Recepti za brigu o sebi

Ne postoji jedan ispravan recept za brigu o sebi. Mogućnosti su bezbrojne, a na tebi je da odabereš one koje se najviše uklapaju u tvoju svakodnevnicu i odgovaraju tvom temperamentu. Možeš ih i menjati u zavisnosti od raspoloženja i raspoloživog vremena. U nastavku ćeš pronaći neke osnovne ideje koje uvek možeš prilagoditi sebi, svojim trenutnim potrebama i interesovanjima.

U zdravom telu zdrav duh

Ako ti nije baš najjasnije kakve veze imaju zdrava ishrana, unos tečnosti, fizička aktivnost i redovan san sa tvojim raspoloženjem, to je razlog više da ih testiraš već ove nedelje! Pronađi način da se više krećeš, dovoljno spavaš, hidriraš i unosiš hranljive materije potrebne tvom organizmu (pogotovo mozgu) i posmatraj kako postepeno dobijaš više snage za efikasno suočavanje sa svim raznovrsnim dnevnim izazovima. Takođe, nemoj zanemariti ni važnost prevencije ozbiljnijih zdravstvenih problema — trudi se da redovno (npr. jednom godišnje) obavljaš sistematski pregled, ali i da zatražiš savet lekara čim primetiš da te nešto muči, bilo da je u pitanju zub ili nešto veće.

Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

Baci oko na svoje mentalno zdravlje

Potrudi se da barem jednom dnevno umesto ,,skrolovanja” po omiljenoj društvenoj mreži „skroluješ“ po svojim osećanjima i otkriješ šta ima novo. Osećanja koja zapaziš možeš upisivati u dnevnik (u neku svesku ili telefon), a možeš ih i nacrtati ako ti je tako lakše — jedino je bitno da ih prihvatiš. Nema potrebe da sebe kinjiš i pomisliš da si slab/a ako ti se jave neka osećanja koja ti baš i ne prijaju. Umesto toga, možeš biti kreativan/a i osmisliti malo drugačiji ugao gledanja na njih. Verovao/la ili ne, sve emocije (i one prijatne i one neprijatne) su nam potrebne i obično se javljaju sa nekim razlogom (koji nam ne mora uvek biti jasan). Važno je da ih doživimo. Bez brige — teška osećanja dođu i prođu. Dok su tu, najbolje je da radiš nešto što ne iziskuje mnogo truda ili da se baviš nekim hobijem (npr. slušanjem muzike, čitanjem, šetnjom u prirodi, kuvanjem, druženjem…) i da primenjuješ tehnike opuštanja. Korisno je i da pokušaš da primetiš (i zapišeš u svoj dnevnik) šta osećaš, koje su situacije izazvale ta osećanja, koje su ti misli prolazile kroz glavu u tom trenutku, da li radiš nešto što pojačava neprijatna osećanja – i da probaš da deluješ na nešto od toga. Ukoliko ništa ne „upali“, uvek se možeš obratiti još nekome za savet (npr. psihologu ili psihijatru). Odlazak na terapiju je koristan za mozak kao što je odlazak u teretanu koristan za mišiće — zašto bi sebi uskratio/la ove pozitivne efekte?

Oprez!

Ako primetiš neke od sledećih znakova:

• tugu koja traje više nedelja
• potrebu da budeš sam/a više nego inače
• dugotrajno izbegavanje obaveza i drugih aktivnosti koje voliš
• probleme sa koncentracijom
• preteranu razdražljivost
• iscrpljenost i bezvoljnost uprkos tome što dovoljno spavaš,

bilo bi korisno da odmah potražiš podršku nekog stručnijeg (psihologa ili psihijatra) i na taj način sprečiš dodatno pogoršanje svog raspoloženja, mentalnog zdravlja i druge štetne posledice. Nema potrebe da čekaš da dođeš do tačke pucanja da bi potražio/la pomoć!

Prepoznaj svoju vrednost

Drugi ljudi nam svakako mogu biti od neprocenjive pomoći, ali, na kraju krajeva, ipak moramo sami sebi da budemo najbolji prijatelj, jer svi  mogu da odu, a mi uvek ostajemo sami sa sobom. Zato je najpametnije da prema sebi postupaš kao prema još jednoj veoma dragoj osobi. Da li bi vređao/la dragu osobu ako se oseća loše ili bi je pohvalio/la što pokušava da se izbori sa teškoćom koja ju je snašla? Obrati pažnju na svoje snage — šta je to što si danas dobro uradio/la? Seti se da uvek sebe pohvališ za svoje uspehe, ma koliko ti oni sitno delovali. Nijedan kompliment koji dobiješ od drugih nije vredan koliko onaj koji udeliš sam/a sebi.

Sve to zvuči sjajno, ali kako da istrajem?

Ukoliko ti se čini da lako možeš da zaboraviš ili namerno zanemariš da brineš o sebi, možeš napraviti sebi malu tabelu (u telefonu ili na papiru) u koju ćeš upisivati na kraju svakog dana šta si to dobro uradio/la za sebe (da li si dovoljno spavao/la, jeo/la, kretao/la se, kako si se osećao/la, da li si samog/u sebe pohvalio/la za nešto, itd.). Možeš prethodno kao podsetnik da napraviš i spisak od tri (ili više) stvari koje ti pomažu da se opustiš i oraspoložiš u većini izazovnih situacija, kao i imena bar tri osobe koje ti mogu pružiti dodatnu podršku. Spisak neka ti uvek bude pri ruci, kako bi mogao/la da se u svakom trenutku što lakše setiš nekog već proverenog rešenja. Ako i dalje imaš poteškoća sa održavanjem ovakve rutine, ne ustručavaj se da sa nekim stručnijim preispitaš eventualne razloge za to.