Autor: Anonimno
Iako možda nekad mislimo da ovakav strah može delovati motivišuće, njegov efekat je najčešće suprotan jer nam dodatni pritisak koji ga prati može značajno otežati rad na ostvarenju naših ciljeva.
U nastavku se nalazi iskustvo jedne tvoje vršnjakinje sa ovom vrstom straha.
Ne smeš da propustiš nijedan trening. Danas ideš u školu engleskog. Moraš da ispoštuješ rok za sve projekte za koje si se prijavila. Ne smeš da zapostaviš društvo. Čas vožnje je obavezan, potrebna ti je dozvola. Uspeh u školi je na prvom mestu. Ubaci neku dodatnu aktivnost u raspored. To što radiš nije dovoljno dobro…
Ovo su samo neke od rečenica koje bih sebi ponavljala kao mantru.
Kada bi primetili da sam opterećena, rekli bi mi da odaberem prioritete. Nisam mogla. Sve obaveze bile su moji prioriteti. Ako ne uspem, to znači da nisam dovoljno dobra. Ako ne uspem, neću biti zadovoljna sobom. Ako ne uspem, neko ko ove obaveze može da uklopi u svoj raspored bolje od mene još jednom će dokazati da nisam dovoljno vredna. Ja moram da uspem. Bila sam preplavljena strahom od neuspeha, dozvolila sam mu da me kontroliše. Bila sam umorna, ali sam morala da uspem. I dalje moram, samo što sada poznajem granice.
Tada dodatno otežavajuća bila je činjenica da, i kada bih pokušala da sa nekim podelim svoja razmišljanja ili da nekome pomognem da reši sopstveni problem na osnovu svog ličnog iskustva, naišla bih na odbijanje. „Ali tvoj život je sjajan i baš zbog toga ne znaš ti kako je meni”, govorili bi mi. To bi me dodatno poljuljalo, teralo bi me da mislim da mi nije dozvoljeno da se osećam loše jer je moj život divan, pa ja samim tim nemam pravo na tako nešto.
Navodno, moji problemi nisu bili „pravi” problemi u očima drugih. Volela bih i dan-danas da upoznam to merilo za određivanje društveno prihvatljivih problema. Volela bih da sam u tom trenutku znala da ne moram da imam fizički opipljiv problem da bih imala pravo da se ne osećam dobro sve vreme umesto što sam se povlačila u sebe. Volela bih da od sebe nisam zahtevala previše i da sam znala da je u redu da stanem kada se osetim preplavljeno. Volela bih da sam znala da ću se osloboditi tupog bola u grudima, da sam znala da će osećaj unutrašnje praznine nestati. Volela bih da sam znala da će sve biti u redu, da ću ja biti u redu.
komentar psihologa
Ukoliko se i ti osećaš slično kao ova tvoja vršnjakinja, važno je da znaš da nisi sam/a — strah od neuspeha često prati ono što radimo, ali dobra vest je da nije nesavladiv!
Na ovim linkovima možeš pronaći neke korisne savete, a tu su i naši psiholozi, kojima se možeš obratiti putem chat-a.
Komentari