Anksioznost: kako da vaše dete prebrodi i podnese osećaj zabrinutosti i straha

Šta je anksioznost?

Zabrinutost, strah i anksioznost predstavljaju neku vrstu „signala” našem organizmu da se pripremi na određenu opasnost koja mu možda predstoji u budućnosti. Ova osećanja nekad su za nas korisna jer nas mogu vući napred i motivisati da uložimo veći trud da se zaštitimo ili predupredimo neželjeni ishod, ali nam često, nažalost, prekomerna opreznost donosi više štete nego koristi. 

Anksioznost je posebno neprijatna ukoliko traje duže, i ukoliko se javlja i onda kada konkretne opasnosti nema na vidiku, već deluje da smo u stanju neprekidne budnosti koja nas značajno ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Mada se konkretan doživljaj značajno razlikuje od osobe do osobe, ovo su neki od najčešćih znakova da osoba proživljava anksioznost:

Kako da pomognete svom detetu?

Kao roditelj, igrate izuzetno važnu ulogu kada je u pitanju pružanje osećaja veće sigurnosti Vašem detetu. Prosto razuveravanje, odnosno ubeđivanje deteta da će sve biti u redu, često nije dovoljno, a nije ni preporučljivo na duže staze jer ne omogućava detetu da stekne uvid u svoje snage da se sa izazovima i eventualnim neprijatnostima u budućnosti izbori. Naredni saveti mogu Vam pomoći da na efikasniji način pomognete svom detetu da prebrodi zabrinutost:

1. Razgovarajte otvoreno — Mladi ljudi često osećaju potrebu da svoju zabrinutost kriju, bilo jer osećaju sramotu, ili se plaše osude, pa čak i samog razgovora o njoj. Objasnite svom detetu da je zabrinutost sasvim normalno osećanje, podelite svoje iskustvo sa njim, i stavite mu do znanja da može slobodno sa Vama da podeli šta god da je ono što ga brine i muči.
2. Ne odbacujte brige svog deteta — Kao odraslim osobama, često nam problemi mladih ljudi deluju bezazleno, nelogično, pa čak i smešno, te (iz najbolje namere) pokušavamo da im objasnimo da ono kroz šta prolaze i nije tako strašno, i da u životu postoje mnogo gore stvari. Međutim, za Vaše dete su njegove brige važne, i u datom trenutku deluju nepremostivo. Zato je neophodno da pokušate da ih razumete i uvažite, ma kako Vama one izgledale, kako dete ne bi steklo utisak da ga ne shvatate ozbiljno. Nekad može biti od pomoći samo da pažljivo saslušate šta dete ima da Vam kaže, i da ga zagrlite ili da mu na neki drugi način pružite toplinu i ulijete sigurnost. 
3. Naučite svoje dete da prepozna kada je zabrinuto — Kako anksioznost, odnosno zabrinutost, može poprimiti najrazličitije oblike, od velike je važnosti da pomognete svom detetu da bolje upozna znake svoje zabrinutosti. Možete zajedno sastaviti spisak različitih senzacija, misli i ponašanja karakterističnih za zabrinuto stanje Vašeg deteta kako bi ono lakše moglo da ih uoči kada se jave, i da potom odreaguje na pravi način.
4. Osmislite zdravije načine podnošenja — Mladi ljudi neretko pribegavaju ne tako zdravim načinima za suzbijanje zabrinutosti (npr. izbegavanje zastrašujućih situacija, upotreba psihoaktivnih supstanci i sl.) koji, iako u trenutku možda deluju kao da pomažu, na duže staze zapravo podstiču češće javljanje anksioznosti jer ne omogućavaju osobi da nauči da sa njom  zaista može da se izbori. Stoga je važno da pokažete svom detetu da će neprijatan osećaj vremenom proći, kao i da postoje efikasniji načini da sa svojim brigama u međuvremenu izađe na kraj. Uputite svoje dete u važnost adekvatne brige o sebi i svom fizičkom zdravlju (pravilnoj ishrani, redovnoj fizičkoj aktivnosti, dovoljnom snu), kao i u brojne „prečice” do smirenosti koje su za njih zdravije (npr. tehnike opuštanja, pravilno disanje, ograničavanje razmišljanja o brigama na određeni deo dana, ispunjavanje vremena aktivnostima koje voli). 
5. Pomozite detetu da ojača svoju spremnost — Brige su neizostavan deo života. Međutim, ono što Vašem detetu može pomoći u suočavanju sa njima jeste osećaj veće sigurnosti u svoju sposobnost da se sa budućim izazovima adekvatno izbori. Zajedno sa detetom osmislite načine na koje može da reši različite potencijalne probleme, bili oni realistični ili ne, i stavite poseban fokus na trenutne snage Vašeg deteta koje mu u tome mogu pomoći. Pored toga, ukoliko dete zaključi da mu određena potrebna veština fali, napravite plan kako može da je stekne ili nadomesti.
6. Budite strpljivi — Anksioznost nije mali zalogaj ni za koga, a naročito ne za mladu osobu. Ono što Vama deluje kao jednostavno rešenje, za Vaše dete možda predstavlja veliki korak. Zato je važno da pratite njegov tempo, i da ga usput redovno bodrite i podržavate. 
7. Potražite stručnu pomoć — Sasvim je u redu da ne osećate da možete dovoljno da pomognete svom detetu kada je u pitanju osećanje anksioznosti. Nema ničeg lošeg u traženju dodatne podrške stručnog lica (psihologa ili psihijatra), pri čemu možete dete uputiti da ide samo, a možete mu se pridružiti i Vi. Odgovarajuća stručna osoba pomoći će Vašem detetu da lakše razume i savlada svoju zabrinutost uz razne proverene tehnike.