Mentalno zdravlje i ti: ne plaši se da potražiš pomoć!

Mentalno zdravlje tiče se svih nas, bez obzira na to da li smo nekada imali problema sa njim i bez obzira na naše druge životne okolnosti. 

Razne stvari mogu dovesti do poteškoća na ovom planu, uključujući porodične odnose, ali i okruženje u školi ili na poslu, velike životne promene i izazove (npr. prirodne katastrofe, gubitak bliske osobe, nasilje, preseljenje…), pa čak i nedovoljnu brigu o sebi (npr. nedostatak sna, nezdrava ishrana i sl.). Iako svi na određeni način možemo biti pogođeni, dobra vest je da isto tako svi možemo i da se izvučemo, ali i da sprečimo nastanak većine problema. Postoje brojni načini da unaprediš svoje veštine suočavanja sa teškim osećanjima, svakodnevnim i nesvakidašnjim situacijama, a u tome ti blagovremeno savetovanje sa nekim stručnjakom (npr. psihologom ili psihijatrom) može pomoći više nego što možeš da zamisliš.. 

Nije sramota zatražiti pomoć i nema potrebe da čekaš da se problem pogorša – veće su šanse da ćeš ga sa lakoćom rešiti ukoliko mu posvetiš dodatnu pažnju čim osetiš da ti makar malo smeta. Štaviše, upravo je jedna od glavnih odlika snažnih i stabilnih ljudi to što umeju da prepoznaju kada je vreme da se obrate nekom drugom za pomoć.

Šta je u stvari mentalno zdravlje?

Mentalno zdravlje predstavlja stanje blagostanja u kojem smo svesni svojih mogućnosti, dobro funkcionišemo u društvu, efikasno ispunjavamo svoje obaveze i možemo s lakoćom da izađemo na kraj sa različitim stresnim situacijama.

Niko nije potpuno otporan na probleme i povremeno se svi nađemo pred nekim izazovom. U zavisnosti od toga kako se sa njim suočavamo, dešava se da se u toku života možemo kretati na liniji između mentalnog zdravlja i mentalnog „poremećaja“. Isto tako, čak i kada neko ima neki problem, to ne znači da je njegovo zdravlje u celini narušeno.

Mentalno zdravlje predstavlja stanje blagostanja u kojem smo svesni svojih mogućnosti, dobro funkcionišemo u društvu, efikasno ispunjavamo svoje obaveze i možemo s lakoćom da izađemo na kraj sa različitim stresnim situacijama.

Niko nije potpuno otporan na probleme i povremeno se svi nađemo pred nekim izazovom. U zavisnosti od toga kako se sa njim suočavamo, dešava se da se u toku života možemo kretati na liniji između mentalnog zdravlja i mentalnog „poremećaja“. Isto tako, čak i kada neko ima neki problem, to ne znači da je njegovo zdravlje u celini narušeno.

Problemi sa mentalnim zdravljem ne obuhvataju samo depresiju, anksioznost, shizofreniju i druge “dijagnoze“ koje lekari mogu da postave. Svako može imati neprijatna osećanja i misli koje ga muče ili se ponašati na način koji za njega nije baš povoljan. Isto tako, to što neko u jednom trenutku nema nikakav značajan problem, ne znači da ne postoji mogućnost da ga razvije u budućnosti, te treba da nastavi da redovno brine o sebi i svom mentalnom zdravlju.

Odgovarajuća briga o mentalnom zdravlju naročito je važna u periodu rane adolescencije (između 10. i 19. godine života) jer se tada naša ličnost formira i razvija, a često se suočavamo sa nebrojenim izazovima sa kojima nam je nešto teže da izađemo na kraj nego u kasnijem životnom dobu. Srećom, postoji način da se većina problema na vreme spreči.

Kako da bolje da brinem o svom mentalnom zdravlju?

Nažalost, ne možemo baš uvek sebi da obezbedimo sve mere zaštite, ali uvek možemo da pronađemo prikladan način da se efikasnije izborimo sa nastalim teškoćama, pa i da pomognemo drugima u tome. Ovo su neki od njih:

Primeti problem na vreme

Nemoj čekati da „pukneš“ da bi reagovao/la na problem. Ako zaključiš da tvoja osećanja, misli i ponašanje u velikoj meri utiču na tvoje svakodnevno funkcionisanje (uspeh u školi ili na poslu, odnose sa drugima, samopouzdanje itd.) ili osećaš potrebu da naudiš sebi ili drugima, razmisli šta možeš da uradiš po tom pitanju. Najčešće je dobra ideja da podeliš iskustvo kroz koje prolaziš sa još nekim. To može biti osoba od poverenja iz tvog okruženja (npr. roditelj, nastavnik, prijatelj), a može biti i neko sa strane, ko je dovoljno obučen da ti pomogne (psiholog ili psihijatar). 

Posveti sebi dovoljno pažnje

Dobra briga o sebi je pola (mentalnog) zdravlja! Obezbedi sebi redovan san, uravnoteženu ishranu, dovoljno fizičkih i drugih aktivnosti koje ti pričinjavaju zadovoljstvo i primetićeš kako imaš više energije da izađeš na kraj sa gotovo svim životnim izazovima. Briga o sebi uključuje i stalno unapređivanje sopstvenih tehnika rešavanja problema (kao što su npr. tehnike opuštanja i suočavanja sa problemima), ali i jačanje svesti o sopstvenim osećanjima, snagama i oblastima u kojima je potrebno da se još malo razvijemo. Potrudi se da dobro upoznaš i da se uvek zauzimaš za svog novog najboljeg prijatelja – sebe, a on će ti se odužiti svojom stabilnošću i većom otpornošću na različite nedaće. U svemu tome ti takođe  uvek može pomoći i neko stručniji (psiholog ili psihijatar).

Nemoj podržavati stereotipe

Čak i ako trenutno ne prolaziš kroz težak period, moguće je da se neko u tvojoj okolini suočava sa nečim izazovnim. Nemoj ih zbog toga dodatno osuđivati, već pokušaj da im pružiš podršku, makar to značilo da ih samo ohrabriš da se obrate nekom drugom za pomoć. Nikad ne znaš kada se i ti možeš naći u sličnoj situaciji – razmisli kako bi voleo/la da drugi sa tobom postupaju u tom slučaju.