Kako da probudiš motivaciju u sebi?!

Bilo da su u pitanju školske ili poslovne obaveze, svima nam se ponekad jednostavno „ne da“. Teško nam je samo i da zavirimo u gomilu dužnosti koje nas čekaju, a kamoli da otpočnemo da obavljamo neku od njih. Stvari se obično dodatno komplikuju ako smo nedavno doživeli i neku vrstu neuspeha, pa se osećamo obeshrabreno i verujemo da ne vredi ni da ponovo pokušamo. Međutim, takvo „tapkanje“ u mestu u većini slučajeva nikuda ne vodi i velike su šanse da nam je zapravo jedini način da se izborimo sa velikim brojem obaveza, stresom i svim drugim neprijatnim osećanjima koje nam izazivaju taj da se sa njima neposredno uhvatimo u koštac.

Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

U nastavku ćeš pronaći korisne savete kako da ukloniš nekoliko smetnji koje mogu da se mogu jave kada su obaveze u pitanju.

Dosadno mi je

Sasvim je razumljivo da ti nisu baš sve obaveze koje imaš omiljene. Iako svi uglavnom težimo tome da odaberemo posao koji nam se više dopada, čak i na idealnom poslu (ili u idealnoj školi) veoma često možemo naići na nešto što nam je manje interesantno. Ali da li je to dovoljan razlog da odustanemo od svojih krajnjih ciljeva?

Najbolje je da posmatraš svoje obaveze kao još jedan korak do nekog cilja koji želiš da ostvariš (npr. do upisa željenog fakulteta ili napredovanja na poslu), pa makar on bio i više slobodnog vremena ili nešto što ćeš dobiti (ili kupiti) kada ostvariš bolji uspeh (npr. nove patike).

U slučaju da ti to ne polazi uvek od ruke, pokušaj da obratiš pažnju na loše posledice koje ćeš izbeći ako se pozabaviš „dosadnom“ obavezom (npr. loše ocene, gubitak posla…).

Sve to možeš da zabeležiš kao podsetnik na nekom papiriću ili u svom mobilnom telefonu, tako da ti uvek bude pri ruci kada osetiš da ti ponestaje motivacije.

Ne znam odakle da počnem

Svi mi ponekad imamo više obaveza nego što nam se čini da možemo da ispunimo. Pa čak i kada njihov broj nije tako veliki, može nam biti teško da odredimo od koje da počnemo.  Postoje razni načini da se bolje organizujemo, a većina njih uključuje određivanje prioriteta i pravljenje planova. 

Počni od onoga što je potrebno da obaviš što pre, pa zatim pređi na nešto što može malo i da sačeka, ali je takođe važno. Vodi računa o tome da ciljevi koje postaviš budu realistični, to jest da možeš da stigneš da ih ostvariš za vreme koje imaš na raspolaganju. Ukoliko njihovo ostvarenje iziskuje isuviše vremena, možeš ih da ih podeliš na više manjih potciljeva.

Takođe, ako osetiš da ti baš fali motivacije, pokušaj da prvo uradiš nešto što je najmanje izazovno i što ti ne oduzima više od 10-15 minuta (npr. uradi jedan zadatak iz matematike ili odgovori na jedan mejl). To će ti omogućiti da doživiš barem mali pomak, a onda posle tog „zagrevanja“ možeš da pređeš i na nešto teže. 

Za koji god redosled obaveza da se odlučiš, važno je da na neki način pratiš svoj napredak. U tome ti može pomoći spisak na papiru, u planeru ili telefonu, na kojem ćeš moći da štrikliraš sve što završiš u toku dana. Svaki put kad nešto štrikliraš bićeš sve bliže svom cilju!

Nema smisla

Ako ti se jednom ili više puta desilo da uprkos trudu koji uložiš ne uspeš da postigneš željeni rezultat ili barem ne na vreme, to nikako nije razlog za očajavanje. Ostavi sebi dovoljno vremena da „preboliš“ izostanak rezultata, ali samo kako bi prikupio/la dodatnu snagu da odmoran/a pokušaš ponovo. Priseti se razloga zbog kog si uopšte počeo/la da se baviš time i trudi se da posmatraš prethodno negativno iskustvo kao pouku za naredne pokušaje. Šta možeš da uradiš drugačije? Možda je samo potrebno da budeš dovoljno strpljiv/a –  retko se koji uspeh može ostvariti preko noći. 

Ako ne možeš sam/a da dođeš do zaključka gde „škripi“, slobodno se obrati nekom za savet. To može biti roditelj, nastavnik, nadređeni na poslu, ali i neka druga vrsta stručnjaka (npr. Psiholog ili psihijatar). Ponekad je samo čuti tuđe gledište kako bismo rešili problem koji imamo.

Ne umem

Nije sramota priznati ni sebi ni drugima da nešto ne umemo da uradimo. Niko se nije naučen rodio! Umesto što odlažeš određenu obavezu iz straha da nećeš moći da je obaviš kako treba ili samo lomiš glavu nad zadatkom koji ti deluje nerešivo, potraži nečiju pomoć! Drugi ljudi će uglavnom biti voljni da ti pomognu, a ti ćeš naučiti nešto novo a uštedećeš i dragoceno vreme.

Šta još može da pomogne?

Koji god da je razlog za tvoj nedostatak motivacije, postoje neke stvari koje ti mogu olakšati ispunjavanje  i najdosadnijih obaveza. Ovo su neke od njih:

1. Pokreni telo
   Pre nego što se „baciš“ na posao, prošetaj ili optrči jedan krug po parku. Kada zagreješ telo, zagrejaće ti se i mozak.
2. Zapevaj
   OK, ne moraš baš da pevaš u školi ili na poslu, ali možeš da staviš slušalice u uši i pustiš omiljenu plejlistu koja će ti pomoći da se makar malo zabaviš dok radiš nešto ne voliš. Bilo da usisavaš, radiš domaći, pišeš izveštaj ili nešto sasvim drugo, uz muziku će ti provereno biti barem malo lakše a i vreme će brže proleteti.
3. Udruži se
   Lakše je udvoje (ili utroje, učetvoro…). Podeli zadatke koje imaš sa još nekim ili se dogovorite da zajedno obavljate svoje obaveze, bile one slične ili ne. Drugi ljudi mogu da te podstaknu da više toga završiš, a ponekad i da se potrudiš da obaviš više od njih. Svejedno je da li te motiviše takmičenje, rad na zajedničkom cilju ili jednostavno to što si nekom obećao/la da ćeš zadatak završiti na vreme, ispunjavanje obaveza u društvu drugih može ti pomoći da dosta brže štrikliraš stavke na svom spisku.
4. Potraži pomoć
   Ako primetiš da uprkos svemu što pokušavaš i dalje ne uspevaš da se pokreneš dovoljno da bi obavio/la i najmanje zahtevne zadatke, nemoj da gubiš vreme već potraži dodatnu podršku. Možeš da se obratiš nekom bliskom iz svog okruženja, ali i nekom stručnijem (psihologu ili psihijatru) ko te može uputiti na efikasnije načine da se pokreneš i postigneš ono što želiš.