Promene u toku školovanja i njihov uticaj na mlade

Promene u toku školovanja mogu biti brojne — od onih novijih, poput prelaženja na nastavu na daljinu (i natrag u učionice) usled promenljivosti zdravstvenih uslova povezanih sa pandemijom virusa korona, do onih tradicionalnih, u koje spada promena škole, prelazak u novi razred ili stadijum obrazovanja i sl. Svaka od njih (pa čak i onda kada se smatra pozitivnom i uzbudljivom) može sa sobom nositi najrazličitije izazove po opšte funkcionisanje i mentalno zdravlje mlade osobe. 

Problemi u vezi sa promenama u školi mogu biti veći utoliko što se mlada osoba oseća nespremnom i zabrinutom po pitanju promene i onoga što ona sa sobom nosi. Važno je takođe uzeti u obzir period života u kom se promena dešava, to jest da li se mlada osoba u trenutku promene suočava sa još nekim izazovima koji nisu direktno povezani s njom.

Šta sve može biti izazovno u vezi s promenom u školi?

Mada se konkretni izazovi mogu razlikovati zavisno od vrste promene koja je u pitanju, postoje neki opšti izazovi sa kojima se mladi najčešće susreću prilikom promena u školskoj sredini:

• promena mesta (npr. veća udaljenost, drugačiji prostor)
• promena pravila koja je potrebno poštovati (npr. u vezi sa izostajanjem s nastave, kašnjenja i sl.)
• promena načina učenja i ocenjivanja (npr. češće usmeno ispitivanje umesto testova, obimnije gradivo)
• promena nastavnika 
• promena društva

Navedene promene kod mladih mogu dovesti do poteškoća sa prilagođavanjem na novu sredinu i ljude u njoj, kao i sa usklađivanjem njihove uobičajene rutine sa novim obavezama. Sem toga, mogu iskrsnuti i novi, do tada nepoznati problemi poput vršnjačkog nasilja i pritiska.

Kako mogu da pomognem?

Kako su promene u većini slučajeva neizbežne, od velike je važnosti omogućiti mladima da kroz njih prođu što je bezbolnije moguće kako bi stekli potrebne veštine prevazilaženja teškoća i time ojačali svoju otpornost na razne buduće izazove. Evo nekih saveta:

1. Priprema — U periodu koji prethodi promeni temeljno pripremite mlade na ono šta ih čeka. Ukoliko prelaze u naredni razred ili nivo školovanja, uputite ih u sve promene koje ih očekuju (npr. novi predmeti, nov način izvođenja nastave i ocenjivanja, broj profesora i sl.). Možete čak, ukoliko okolnosti dopuštaju, organizovati posetu novoj sredini kako bi mladi mogli da steknu bolji utisak o tome kako ona izgleda. 
2. Organizacija — Pomozite im da se dobro organizuju unapred. Bilo da je u pitanju prikupljanje svih potrebnih informacija, novih udžbenika ili nešto treće, pomozite im da naprave spisak stvari koje im mogu biti od pomoći i da jednu po jednu sa tog spiska precrtaju.
3. Podrška — Budite mladima na raspolaganju za sva pitanja koja ih interesuju, i potrudite se da odgovorite najbolje što možete, ili da ih uputite na nekog ko zna više. Takođe ih možete povezati sa drugim vršnjacima koji su već prošli kroz slično iskustvo kako bi iz prve ruke mogli da saznaju sve što ih zanima. Od pomoći može biti i udruživanje sa drugim mladima koji se takođe suočavaju sa istim ili sličnim promenama u datom trenutku, kako bi se smanjio osećaj izolovanosti koji neprijatno iskustvo sa sobom neretko nosi. Ukoliko imate priliku, možete uputiti i roditelje u adekvatne načine za pružanje podrške detetu u ovoj situaciji. 
4. Plan — Zajedno sa mladom osobom osmislite načine na koje može izaći na kraj sa potencijalnim problemima vezanim za promenu. Najpre saslušajte šta vidi kao najveću pretnju, a potom joj pomozite da razradi plan za njeno efikasno prevazilaženje, bilo da su u pitanju neprijatne emocije, nedostatak određenih veština, praktični problemi, nestabilni odnosi s vršnjacima ili nešto drugo. 
5. Dobre strane — Iako promene često donose nešto nepoželjno (npr. završetak poznatog i prijatnog perioda), većina ih sa sobom nosi i bar ponešto dobro. Zajedno sa mladom osobom pokušajte da otkrijete pozitivne aspekte predstojećih promena (npr. novi kontakti, lepša učionica, prilika za učenje novih veština, veća samostalnost) i podstaknite je da uzme u obzir i njih kada razmišlja o tim promenama.
6. Odmor — Prilagođavanje na promene nekad može delovati kao posao bez kraja. Međutim, kao i u svakom poslu, važno je ostaviti vreme za odmor i opuštanje. Podstaknite mlade da u toku dana izdvoje vreme tokom kog neće brinuti o problemima koji ih muče, već će ga iskoristiti za nešto što čini da se osete bolje (npr. tehnike opuštanja, hobije, brigu o sebi).
7. Stručna pomoć — Svaka promena, ma koliko bila uobičajena, može podstaći nastanak stresa u životu mlade osobe. Kako stres često može nepovoljno uticati na mentalno zdravlje, od izuzetne je važnosti na vreme preduzeti mere prevencije razvoja daljih problema. Istaknite korist od razgovora sa odgovarajućim stručnjakom, koji mladu osobu može posavetovati kako da se što bolje izbori sa izazovima koji predstoje.