Mali trikovi za kraći put od problema do rešenja

Sa nekim neprijatnim osećanjima se možemo nositi tako što ćemo promeniti način na koji razmišljamo o okolnostima u kojima se nalazimo (npr. kada stvarne okolnosti nisu onoliko problematične koliko nam se čini ili kada zaista ne zavise od nas i nikako ne možemo da utičemo na njih). Međutim, nekada se neprijatno osećamo i zbog problema koje zapravo možemo da rešimo. U tome nam mogu pomoći različite tehnike:

Nemoj da ignorišeš problem

Verovatno ti ne deluje baš logično da je najbolje rešenje za problem koji te muči da o njemu zapravo malo više razmišljaš. Međutim, ništa nećeš postići ako izbegavaš da se suočiš sa samom činjenicom da problem uopšte postoji. On će i dalje postojati i pre ili kasnije ćeš ponovo morati da obratiš pažnju na njega i da pokušaš da ga rešiš na neki konstruktivniji način, a on u međuvremenu može postati još veći. Suoči se sa problemom uprkos strahu koji te može obuzeti dok ga rešavaš! Ma koliko strašno delovao, svaki je problem rešiv i svaki pokušaj da ga rešimo nas jača kao osobe, gradi naše iskustvo i omogućava nam da napredujemo.

Podeli problem na delove

Problem za koji se najpre opredeliš verovatno nećeš moći da rešiš istog časa. Zato je važno da, kada za njega izdvojiš vreme, kreneš postepeno da ga proučavaš. U tom procesu bi ti moglo biti od koristi i da sve ideje koje imaš staviš na papir. Sledeće stavke ti mogu koristiti u razmišljanju i rešavanju složenijih problema:

1. U čemu je problem? — Odgovor na ovo pitanje podrazumeva da razmisliš o tome kako je i kada do problema došlo, ko je u njega još eventualno uključen, šta sve možeš da primetiš i kako se osećaš povodom toga.
2. Šta bi voleo/la da postigneš?  — Pokušaj da sebi postaviš cilj. To može biti nešto što će učiniti da se osećaš bolje, ali vodi računa da bude izvodljivo. Ponekad cilj može da bude i da se samo lakše pomiriš sa tim da se nešto u stvarnosti ne može promeniti.
3. Na koje sve načine možeš to da postigneš? — Pusti mašti na volju. Zapiši sve što ti padne na pamet, ma koliko glupo ili nezamislivo delovalo. Što više toga smisliš, veće su šanse da ćeš naići i na neko rešenje koje zaista možeš da primeniš. 
4. Koje ti se ideje najviše sviđaju? — Od svih mogućih i nemogućih strategija kojih si se setio/la, izdvoj nekoliko (između 2 ili 4) onih koje ti se najviše sviđaju ili ti deluju najrealističnije.
5. Koje su prednosti i mane? — Pokušaj da proceniš koje bi bile dobre a koje loše posledice svakog od izdvojenih rešenja. Možeš da prebrojiš prednosti i prema tome rangiraš moguće strategije. 
6. Preseci! — Kada sve opcije „izvagaš“, opredeli se za onu koju smatraš najboljom, sačini što precizniji plan primene te strategije (npr. podeli je u više manjih koraka) i baci se u akciju. 
7. Da li je plan bio uspešan? — Nakon isprobavanja opcije koju si odabrao/la, proceni da li si doneo/la dobru odluku. U slučaju da problem nije efikasno rešen, najpre proveri da li si se držao/la plana i zaista primenio/la strategiju kako treba. Ako nisi, razmotri šta te je sprečilo da sprovedeš plan, kako da otkloniš tu prepreku i pokušaj da planiranu strategiju ponovo primeniš. Ako ni to ne urodi plodom, možeš da se vratiš na neki od prethodnih koraka i na isti način ispitaš delotvornost svojih drugih ideja za rešenje.

Uključi druge ljude

Ako primetiš da problem prevazilazi tvoje sposobnosti ili da bi ti jednostavno značila dodatna podrška, nemoj da oklevaš – potraži je. Drugi ljudi ti često mogu pomoći u procesu traženja mogućih rešenja. Kada su problemi u pitanju, dve glave su skoro uvek pametnije od jedne. To može biti neko koga smatraš dovoljno iskusnim po pitanju problema koji te muči – prijatelj, roditelj, nastavnik, psiholog. itd. Sem toga, ponekad je dovoljno i samo da neko sasluša kako se osećaš dok se boriš sa tim problemom.