Šta je emocionalna nedostupnost?

Autorka teksta: Marija Riđošić

To ne znači da emocionalno nedostupna osoba nema odnose sa drugim ljudima, pa čak ne znači ni da nema “ljubavni život” (ona može biti u kratkim, ali čak i u dugim “ljubavnim” vezama). Emocionalna nedostupnost samo znači da neko nije spreman ili ne može da pred drugom osobom skine sve svoje maske, da nema tajni, da bude potpuno otvoren – da bude ranjiv.

Zašto su neki ljudi emocionalno nedostupni?

Emocionalna nedostupnost može imati različite uzroke. Najčešće su u pitanju odbrambeni obrasci funkcionisanja koji su formirani u detinjstvu, ali mogu biti i odbrambena reakcija na izrazito neprijatna i/ili povređujuća iskustva iz prethodnih partnerskih odnosa.

Novorodenče je bespomoćno i u potpunosti zavisi od svojih staratelja (ne može samostalno da preživi). Ukoliko mu, iz različitih razloga, osnovne životne potrebe nisu zadovoljavane na adekvatan način, kod njega se razvija bazična anksioznost – doživljaj izolovanosti i bespomoćnosti u svetu koji vidi kao neprijateljsko mesto.

Da bi preživelo, ono je prinuđeno (umesto da otvoreno, direktno traži to što mu treba), da traga za načinima, makar delimičnog, zadovoljenja svojih osnovnih potreba. Dete tako počinje da manipuliše. Manipuliše drugima, ali manipuliše i sobom. “Oko sebe podiže zaštitne zidove” da bi moglo da preživi, a kasnije ih održava iz straha da će ga neko povrediti i/ili odbaciti kada vidi njegovu ranjivost, njegove “slabosti”.

Bojim se da pokažem ranjivost

Svi mi nesvesno ponavljamo ono što nam je poznato, jer nam poznatost daje doživljaj sigurnosti –  znamo kuda vodi, znamo da se može preživeti. Čak i ako nas ono što je poznato drži u nezadovoljstvu i sprečava nas da budemo povezani. Čak i kada je odmor i opuštenost ono čemu svesno težimo, ako smo navikli na stalnu neizvesnost i napetost, opuštenost će nam delovati nesigurno,  zastrašujuće, opasno.

Ako smo skloni da se mučimo, da osećamo stid i haos, umesto mira i zadovoljstva, uz stručnu pomoć, možemo vremenom da naučimo da budemo u boljem kontaktu sa sobom, sa svojim autentičnim osećanjima i potrebama; da budemo prisutni; da počnemo da obraćamo pažnju na stvari oko sebe; da odmaramo; da se igramo, da uživamo, pa i da nam bude dosadno.

Zapitaj se: da li se plašim da pokažem svoju ranjivost? Da li mogu da regulišem svoje emocije i da prepoznam tuđe i svoje potrebe? Da li sam ja emocionalno dostupan/dostupna, ako stalno biram neke emocionalno nedostupne partnere?

Nije moguće ni lako ni brzo promeniti odnos prema sebi i drugima (posebno kada su ovi obrasci čvrsto ukorenjeni u detinjstvu), ali je, uz stručnu pomoć, moguće.

Važne informacije

Ukoliko se suočavaš sa bilo kakvim teškim osećanjima, a nemaš kome da se poveriš u svom okruženju, bitno je da se setiš da uvek ima onih koji su zainteresovani, spremni i sposobni da razumeju kroz šta trenutno prolaziš. Ne moraš da kažeš ni svoje ime da bi dobio/la vreme i priliku da središ svoje misli i osećanja.

Informacije o brojevima telefona preko kojih možeš anonimno (bez predstavljanja) dobiti besplatnu pomoć su dostupne na linku:

Na sledećim linkovima možeš naći korisne informacije o traženju pomoći i emocionalne podrške: