Faktori rizika za samoubistvo

Autorka teksta: Marija Riđošić

Samoubistvo je čin kojim čovek sebi svesno i namerno oduzima život. Iako to može učiniti iz različitih razloga, kada govorimo o samoubistvu, najčešće imamo u vidu “očajničko rešenje” za trpljenje koje izgleda bezizlazno – kada se osobi život čini nepodnošljivim i ne vidi nikakvu mogućnost da bi se mogla desiti neka pozitivna promena. Dobro je imati u vidu da je rizik da će neko pokušati ili počiniti samoubistvo veći tamo gde postoje:

• mentalni poremećaj, posebno depresija, ali i shizofrenija, poremećaji ličnosti ili anksiozni poremećaj;
• alkoholizam i druge zavisnosti od psihoaktivnih supstanci;
• hronična ili neizlečiva telesna bolest, naročito ako je udružena sa neizdrživim bolovima i patnjom;
• psihička kriza (bilo da je izazvana gubitkom bliske osobe, prekidom emotivne veze, gubitkom posla, neuspehom u obrazovanju, porodičnim problemima itd, ili je razvojnog karaktera – npr. adolescentska kriza);
• pretrpljena trauma ili zlostavljanje, bilo koja vrsta zlostavljanja;
• raniji pokušaj samoubistva (posebno prve godine nakon pokušaja);
• samoubistvo člana porodice ili prijatelja;
• problemi u odnosima ili raskidi sa supružnikom, partnerom, roditeljima, prijateljem;
• gubici: bliskih osoba, posla (penzionisanje/otpuštanje), dela tela, zdravlja;
• socijalna izolacija;
• fizička izolacija;
• brige povezane sa zaposlenjem ili nemogućnošću zaposlenja;
• finansijski problemi;
• pravljenje plana i dostupnost sredstava kojima će se izvršiti samoubistvo.

Iako nije uvek jednostavno da se neki od ovih rizika uoči, bitno je da osvestimo da svaki od njih može igrati značajnu ulogu u životima kako naših najbližih, tako i nas samih. Jedno naizgled obično pitanje „Kako si?“ može promeniti čitav niz posledičnih događaja, samo ako se na njega odgovori iskreno.

Sasvim je razumljivo da nam se spremnosti na otvoren i iskren razgovor razlikuju i da može biti teško čuti da se neko koga volimo ne oseća dobro. Ipak, dobro je zapamtiti da mogućnost za razgovor predstavlja put ka rešavanju problema. Doživljaj usamljenosti se smanjuje onda kada sa nekim podelimo teškoće sa kojim se nosimo i kada nas taj neko prihvati – sa svim našim mislima i osećanjima.  

Zato je značajno kada ljude zainteresovano pitamo „Kako si?“, ali i da budemo spremni da sami kažemo „Nisam dobro“ kada se osećamo tako. Ukoliko nismo spremni za otvoren i iskren razgovor sa ljudima oko sebe, uvek možemo potražiti i dobiti stručnu pomoć.

Centar Srce je organizacija koja se bavi pružanjem emocionalne podrške i prevencijom samoubistva. Svakoga dana od 14h do 23h volonteri vode razgovore putem besplatne telefonske linije (0800 300 303), mejla (vanja@centarsrce.org) i četa (sajt Centar Srce).

Važne informacije

Ukoliko se suočavaš sa bilo kakvim teškim osećanjima, a nemaš kome da se poveriš u svom okruženju, nadam se da Te je ovaj tekst podsetio da ipak ima onih koji su zainteresovani, spremni i sposobni da razumeju kroz šta trenutno prolaziš. Nema nikakvog rizika da taj razgovor može dodatno da iskomplikuje tvoj život, jer ne moraš da kažeš ni svoje ime da bi dobio/la vreme i priliku da središ svoje misli i osećanja.

Pored Centra Srce, besplatnu pomoć i emocionalnu podršku možeš dobiti i na ovim brojevima telefona: 0800 309 309 i 0800 001 002. Oni rade tokom celog dana (24 sata) – uvek ih možeš besplatno pozvati.

Postoje i drugi brojevi telefona koje možeš pozvati u različitim terminima. Informacije o njima su dostupne na linku:

Ova pomoć je besplatna, bezbedna po Tebe i imaš mogućnost da ostaneš anoniman/a. Zato, kada se osećaš usamljeno, slobodno nazovi i traži pomoć i podršku.

Na sledećim linkovima možeš naći korisne informacije o traženju pomoći i emocionalne podrške: