Produžen stres može uticati na to da se mentalno zdravlje mlade osobe dodatno pogorša, a takođe može uticati i na njenu posvećenost i uspešnost u obavljanju obaveza, što dalje može dovesti do stvaranja novih izvora stresa (npr. teškoće u pronalaženju posla, roditeljska kritika itd.). Zato je od izuzetne važnosti pomoći mladima da nauče kako da se sa stresom blagovremeno izbore na efikasan način.
Kako mogu da prepoznam da li je mlada osoba pod stresom?
Mada nisu uvek očigledni, postoje određeni znaci koje mlada osoba sa kojom radite može ispoljavati, a koji mogu ukazivati na to da se nalazi pod nekom vrstom stresa:
- prekomerna zabrinutost, uplašenost ili stanje slično panici
- zamišljanje najgorih mogućih scenarija
- česte i nagle promene raspoloženja
- povučenost i tužno raspoloženje
- učestalo plakanje
- razdražljivost
- izolovanost od drugih vršnjaka
- rasejanost i pad koncentracije
- iscrpljenost
- lupanje srca
- ubrzan dah
- glavobolja
- izmenjen apetit
- mučnina i drugi stomačni problemi (grčevi, dijareja i sl.)
- zloupotreba supstanci
- potreba da se naudi sebi ili drugima
Reakcije na stres mogu varirati od osobe do osobe, a i ista osoba ih ne mora uvek ispoljavati istim intenzitetom.
Kako da pomognem mladoj osobi da se lakše izbori sa stresom?
Bez obzira na to da li ste nastavnik ili neko ko posredno učestvuje u pružanju podrške mladoj osobi u toku njenog školovanja, postoje razni načini na koje možete pomoći da se stres mlade osobe smanji, kako po pitanju samih izvora stresa, tako i po pitanju reakcija na njih. U nastavku možete pronaći neke ideje:
- Otvorenost za razgovor — Koja god da je Vaša pozicija, važno je da mlada osoba zna da ima kome da se obrati po pitanju stresa koji proživljava. Možete joj i sami prići ukoliko primetite da joj je teško, a možete je i podstaći da razgovara sa nekim drugim ukoliko ne želi da se otvori pred Vama. Ukoliko do razgovora dođe, važno je da je pažljivo slušate kako biste joj stavili do znanja da Vas zaista zanima ono što ima da kaže, kao i da želite da saznate šta je ono što je najviše muči.
- Prihvatanje osećanja — Mada iz Vaše perspektive izazovi koji muče mladu osobu mogu delovati manje značajno u poređenju sa nekim drugim problemima koji ih tek čekaju u budućnosti, potrudite se da to ne pokažete. Umesto toga, stavite se u kožu mlade osobe koja je pred Vama i pokušajte da razumete značaj datog problema za nju. Prisetite se i sopstvenih iskustava iz sličnog perioda i podelite sa mladom osobom kako ste se u takvim situacijama osećali i na koji ste se način izborili sa tim.
- Odnos prema neuspehu — Jedan od glavnih izvora stresa u obrazovnoj sredini predstavlja strah od neuspeha. Neuspeh sa sobom nosi potencijalnu kritiku važnih osoba u životu mlade osobe (roditelja, nastavnika, pa i vršnjaka), eventualne konkretne posledice po budućnost osobe (npr. nemogućnost da se upiše željeni fakultet), ali i mogućnost narušavanja pozitivne slike o sebi. Zato je izuzetno važno da najpre pomognete mladoj osobi da uvidi da njena vrednost ne zavisi od ocene i procene drugih ljudi u njenom okruženju, ali i da podstaknete druge relevantne odrasle da ne podržavaju takva uverenja svojim komentarima i postupcima. Objasnite roditeljima štetne efekte kažnjavanja deteta za loše ocene, podsetite nastavnike da je važno pružiti dodatnu podršku učenicima kojima nešto ne ide od ruke, i pomozite mladima da savladaju veštine koje im nedostaju (uz konstantnu svest o svim drugim vrlinama i snagama koje već poseduju).
- Dobra organizacija — Kada se mlada osoba suoči sa beskonačnom listom zadataka, sasvim je prirodno da je obuzme neka vrsta panike, i da joj sve stavke deluju odbojno, neostvarivo ili na neki drugi način neprijatno. Pomozite mladima da osmisle plan rada koji je manje preplavljujući, to jest naučite ih kako da podele obaveze na manje segmente i da tako prate svoj napredak u toku dana. Takođe nije loše i da, ukoliko ste u poziciji, podstaknete ostale zaposlene da obaveze koje zadaju mladima takođe organizuju na sličan način kako bi im olakšali i makar malo umanjili početni nivo stresa. Istaknite i štetne efekte različitih distrakcija (npr. prekomernog korišćenja mobilnih telefona) i načine da se ti efekti umanje.
- Tehnike opuštanja — Nekad je samo malo potrebno da bi se stres utišao i omogućio osobi da razmišlja svežije i racionalnije. Istaknite mladima važnost pravljenja redovnih pauza za „punjenje baterija” na zdraviji način (čak i onda kada deluje da posla ima „preko glave” i da ne mogu sve da stignu da završe). To može uključivati brigu o osnovnim potrebama (san, zdrava ishrana, fizička aktivnost), ali i aktivnosti koje podrazumevaju provođenje vremena sa dragim osobama i u obavljanju različitih hobija. Sem toga, možete im pokazati i tehnike pravilnog disanja i postizanja pune svesnosti, koje im mogu pomoći da se brže opuste u trenucima povećane napetosti.
- Nagrađivanje — Nagrade nisu važne samo onda kada se postigne „idealni” uspeh. Podstaknite mlade, a i druge relevantne odrasle, da nauče da nagrađuju uloženi trud, ma kakvi bili krajnji rezultati. Nagrade mogu biti sitnije i krupnije, zavisno od obavljenog posla, ali je jako važno da nijedan napor ne prođe neopaženo. Redovno nagrađivanje (makar to podrazumevalo i odlazak u bioskop, provođenje više vremena na telefonu ili nešto tome slično) može izuzetno povoljno delovati na motivaciju za dalji rad na ostvarivanju ciljeva.
- Podrška pri učenju — Ponekad je dovoljna jednostavna promena tehnike kojom osoba uči. Uputite mlade u korisnije načine usvajanja gradiva koje je pred njima, uz napomenu da vreme utrošeno na učenje ne mora uvek biti garancija dobrog uspeha, već da je od izuzetne važnosti i to kako se to vreme provodi. Na ovom linku možete pronaći neke korisne savete. Takođe ih možete podstaći da slobodno postavljaju dodatna pitanja onima koji znaju više (npr. nastavnicima), uz napomenu da u tome nema ničeg vrednog stida jer su te osobe upravo za takve svrhe i tu. Ukoliko je potrebno, pomozite im da zakažu termin za konsultaciju sa odgovarajućom osobom.
- Stručna pomoć — Kao i sve drugo što može predstavljati izazov po mentalno zdravlje, i stres može biti sasvim dovoljan razlog da se neko obrati stručnoj osobi za pomoć. Objasnite mladoj osobi potencijalne koristi od traženja stručne podrške i istaknite da bi im takva vrsta razgovora mogla značajno pomoći da ojačaju svoju otpornost i veštinu prevazilaženja izazovnih situacija. Sem toga, stručna osoba može im pomoći i da se lakše izbore sa drugim izvorima pritiska koji nisu nužno povezani sa školom, a koji doprinose opštem doživljaju stresa.
Komentari