slajdu.

Pronađi svoju motivaciju!

Da li možeš da zamisliš na koji način će ostvarenje jednog od tvojih ciljeva promeniti tvoj život nabolje?

Dopuni sledeće stavke:

Kada ostvarim svoj cilj…

…osećaću se (navedi kako ćeš se osećati)
…misliću da sam (navedi šta ćeš misliti o sebi)
…moći ću da (navedi šta ćeš sve moći da uradiš).

Navedi bar 3 ključna koraka:

1.

2.

3.

4.

5.

1.

2.

3.

4.

5.

Kada krenemo od najtežeg zadatka, kasnije nam je mnogo lakše da rešimo i sve ostale!

1.

2.

3.

4.

5.

Svaki obavljeni korak je važan jer te dodatno približava cilju.

Smisli kako ćeš sebe nagraditi za svaki korak (to može biti nešto malo, poput više vremena provedenog na telefonu, ili nešto veće, kao što su nove patike):

1.

2.

3.

4.

5.

Međutim, važno ih je biti svestan i raditi na njihovom prevazilaženju…

A na sledećem slajdu možeš pronaći još korisnih saveta.

Neke greške koje svi mi često pravimo u razmišljanju uključuju:

• proricanje budućnosti
• čitanje tuđih misli
• zamišljanje najgoreg
• gledanje kroz „tamne” naočare
• preterano uopštavanje
• zahtevanje nemogućeg
• okrivljavanje sebe ili drugih
• poređenje s drugima

Ono što ti može pomoći kada imaš dilemu da li je misao tačna ili ne jeste da se zapitaš šta bi ti najbolji/a prijatelj/ica rekao/la na to.

Evo jednog načina da to uvežbaš.

Zamisli da si ti najbolji prijatelj/ica ovih osoba.
Pokušaj da im pomogneš da se osete bolje.

Mentalno zdravlje tiče se svih nas, bez obzira na to da li nam je dijagnostikovano neko mentalno oboljenje ili ne. Kao što brinemo o svom fizičkom zdravlju i kada trenutno nismo bolesni, tako bi trebalo da preduzmemo sve što je u našoj moći da sačuvamo i svoje mentalno zdravlje!

Problemi sa mentalnim zdravljem, baš kao i drugi zdravstveni problemi, mogu zadesiti svakoga, bez obzira na godine, pol, materijalnu situaciju, pa i inteligenciju.

Iako pubertetske promene u nivou hormona mogu značajno doprineti nastanku problema kod mladih ljudi, one nikako nisu jedini uzrok. Problemi sa mentalnim zdravljem mladih važni su koliko i problemi odraslih, i potrebno je potražiti pomoć i podršku na vreme kako bi se sprečile eventualne negativne posledice u budućnosti.

Uz vođenje redovne brige o sebi i svojim potrebama, obraćanje pažnje na to kome i čemu poklanjamo svoje vreme, unapređivanje svojih veština, ali i traženje podrške kada negde „zapnemo”, možemo biti prilično sigurni da će naše mentalno zdravlje ostati na nivou na kom želimo da bude.

Problem sa mentalnim zdravljem može se dogoditi svakome, bez obzira na to koliko su inače „otporni” na različite izazove i to ne znači da je osoba koja ga ima posebno osetljiva ili slaba. Neko može delovati snažno i otporno u većini životnih situacija, a da mu se mentalno zdravlje ipak poljulja.

To što je neko odlučio da potraži pomoć za svoj problem ne čini ga slabim, već – naprotiv – snažnim i odlučnim da se sa svojim problemom efikasno izbori.

Nije lako priznati da ne možemo da se izborimo sa svojim problemima, i potrebna je izvesna doza hrabrosti da nekome priznamo šta nas muči i da se sa time uhvatimo u koštac.

Iako različiti problemi u odnosu sa roditeljima mogu doprineti nastanku problema sa mentalnim zdravljem mladih ljudi, oni nikako nisu jedini faktor. Mladi ljudi susreću se sa brojnim izazovima i van kuće — u društvu, u školi, na poslu i svi oni zajedno mogu uzdrmati mentalno zdravlje.

Iako dobar uspeh u školi i mreža prijatelja značajno mogu olakšati naš život, to ne znači da nas problemi nikada ne mogu snaći. Razne nepredviđene oklonosti i pritisci mogu predstavljati izazov za naše mentalno zdravlje, ali dobra vest je da nam resursi poput ovih mogu dosta pomoći u borbi sa tim izazovima.

Tačno je da se izazovi sa kojima se suočavamo u toku života razlikuju od osobe do osobe, ali to ne znači da je neko više, a neko manje predodređen da bude mentalno zdrav. Svi mi imamo kapacitet da sa različitim izazovima izađemo na kraj i tako očuvamo svoje mentalno zdravlje, potrebno je samo da otkrijemo kako!

Ne moramo imati neki „ozbiljan” problem kako bismo potražili stručnu pomoć. Svaki problem dovoljno je ozbiljan ukoliko te muči i otežava ti život! U redu je da potražiš stručnu pomoć onda kada proceniš da ne znaš kako da izađeš na kraj sa problemom, bez obzira na to što ti on deluje beznačajno u odnosu na neke druge probleme. Sem toga, psihoterapija ti može pomoći i da se unapred pripremiš za eventualne buduće izazove, a to je uvek plus!

Linkovi na sledećem slajdu ti mogu pomoći da dopuniš svoje znanje o mentalnom zdravlju.

Stres može dovesti do različitih promena u glavi i ostatku tela, poput povišene temperature, drhtavice, glavobolje, lupanja srca, grčeva u stomaku i sl., nekontrolisanih misli, potrebe da plačemo ili vrištimo i mnogo toga drugog.

Ova jednostavna vežba disanja može ti pomoći u tome.

Kada nas stres (i anksioznost koja ga obično prati) preplave, često automatski počnemo ubrzano da dišemo, što dodatno pogoršava naše stanje.

Međutim, dobra vest je da uvek možemo namerno da usporimo disanje i samim tim ublažimo neprijatnost koju osećamo, smirimo misli, i uspemo da pronađemo neko konstruktivnije rešenje za problem koji nas muči.

Hajde da pokušamo!

Nežno stavi ruku na stomak kako bi mogao/la lakše da primetiš kako se pomera. Iako to verovatno nikad ne činiš, pokušaj da obratiš pažnju samo na disanje. Ako ti misli odlutaju (ne brini se, to je uobičajeno),
podseti sebe da su to samo „misli”, i nežno ih vrati na svoj dah.

Za početak izdahni duboko na usta i zatvori ih.

Naredne 4 sekunde udiši polako i duboko na nos.
Primeti kako se tvoja pluća i stomak postepeno šire sa ulaskom vazduha.

Zadrži vazduh u sebi 5 sekundi.

Narednih 6 sekundi lagano izdiši vazduh na usta.
Primeti kako se pluća skupljaju, a stomak blago uvlači.

Ponovi sve ovo 5 puta!

Ukoliko jeste, možeš je ponavljati kad god osetiš potrebu, a na linkovima na sledećem slajdu možeš pronaći još korisnih saveta.

Međutim, čak i u najgorem danu možemo pronaći nešto dobro ako se malo potrudimo.

Iako možda nije dovoljno značajno da „nadmaši” sve loše što se dogodilo, dovoljno je da uvidimo da ipak nije sve tako crno kao što nam se u trenutku čini.

Ovaj spisak možeš dopunjavati u toku dana, a možeš i sam/a odabrati da radiš neku aktivnost kojom voliš da popuniš ostatak vremena!

Na sledećem slajdu možeš pronaći još korisnih saveta ukoliko se osećaš loše.

Kada započnemo vezu sa nekim iz pogrešnih razloga, često tu vezu od samog početka osuđujemo na bezbroj problema.

Zato je važno da, pre nego što se upustimo u vezu, bilo to prvi put ili ne, dobro razmislimo zašto to želimo i da li je to za nas u ovom trenutku dobro ili ne.

U narednom kratkom kvizu, označi u kojoj meri se slažeš sa navedenim tvrdnjama i otkrij koliko si trenutno spreman/a za vezu.

Moguće je da je razlog iz kog želiš da budeš u vezi povezan sa nekim drugim problemima i izazovima sa kojima se sada suočavaš. Iako veza nekad može da nam pomogne da neke od njih lakše rešimo, ona nije univerzalni lek za sve!

Problemi koje ti je teško da rešiš sam/a kada nisi u vezi, verovatno će u nekom trenutku iskrsnuti i u toku veze. Sem toga, može se desiti i da iz brzopletosti završiš u vezi sa osobom koja baš i nije dobra za tebe, pa da se tako broj problema dodatno uveća!

Izgleda da te ne muče znatno problemi koji u vezi mogu postati još veći ako se ne razreše na vreme.

Možda je onda zaista vreme da potražiš osobu koja bi ti najviše odgovarala!

Na sledećem slajdu možeš pronaći još korisnih saveta.

Iz dobrih odnosa sa prijateljima, porodicom, momkom/devojkom možemo mnogo toga da dobijemo — ljubav, pažnju, razumevanje, osećaj pripadanja…

Pa ipak, u nekim odnosima može nam se činiti da više toga gubimo nego što dobijamo.

Sledeći kratak kviz može ti pomoći da bolje sagledaš situaciju…

Ne brini, tvoj odgovor neće videti niko!

U nastavku slede tvrdnje koje se odnose na to kako ta osoba postupa prema tebi i kako se ti osećaš u njenom društvu.

Odaberi opciju sa kojom se najviše slažeš.

Izgleda da je tvoj odnos sa ovom osobom dobar za tebe!

Ova osoba uvažava tebe i tvoja osećanja, ne odbacuje te kada se ne slaže sa tobom i poštuje tvoje granice i druge potrebe.

Samo nastavi da gradiš ovakve odnose zasnovane na poverenju i razumevanju, u kojima se osećaš ugodno!

Postoji mogućnost da tvoj odnos sa ovom osobom i nije baš dobar po tebe, ali možda postoji način da ga poboljšate.

Razmisli šta od onoga što ona radi čini da se osećaš loše, pokušaj da joj saopštiš kako se osećaš u tim situacijama, kao i šta bi više voleo/la da se u njima dešava.

Ako uvaži tvoja osećanja i pokuša da promeni svoje ponašanje, stavi joj do znanja da ceniš njen trud, a ako do toga ne dođe — možda nije loše da razmisliš da li je takav odnos vredan tvog vremena.

Izgleda da u većini situacija ova osoba postupa na način koji nije baš uvažavajući.

Ukoliko neko često „gazi” preko naših osećanja, ne poštuje nas, vređa, ogovara, preti ili čak fizički napada, onda je to signal da odnos sa tom osobom za nas baš i nije koristan.

Tvoja osećanja su važna, ma šta neko drugi o tome mislio! Razmisli kako možeš da postaviš granice u ovom odnosu i tako zaštitiš sebe i svoje potrebe.

Na linkovima na sledećem slajdu možeš saznati više.

Poređaj sledeće oblasti prema važnosti koju imaju za tebe (upiši redni broj na liniji):

tvoje vreme
lični prostor
komunikacija
stvari koje poseduješ
informacije koje deliš o sebi
sadržaj na društvenim mrežama

Hajde da odredimo tvoje granice…

Kako god da odlučiš da ga saopštiš (npr. sa ili bez obrazloženja), važno je da znaš da tvoje „NE” znači “NE”, i da drugi treba da ga poštuju, bez obzira na to da li se slažu sa tvojim stavom ili ne!

Na sledećem slajdu možeš pronaći još korisnih informacija.

U kratkom kvizu koji sledi, odaberi one odgovore koji najviše liče na tebe i saznaj koji je tvoj najčešći stil komunikacije!

Ako si spreman/a, pređi na sledeći slajd.

Izgleda da češće odustaješ od iskazivanja svojih osećanja i stavova, i da stavljaš tuđe potrebe ispred svojih. Možda želiš da izbegneš konflikt ili smatraš da tvoje potrebe nisu toliko važne.

Pa ipak, ovakav način komuniciranja može dovesti do raznih neprijatnih emocija poput tuge, zabrinutosti, pa čak i ljutnje, koje mogu imati brojne negativne posledice po tvoje mentalno i fizičko zdravlje ukoliko ih po svaku cenu zadržiš u sebi.

Svaka čast! Izgleda da u većini situacija umeš da se zauzmeš za sebe na način koji ne nanosi štetu ni tebi ni drugima (na tzv. asertivni način), što ti omogućuje da gradiš odnose pune razumevanja sa ljudima u svom okruženju, i da se uz to trudiš da ispuniš svoje potrebe.

Samo nastavi tako!

Izgleda da u većini situacija pokazuješ tendenciju da reaguješ burno. To je sasvim OK — svima nam se bar ponekad desi. Međutim, verovatno i sam/a uviđaš da ti to češće donosi negativne posledice, i da se tvoji odnosi sa drugima lakše kvare.

Nema ničeg lošeg u tome da se osećaš povređeno i ljuto i da to i pokazuješ, ali možda bi za tebe bilo bolje da naučiš kako da iskažeš svoje emocije na način koji neće naneti štetu ni tebi ni drugima oko tebe.

Ali važno je da uočimo da li nam način na koji komuniciramo u datoj situaciji donosi više štete ili koristi, i da pokušamo da ga promenimo ukoliko procenimo da nam ipak više šteti.

Nije uvek lako iskazati svoja osećanja na način koji drugu osobu neće povrediti. Važno je da postignemo „balans” između razumevanja tuđih osećanja i iskazivanja svojih.

Evo jednog oprobanog „recepta” za postizanje takozvane zlatne sredine u komunikaciji:

KADA (šta druga osoba govori ili radi),
JA SE OSEĆAM / MISLIM (napiši kako se tada osećaš ili razmišljaš).
ZNAČILO BI MI DA U BUDUĆNOSTI (šta bi voleo/la da druga osoba radi ili govori).

Na sledećem slajdu ćeš pronaći još korisnik saveta.

U proseku spavam oko h.

Problemi sa spavanjem mogu se javiti iz najrazličitijih razloga…

Nekad nas muči nešto drugo u životu, a nekad prosta promena u navikama može da poboljša kvalitet našeg sna.

Na sledećem slajdu možeš pronaći nekoliko tekstova koji ti mogu dodatno pomoći.

To samo znači da se stres nagomilao i da te dosta toga brine.

Svi mi ponekad previše vremena provodimo u svojoj glavi, brinući o nečemu što je bilo ili bi se tek moglo desiti.

Međutim, nekad se isuviše dugo posvetimo „raspravi” sa tim zabrinjavajućim mislima u pokušaju da ih otklonimo, da zaboravimo da su one upravo samo to — MISLI.

To što se neka misao javila u tvojoj glavi ne mora da znači da je 100% istinita, niti da moraš dodatno da razmišljaš o njoj ili nešto drugo da uradiš da bi ona nestala!

Deluje nemoguće? Evo jedne vežbe koja ti u tome može pomoći…

Zamisli da je tvoj um nebo, a tvoje misli oblaci.

Ponekad je vedro, bez ijednog oblačka, a ponekad se oblaci gomilaju.

Međutim, oblaci se pojavljuju i nestaju sami od sebe, i to prilično brzo.

Iako ne možemo zabraniti oblacima da se pojave, možemo ih posmatrati kako prolaze iznad naše glave.

Isto je i sa mislima. Umesto da ih odgurujemo ili dodatno analiziramo, dovoljno je da se setimo da su to samo misli, i da ne moramo da im verujemo.

Stavi svoje trenutne misli u oblačiće,
i samo posmatraj kako prolaze, bez dodatnog promišljanja,
sve dok nebo ne postane vedro…

Ali i tada postoji način da pomognemo sebi!

Naime, često mislimo da osećamo to što osećamo jer se nešto desilo i da tu ne možemo ništa da uradimo.

Međutim, obično nisu same situacije te koje dovode do neprijatnih osećanja, već ono što mi o njima mislimo.

Naše MISLI dovode do naših OSEĆANJA, koja potom dovode do AKCIJE.

Svi mi nekad mislimo na način koji za nas nije baš mnogo koristan jer dovodi do toga da se osećamo i ponašamo onako kako baš i ne želimo.

Ali dobra vest je da svoje misli uvek možemo svesno da promenimo, i da tako pomognemo sebi da se osetimo bolje.

Kada sledeći put primetiš da se osećaš loše, zastani, obrati pažnju na svoje misli i pokušaj da razmisljaš na način koji je za tebe korisniji!

U svemu ti dodatno mogu pomoći linkovi na sledećem slajdu.

Evo nekih jednostavnih ideja za stvaranje zdravijih navika…

• plesanje uz omiljenu muziku (u kući ili van nje)
• vožnja bicikla ili šetnja do škole/posla
• penjanje uz stepenice
• isprobavanje novih zdravih recepata
• izbegavanje telefona i kompjutera sat vremena pred spavanje
• šetnja u prirodi ili planinarenje
• spremanje svoje užine ili ručka pre odlaska u školu/na posao
• isprobavanje novog sporta
• joga
• organizovanje sportskog takmičenja (u badmingtonu, tenisu, fudbalu, odbojci)

Pogledaj ih na narednom slajdu.

U proseku sam u toku dana aktivan/a (hodam, treniram) oko min.

Toliko sam aktivan/a puta sedmično.

Redovna fizička aktivnost neophodna je kako bismo očuvali svoje mentalno zdravlje i bistar um!