Pažnja, pažnja! Kako da ti misli ne lete na sve strane

Svima nam je ponekad „jezik brži od pameti“, odnosno dešava nam se da kažemo nešto pre nego što o tome detaljnije promislimo. Isto tako nam se ponekad dešava da uradimo nešto impulsivno, a da nismo prethodno razmislili o posledicama. A sigurno se možemo prisetiti i barem jedne situacije u kojoj nam je pažnju zaokupljalo sve osim onoga što je u tom trenutku bilo važno. Iako nas ovi doživljaji ponekad mogu zabrinuti, oni su sasvim normalni u većini situacija. Međutim, ako primetimo da nas prilično ometaju u svakodnevnom funkcionisanju, ne bi bilo loše da na vreme potražimo dodatnu podršku.

Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

Šta sve podrazumevamo pod problemima sa pažnjom?

Iako svi u životu možemo da imamo problema sa pažnjom, možemo se suočiti sa brojnim negativnim posledicama ako ih imamo isuviše često (oni mogu da utiču, na primer, na naš uspeh u školi ili na poslu, odnose sa ljudima…). Evo nekih problema koji se najčešće javljaju:

• nemogućnost da sedimo ili stojimo mirno, na jednom mestu
• nepromišljeno i nestrpljivo ponašanje (uključujući i govor)
• prekomerno pričanje i upadanje drugima u reč
• preusmeravanje pažnje na nevažne stvari
• često prelaženje sa jedne aktivnosti na drugu
• teškoće sa usredsređivanjem na zadatak koji obavljamo (i koji često ostane nedovršen)
• zaboravljanje važnih stvari

Sve ovo može dovesti do toga da se osećaš veoma neraspoloženo, zabrinuto, pa čak i besno (na sebe) ako te prečesto ometa u obavljanju redovnih aktivnosti. Tvoja vera u sebe može znatno da opadne, a možeš doći i do zaključka da drugi ljudi nemaju mnogo razumevanja za tebe ili da te čak okrivljuju za ono što radiš, iako ti osećaš da ne možeš sasvim da kontrolišeš svoje misli i ponašanje.

Kako mogu da pomognem sebi?

Preispitaj svoju rutinu

Da li koristiš droge ili konzumiraš alkohol? Da li unosiš energetska pića? Koliko kafe piješ i u koje doba dana? Koliko vremena provodiš na telefonu ili ispred kompjutera? Da li treniraš neki sport uveče? Spavaš li dovoljno? Da li vodiš računa o svojoj ishrani?

Alkohol, droga, šećer i razne druge supstance mogu da utiču na tvoju sposobnost da održiš pažnju, ne samo dok ih konzumiraš već i naknadno. Sem toga, prekomerni unos kafe, naročito u poslepodnevnim časovima (nekoliko sati pred spavanje), može povećati potrebu da se stalno krećeš, kao i prebrzo razmišljanje. Slična je situacija sa različitim vrstama ekrana, ali i sportom (naročito neposredno pred spavanje). Potrudi se da izbaciš iz navike sve što može da ometa miran san, koji nam je neophodan da bismo bili u mogućnosti da održimo koncentraciju i bolje vladamo svojim postupcima. Preuzmi kontrolu nad svojim zdravljem, a samim tim ćeš najverovatnije ponovo uspeti da utičeš i na svoj um.

Organizuj se

Možda si svežiji/a ujutru nego posle podne, kada ti se više spava ili si jednostavno iscrpljeniji/a. Iskoristi doba dana kad imaš najviše motivacije za rad za aktivnosti koje iziskuju veću koncentraciju. Sve ostalo što možeš da obavljaš sa manje pažnje ostavi za neko drugo doba dana.

Obrati se nekom za pomoć

Ako primetiš da ti je teško da se sam/a izboriš sa nedostatkom koncentracije i da to isuviše utiče na razne aspekte tvog života (ocene u školi, efikasnost na poslu, druženje sa ljudima…), nema razloga da se stidiš da potražiš dodatnu pomoć. To što imaš poteškoća ne znači da si lenj/a, nevaspitan/a, glup/a ili da te „krase“ neke druge loše osobine koje ti drugi (ili ti sam/a sebi) mogu da pripišu. Možda ti je samo potrebna podrška da se sa svojim problemom suočiš na pravi način, a odgovarajući stručnjak (nastavnik, psiholog, psihijatar ili lekar) može ti pomoći da u tome i uspeš. Rešenje uvek postoji, samo je potrebno da ga potražimo, a drugi ljudi mogu znatno da nam olakšaju taj proces traženja.