Kako dete može reagovati na gubitak?
Gubitak nekog bliskog kod mlade osobe može podstaći najrazličitije reakcije, kako na nivou misli, ponašanja i osećanja, tako i u telu. Neke od češćih reakcija uključuju:
- iznenađenost, tj. šok
- strah, zabrinutost i/ili paniku
- bes (na sebe, na preminulog, na svet)
- razdražljivost i svadljivost
- krivicu
- beznadežnost i bespomoćnost
- intenzivnu tugu, utučenost i/ili bezvoljnost
- često plakanje
- iscrpljenost i/ili fizičku slabost
- povlačenje od drugih
- doživljaj „otcepljenosti” od realnosti
- drhtavicu, vrtoglavicu, lupanje srca, gubitak vazduha i sl.
- bol u različitim delovima tela (u glavi, stomaku)
- poremećen kvalitet sna (dete može spavati previše ili premalo, buditi se noću itd.)
- izmenjen apetit (prejedanje ili gubitak apetita)
- gubitak koncentracije i/ili zaboravnost
- pad motivacije
- neprijatne misli, sećanja i/ili košmare
- preispitivanje smisla života
- sujeverje
- zloupotrebu psihoaktivnih supstanci i druge oblike rizičnog ponašanja
- nanošenje bola sebi
Nije retkost ni da reakcija naizgled u potpunosti izostane, pa čak i da bude pozitivnija nego što bi se dalo očekivati. Svako žali za gubitkom na svoj način, i to što su nečije reakcije manje uočljive od tuđih ne znači da im je manje stalo do preminule osobe ili da im nije podjednako teško. Može se desiti i da u procesu žalovanja Vaše dete pokazuje izrazite oscilacije, odnosno da se nakon određenog vremena oseti bolje, pa da se negativne emocije ponovo jave.
Kako mogu da pomognem svom detetu?
Uloga roditelja u pružanju podrške detetu važna je uvek, a naročito je potrebna i delotvorna u ovakvim situacijama. Evo nekih saveta na koje je korisno da obratite pažnju:
- Razumevanje — Najpre je važno da razumete kroz šta Vaše dete prolazi, i da je sasvim normalno da reaguje na način na koji reaguje (kakav god on bio, pa čak iako se umnogome razlikuje od Vašeg uobičajenog načina reagovanja). Takođe je važno da i detetu stavite do znanja da ga razumete, i da je sasvim u redu što oseća to što oseća. Ukoliko Vaše dete pokaže da mu je lakše kada je uz Vas, potrudite se da mu češće budete u blizini. Ako se pak izjasni da želi da bude samo, poštujte i to. Budite strpljivi i stavite detetu do znanja da može da Vam se obrati kad god proceni da to želi.
- Začarani krug izbegavanja — Kada se o teškim temama u potpunosti izbegava razgovor, pa čak i razmišljanje i prateća osećanja, samo na trenutak nam može delovati da se osećamo bolje, jer se potisnute negativne emocije ubrzo vrate, obično još intenzivnije nego što su bile na početku. Stoga je važno da podstaknete svoje dete da bar sa nekim razgovara o onome što oseća kada bude bilo spremno, i da dopusti sebi da doživi svoje emocije onakve kakve jesu, nakon čega će one same vremenom proći. Ne odvraćajte ga od plača, iskazivanja ljutnje i sličnog, već ga uputite na zdravije načine za podnošenje tih osećanja.
- Otvorenost — Ukoliko Vaše dete želi da razgovara sa Vama o događaju koji se desio, ne izbegavajte da date konkretne odgovore na sva pitanja koja ima. U redu je i da ne znate sve odgovore — i to možete reći detetu. Važno je da zna da ništa ne prikrivate od njega, da ne umanjujete značaj koji događaj ima za njega, da ga Vi volite i da ste tu da zajedno prebrodite ovaj težak period.
- Oproštaj — Bez obzira na to da li je Vaše dete religiozno ili ne, od koristi može biti da obavi neku vrstu „rituala” kojim će se oprostiti od preminule osobe. Pored tradicionalnih metoda, tu spada i pisanje pisma, bacanje latica cveća u reku, stvaranje umetničkog dela, prikupljanje fotografija, razgovor o uspomenama ili nešto drugo što Vaše dete oceni kao pogodno.
- Zdrave životne navike kao osnova dobrog mentalnog zdravlja — Iako može delovati kao prilično izazovan zadatak, nakon neprijatnog događaja, za mlade ljude je jako važno da održe zdrav stil života. Objasnite im koliko su redovnost sna, fizičke aktivosti, i ishrane, uz izbalansiranu socijalizaciju, vreme za sebe i radne obaveze, ključni za oporavak i održavanje dobrog fizičkog i mentalnog funkcionisanja. Podržite ih da najpre ponovo uspostave zdrave navike barem kada su u pitanju nabrojane aktivnosti, a potom i ostale obaveze. Ukoliko imaju poteškoća sa istrajavanjem u tome iz bilo kog razloga, budite strpljivi i pomozite im da te poteškoće na adekvatan način postepeno prebrode.
- Plan u slučaju krize — Zajedno sa detetom osmislite aktivnosti koje bi mlada osoba da upražnjava kada se negativne emocije jave, bilo u trenucima neposredno nakon nemilog događaja ili kasnije (npr. na važne datume, godišnjice i sl.). To može biti bilo šta — od kreativnih aktivnosti poput crtanja, preko šetnje po parku i slušanja muzike, do raznoraznih tehnika za opuštanje. Na ovom linku možete pronaći dodatne ideje.
- Pomeranje fokusa — Sasvim je razumljivo da Vašem detetu nije do smeha i novih pozitivnih iskustava u trenutku kada tuguje za preminulom osobom. Međutim, važno je da im objasnite da je sasvim normalno i u redu da se osete srećno u lepim trenucima koji slede, i da nema potrebe da zbog toga osećaju krivicu.
- Stručna podrška — Kroz teške trenutke niko ne mora da prolazi sam. Ukoliko primetite da Vaša podrška detetu nije dovoljna, ukoliko je dete odbija, ili ukoliko izrazito negativne reakcije potraju značajno dugo (više od nekoliko nedelja), ne ustručavajte se da uputite dete na odgovarajuću stručnu osobu, koja mu može pomoći da na efikasniji način prebrodi sve izazove koje gubitak drage osobe nosi sa sobom. Stručna pomoć može biti od višestruke koristi jer može pomoći i Vama, naročito ako ste i Vi pogođeni istim gubitkom.
Komentari