©OPENS/2022/Veličković

Ko sam ja i ko želim da budem?

Prihvatanje sopstvenih snaga, slabosti, nedostataka i jedinstvenih osobina je neophodno za formiranje autentičnog identiteta. Proces samoprihvatanja doprinosi emocionalnoj stabilnosti i doživljaju ličnog integriteta. Međutim, ako trenutno/još uvek nemaš jasne odgovore na sva ova pitanja – ništa ne brini!

20.02.2024.
5 minuta čitanja

Adolescencija (ili mladost) je životno doba tokom kog se intenzivno odvija proces formiranja ličnog identiteta. Centralne teme predstavljaju pitanja vezana za sopstvene vrednosti, seksualnost, društveni status i budućnost.

Neminovno je suočavanje sa izazovima vezanim za nezavisnost, izbor profesije, partnerstvo i samostalno donošenje odluka. Način na koji vidimo svoje sposobnosti i postignuća ima značajnu ulogu u formiranju identiteta, jer samo osoba koja ima pozitivan odnos prema svojim sposobnostima može razviti samopouzdanje i stabilan identitet.

Da bi što bolje upoznao sebe, zapitaj se: šta me sve raduje, a šta rastuži, šta me ljuti i šta me plaši? Šta mi se sviđa kod mene, a šta ne? Šta me privlači kod drugih? (Ako me npr. u ljubavnim vezama privlači odbijanje, emocionalna nedostupnost ili druge stvari koje baš i ne želim, zašto to prihvatam, da li mislim da to zaslužujem ili da ne zaslužujem bolje?)

Prihvatanje sopstvenih snaga, slabosti, nedostataka i jedinstvenih osobina je neophodno za formiranje autentičnog identiteta. Proces samoprihvatanja doprinosi emocionalnoj stabilnosti i doživljaju ličnog integriteta. Međutim, ako trenutno/još uvek nemaš jasne odgovore na sva ova pitanja – ništa ne brini! Tek na ulasku u odraslo doba se očekuje da imamo formiran lični identitet, a njegov razvoj se nastavlja sve do kraja života.

Mladost je pravo vreme da što slobodnije i što svesnije istražujemo – da upoznajemo sebe u različitim situacijama, da svesno vršimo procene o tome što nam se sviđa (a šta ne), da svesno vršimo izbore/donosimo odluke u vezi sebe i sopstvenog života. Ukoliko prepoznamo da nismo zadovoljni sobom i svojim odlukama, imamo mogućnost da preispitamo ranije donete odluke i, ako shvatimo da smo pogrešili, uvek možemo doneti neke nove odluke.

Sva ova pitanja (ko smo, šta smo, kroz šta smo prošli, a kroz šta prolazimo, kakvi želimo da budemo i gde želimo da stignemo) omogućuju nam kontakt sa nama samima, a taj kontakt je neophodan za naše mentalno zdravlje.

Važno je da znaš da ne možeš biti dobar drugom, ako nisi dobar sebi. Nailazićemo na osobe koje će nam potvrđivati ono što mislimo o sebi i drugima (npr. da moramo sve sami, jer se ne možemo pouzdati u druge; ili da nismo dovoljno dobri i da moramo da se menjamo kako bismo zaslužili nečiju ljubav), sve dok ne pogledamo u sebe i ne počnemo da menjamo sliku koju imamo o sebi.

Kada smo ono što jesmo i ne pokušavamo da se uklopimo u nečije kalupe (ne pravimo se da smo nešto što nismo da bismo se drugima svideli), u kontaktu smo sa svim delovima sebe i svaki deo prihvatamo, pa i onaj koji nam se ne sviđa, povezaćemo se sa ljudima sa kojima se stvarno dobro uklapamo.

,,Možemo da volimo druge samo onoliko koliko volimo sebe” – A kako da se volimo ako ne znamo ni ko smo? Zato: upoznaj se, prihvati i onda menja ono što nije u skladu s tim što želiš da budeš. Važno je da sebi pružiš ljubav, da veruješ u sebe i sopstvenu vrednost, jer tek tada možeš da daš ljubav i nekom drugom.

Važne informacije

Ukoliko se suočavaš sa bilo kakvim teškim osećanjima, a nemaš kome da se poveriš u svom okruženju, bitno je da se setiš da uvek ima onih koji su zainteresovani, spremni i sposobni da razumeju kroz šta trenutno prolaziš. Ne moraš da kažeš ni svoje ime da bi dobio/la vreme i priliku da središ svoje misli i osećanja.

Informacije o brojevima telefona preko kojih možeš anonimno (bez predstavljanja) dobiti besplatnu pomoć su dostupne na linku:

Na sledećim linkovima možeš naći korisne informacije o traženju pomoći i emocionalne podrške:

Povezani članci

Mentalno zdravlje iz ugla psihoterapeuta

Mentalno zdravlje nije samo odsustvo mentalnih poremećaja, već podrazumeva aktivnu usmerenost na dobrobit i blagostanje pojedinca.

20.02.2024.
Pročitaj

Kako razgovor može da pomogne?

Nekada je veoma teško započeti razgovor o problemu koji nas muči. Plašimo se da nas drugi neće razumeti, da će umanjiti značaj onoga što proživljavamo, da će nas možda osuditi ili čak i odbaciti.

20.02.2024.
Pročitaj

Faktori rizika za samoubistvo

Iako nije uvek jednostavno da se neki od ovih rizika uoči, bitno je da osvestimo da svaki od njih može igrati značajnu ulogu u životima kako naših najbližih, tako i nas samih. Jedno naizgled obično pitanje „Kako si?“ može promeniti čitav niz posledičnih događaja, samo ako se na njega odgovori iskreno.

20.02.2024.
Pročitaj

Komentari

Ostavi komentar

Girl

Hitno ti je
potrebna pomoć?

Pozovi SOS centar Dopisuj se sa psihologom