Jedan psihoterapijski sat

Autorka teksta: Marija Riđošić

Jedan pojedinačni psihoterapijski susret ili “jedan psihoterapijski sat” se naziva seansom. Nekada je pojedinačni susret (na individualnoj terapiji) trajao 45 minuta, a sada najčešće traje 60 minuta. Psihoterapeut će te svakako informisati o tome koliko imate vremena na raspolaganju. Ukoliko ne dobiješ neku od tebi važnih informacija, slobodno pitaj sve što te zanima – bitno je da ti u potpunosti odgovaraju uslovi rada.

Prvi kontakt

Prvi kontakt se najčešće ostvaruje putem telefona (pozivom, ali može i sms-om ili mejl-om, ako ti je tako manje stresno). Nije nikakav problem ako imaš neka nerealna/pogrešna očekivanja. Mnogi ih imaju. Zato taj koji pruža pomoć (bez obzira da li je on psihoterapeut/kinja, psiholog/škinja ili volonter/ka koji/a je osposobljen/a za pružanje emocionalne podrške) proveri šta očekuje onaj ko traži pomoć, šta je njegov/njen cilj, a onda daje informacije o tome da li se to može postići u radu sa njim/njom i pod kojim tačno uslovima (kako bi izgledao rad, koliko traje jedan susret, koliko bi orijentaciono trajao rad do postizanja cilja, da li se plaća i koliko) ili uputi na mesto gde bi se mogla dobiti adekvatna pomoć.

Trema pred početak

Prirodno je da onaj ko traži pomoć ima tremu, jer će sa nepoznatom osobom podeliti nešto što mu je veoma značajno – neka neugodna osećanja i/ili neku ličnu poteškoću sa kojom ne uspeva da se izbori – ni sam, ni uz pomoć ljudi koji ga okružuju. Zato je dobro da pratiš koliko ti konkretna osoba uliva poverenje. 

Bez obzira što je neko npr. iskusan psihoterapeut, “svi” ga/je hvale i preporučuju, činjenica je da je ključan odnos koji vi uspostavite. Psihoterapeut je čovek (kao i ti) i naravno da nije savršen. On, kao i svi drugi ljudi, ima svoja ograničenja. Niko nije jednako dobar sa svima koji dođu kod njega, niti se jednako dobro nosi sa svim problemima.

Ostvarivanje poverenja

za pružanje emocionalne podrške), stepen poverenja koji imaš na samom početku, tvoja procena njegove dobronamernosti i stručnosti, značajno utiču na to koliko ćeš se otvoriti i sarađivati. Ukoliko onaj ko traži pomoć nije spreman na saradnju i promenu ličnog funkcionisanja, sam pomagač, ko god on bio, ne može ništa promeniti kod te osobe.

Nekima je to obeshrabrujuća, a nekima dobra vest. Svakako je činjenica da ni jedan psihoterapeut ne može kod tebe promeniti ništa mimo tvoje volje – tvoja promena je potpuno pod tvojom kontrolom.

Psihoterapija je proces

Psihoterapija je proces čije trajanje zavisi od toga da li je cilj rada samo uklanjanje nekog simptoma ili i uklanjanje njegovih uzroka. Uobičajeno je da se tokom psihoterapijskog procesa viđate sa terapeutom jednom sedmično, ali postoje i izuzeci – o tome se dogovarate sa terapeutom.

Ukoliko se i dalje pitaš da li ti terapija može pomoći, razmisli pre svega o ličnoj motivaciji da promeniš sopstveno funkcionisanje. Ukoliko imaš utisak da se vrtiš u “začaranom krugu” misli i/ili emocija i ne vidiš izlaz – nemoj se stideti da potražiš stručnu pomoć; možeš je dobiti i besplatno!

Važne informacije

Ukoliko se suočavaš sa bilo kakvim teškim osećanjima, a nemaš kome da se poveriš u svom okruženju, bitno je da se setiš da uvek ima onih koji su zainteresovani, spremni i sposobni da razumeju kroz šta trenutno prolaziš. Ne moraš da kažeš ni svoje ime da bi dobio/la vreme i priliku da središ svoje misli i osećanja.

Informacije o brojevima telefona preko kojih možeš anonimno (bez predstavljanja) dobiti besplatnu pomoć su dostupne na linku:

Na sledećim linkovima možeš naći korisne informacije o traženju pomoći i emocionalne podrške: