Budi ekonomičan: saveti za “bezbolnu” štednju

Zašto je novac važan?

Zatvori oči i pokušaj da zamisliš sebe u budućnosti (npr. kroz 5 ili 10 godina). Evo nekih pitanja koja ti mogu pomoći da stvoriš jasniju sliku:

• Koliko ćeš tada imati godina?
• Gde misliš da ćeš živeti? Sa kim?
• Čime ćeš se tada baviti?
• Šta bi želeo/la da do tada postigneš?

Velike su šanse da ono što želiš da postigneš do tada iziskuje određenu količinu novca. 

Mada nam roditelji ponekad mogu pomoći u ostvarenju naših želja i planova, često to i nije slučaj, te moramo ranije da počnemo da razmišljamo o tome kako da se osamostalimo i zaradimo dovoljno za sebe. Kakve god da su okolnosti u kojima živiš, sigurno ti može biti od koristi da naučiš kako da stvoriš i neku svoju ušteđevinu, koja će ti, kolika god ona bila, obezbediti da barem malo lakše ostvariš svoje ciljeve, bilo da je u pitanju obrazovanje, put oko sveta ili nešto treće. 

Čak i ako trenutno nemaš jasan cilj, odnosno nešto konkretno u šta želiš da jednog dana uložiš novac, bilo bi dobro da odvajaš određenu sumu novca sa strane, kako bi mogao/la da se osećaš sigurnim/om u slučaju da dođe do neke nepredviđene situacije i kako ne bi morao/la da zavisiš od drugih (tj. da od njih pozajmljuješ novac).

Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?

Kako da uštedim novac?

Nije lako štedeti. Neko ne dobija dovoljno novca da bi mogao da ga ostavlja sa strane (npr. ima nižu platu ili mali džeparac), neko daje ostatak novca nekom kome je potreban (npr. roditeljima), neko nema gde da ga bezbedno čuva (pa ga ili izgubi ili mu ga neko ukrade), a nekome se dešava da potroši više novca nego što želi na stvari koje nisu od životnog značaja. Odeća, različiti uređaji (kompjuteri, telefoni, konzole za igrice, fotoaparati i sl.), slikarski materijal ili nešto drugo što želimo da imamo može puno da košta, a može se desiti da to ne možemo baš uvek sebi da priuštimo. Zato je bitno da povedemo računa o tome koliko novca trošimo i na šta, kako se ne bismo neprijatno iznenadili kada nam on ponestane.

Naredni koraci ti mogu biti od pomoći prilikom planiranja troškova:

Upoznaj svoje navike

Za početak nije loša ideja da na papir ili u neku svesku zabeležiš koliko novca trošiš svake nedelje i/ili meseca, kao i na šta ga trošiš. Ovo su neke od stvari na koje se najčešće troši novac:

• hrana i piće (namirnice u samoposluzi, brza hrana, slatkiši, sokovi, kafa…)
• lična higijena (kupke, šamponi, ulošci…)
• prevoz (gradski prevoz, taksi ili gorivo)
• računi (za telefon, internet, stan…)
• razonoda (npr. karte za bioskop, koncerte i sl.)
• sportske aktivnosti (npr. odlazak u teretanu)
• odeća
• nega (šišanje, manikir…)
• hrana za kućne ljubimce
• putovanja

Ukoliko ti je teško da ovo redovno zapisuješ na papir, uvek možeš potražiti i neku od  (besplatnih) aplikacija za mobilni telefon koje ti mogu pomoći da izračunaš svoje troškove. 

Ali, oprezno! Neke od ovih aplikacija zahtevaju da uneseš i broj svog računa u banci (ukoliko ga imaš), pa dobro obrati pažnju na uslove njihovog korišćenja (eng. „terms and conditions“) pre nego što ih prihvatiš, kako ne bi došlo do neprijatnih iznenađenja. 

Za koju god opciju da se opredeliš, zapisivanje nedeljnih i mesečnih troškova može ti pomoći da vidiš na šta najviše trošiš novac, te da zaključiš gde bi mogao/la malo više da uštediš kako bi sebi priuštio/la nešto drugo što želiš.

Razmisli o svojim željama i ciljevima

Šta želiš sebi da priuštiš što trenutno misliš da ne možeš? Da li su to nove patike, neko putovanje, štafelaj, fotoaparat, motor ili možda dalje školovanje? 

Šta god da želiš, važno je da se najpre raspitaš koliko to tačno košta i da zatim uporediš sa svojim sadašnjim troškovima, kako bi mogao/la da vidiš da li možeš sebi to da priuštiš. Nemoj da očajavaš ako ti ono što želiš u ovom trenutku deluje nedostižno. Uvek postoji način da vremenom obezbediš još novca i da ostvariš svoj cilj — potrebno je samo strpljenje. U međuvremenu možeš da napraviš svoj spisak želja (bilo na papiru ili u telefonu) uz sume novca koje je za njih potrebno izdvojiti, kako bi sebe motivisao/la da ih zaista jednu po jednu i ostvariš. Ne zaboravi da uživaš u svemu što na ovaj način ,,zaradiš“!

Napravi plan štednje

Kada, s jedne strane, imaš svoje uobičajene troškove (hrane, odeće, računa i sl.), a sa druge nešto što želiš sebi da priuštiš u budućnosti, potrebno je da napraviš dobar plan kako da ostvariš svoje želje, a da pri tom odvojiš dovoljno novca i za ostale stvari koje moraš da platiš. 

Najpre odgovori sebi na sledeća pitanja:

• Koliko novca dobijaš (npr. od roditelja) i/ili zarađuješ? Koliko često?
• Koliko novca trošiš (nedeljno/mesečno)?
• Koliko ti novca ostane (na kraju nedelje/meseca)?
• Koliko ti je novca potrebno za ono što želiš?
• Šta ti je najbitnije da sebi prvo priuštiš? (I, eventualno, do kada?)

Ako zaključiš da ti na kraju nedelje ili meseca ne ostaje dovoljno novca da odmah obezbediš sebi ono što želiš (a da uz to i preživiš), obično je dobra ideja da novac koji ti inače preostane unapred (npr. čim dobiješ platu ili džeparac) odvojiš na neko sigurno mesto odakle ga nećeš uzimati (u poseban novčanik, kasicu, sef, banku, da ga daš pouzdanoj osobi na čuvanje — npr. mami, tati, baki…) i da na taj način skupiš dovoljnu količinu posle izvesnog vremena. To ne mora biti velika suma — iznenadićeš se koliko brzo možeš da uštediš sasvim dovoljno novca uz veoma malo odricanja.

Međutim, može se desiti i da moraš da potrošiš sve što imaš ili da želiš da ostvariš svoj cilj brže nego što si prvobitno planirao/la (posle nekoliko nedelja ili meseci). I u tom slučaju postoje barem dva rešenja:

Pokušaj da zaradiš još novca

U slučaju da dobijaš novac samo od roditelja, možeš da porazgovaraš sa njima o svojim željama i ispitaš mogućnosti da ti povećaju džeparac. Ako ti je i sama pomisao na takav razgovor neprijatna, najbolje je da se za njega dobro pripremiš.

Ukoliko imaš 18 ili više godina, raspitaj se i o dodatnim poslovima koje možeš da radiš (npr. u prodavnici, u kafiću i sl., ili na svom trenutnom poslu). Ako ti je za neki posao potrebna dodatna obuka, možda nije loša ideja da najpre uložiš vreme (i eventualno novac) u nju, kako bi kasnije zaradio/la više novca. Takođe, možeš da ponudiš i znanje i veštine koje već imaš nekome kome su potrebne (npr. da držiš privatne časove, sportske treninge itd.).

Možeš da razmisliš i o prodaji svojih starih stvari na različitim internet stranicama koje se time bave, a možeš da pokušaš da zaradiš i na zabavan način, od nekog svog hobija (npr. slikanje, muzika, blog, šetnja pasa…).

Ipak, vodi računa da način na koji stičeš novac nije nezakonit i da te ne dovodi ni u kakvu opasnost (npr. da ga dobijaš od nepoznatih ljudi, iz neproverenih izvora preko interneta i sl.).

Potrudi se da smanjiš svoje troškove

Pogledaj ponovo svoj spisak troškova. Na šta trošiš najviše? Da li postoji način da potrošiš manje novca na to? Da li ti je sve na šta trošiš novac zaista i neophodno? Ako na nečemu što nije toliko važno (kao što su ti važni npr. hrana i lekovi) uštediš sada, veće su šanse da priuštiš sebi nešto drugo što više želiš u bliskoj budućnosti.

Evo nekoliko saveta kako da potrošiš manje novca na mesečnom nivou:

• Šetnja ili vožnja biciklom — Pokušaj da ideš peške ili biciklom u školu ili na posao ako je to moguće. Ne samo da ćeš uštedeti novac koji trošiš na prevoz ili gorivo, već ćeš i više vremena provesti na čistom vazduhu. 
• Kuvanje — Nije loša ideja da nabaviš namirnice u prodavnici i da onda kuvaš sebi obroke kod kuće (i nosiš ih sa sobom ako negde ideš), umesto da stalno plaćaš dostavu ili brzu hranu. Osim što je zdravije, može biti i zabavnije – možda otkriješ svoj novi talenat!
• Vežbanje u kući — Možeš da pokušaš da treniraš kod kuće (ili u prirodi) umesto u teretani. Vežbe možeš pronaći na internetu, a postoje i brojne mobilne aplikacije. Još jedna prednost je to što možeš da vežbaš kad god poželiš, pa čak i dok gledaš omiljenu seriju. 
• Sniženja — Obrati pažnju na popuste u omiljenim radnjama. Često možeš kupiti više stvari za manje novca, a neke prodavnice nude i posebne popuste za kupovinu preko interneta. Obično se možeš pretplatiti da dobijaš obaveštenja o popustima putem mejla ili SMS-a. Čak i kada nema popusta, uvek možeš da potražiš jeftinije opcije — da li postoji kupka ili namirnica koja manje košta (npr. na nekom drugom mestu)? 

Ako ti se čini da se i dalje ne snalaziš dobro sa novcem ili da baš „nemaš sreće“ sa njim, to ne znači da si manje pametan/a ili neuspešan/a. U tvojim godinama (ali i kasnije), sasvim je normalno da sa suočavaš sa raznim novčanim poteškoćama. Nemoj se stideti da se obratiš za savet nekom iskusnijem — roditeljima, nastavnicima, pa čak i bankarskim službenicima koji ti mogu otkriti dodatne načine da uštediš i stekneš još novca.