Kako da uočite nasilje i učestvujete u njegovom sprečavanju

Šta podrazumeva vršnjačko nasilje?

Vršnjačko nasilje odnosi se na bilo koje namerno verbalno i fizičko nasilje ili druge oblike društvenog ponašanja između dve ili više osoba, koji mogu dovesti do razvijanja osećanja straha i uznemirenosti, kao i do doživljaja nemoći i ugroženosti kod osobe koja to nasilje trpi. Nasilje može biti kratkotrajno ili se ponavljati sa relativnom redovnošću, i u gotovo jednakoj meri se javlja među pripadnicima svih polova.

Kako mladi ljudi najveći deo svog dana provode u školi, ona predstavlja sredinu u kojoj se vršnjačko nasilje obično odvija. Međutim, sa razvojem tehnologije, nasilje se danas preselilo i van zidova ovih ustanova, i to u telefone mladih, odnosno na prostor društvenih mreža.

Neki od najčešćih oblika nasilja uključuju:

• nanošenje fizičkih povreda (ili pretnje da će doći do fizičkog okršaja)
• krađu, oduzimanje ili nanošenje štete određenim predmetima koje osoba poseduje
• vređanje, nazivanje pogrdnim imenima, ogovaranje i širenje tračeva (uživo ili putem interneta)
• izopštavanje osobe iz društva

Kakve posledice ostavlja vršnjačko nasilje?

Pored mogućih posledica po fizičko zdravlje (u vidu direktnih povreda, kao i stresom indukovanih telesnih oboljenja), vršnjačko nasilje najčešće se odražava na mentalno zdravlje osoba koje u njemu učestvuju. Iako se češće priča o posledicama po one koji nasilje trpe, ni sami „nasilnici” nisu pošteđeni problema. Štaviše, u velikom broju slučajeva upravo su oni koji vrše nasilje nekada ranije i sami bili žrtve vršnjačkog ili drugih vidova nasilja. Pored toga, vršnjačko nasilje može pogoditi i one koji mu samo svedoče, bez direktnog učešća. Drugim rečima, posledice nasilja zahvataju daleko širi skup mladih ljudi nego što se isprva može činiti, te je zato od izuzetne važnosti da osobe koje sa njima rade imaju u vidu da je pomoć potrebno pružiti i neposrednim i posrednim učesnicima.

Vršnjačko nasilje može dovesti do:

Kako da pomognem mladim ljudima s kojima radim?

Bez obzira na Vašu konkretnu ulogu u životu mladih, ukoliko ste u direktnom kontaktu sa njima, imate mogućnost da im pružite pomoć, a Vaša je pomoć možda baš ono što može uneti promenu i sprečiti nastanak ozbiljnijih problema. Evo nekih korisnih saveta koje možete uvrstiti u svoju praksu:

1. Obratite pažnju na znake nasilja –Pratite ponašanje mladih u svom okruženju i nemojte ignorisati ponašanje koje može imati nasilne odlike. Pratite kako se mladi osećaju, da li menjaju svoje ponašanje (npr. povlače se, izbegavaju dolazak u školu i sl.) i kakva je dinamika socijalnih odnosa (da li je neko izolovan, da li se stvaraju „klike”).
2. Podstaknite stvaranje podržavajućih odnosa među mladim ljudima – Ukoliko imate priliku da radite sa grupom mladih ljudi, obratite pažnju i na kvalitet odnosa koji se među njima grade. Jasno im stavite do znanja koje oblike ponašanja ne treba tolerisati (npr. vređanje, ogovaranje, izopštavanje) i podstaknite usvajanje konstruktivnih načina za rešavanje nesuglasica, zauzimanje za sebe i sopstvene potrebe, kao i pružanje međusobne podrške u izazovnim trenucima.
3. Naučite mlade ljude da je OK da potraže pomoć – S obzirom na to da mladi neretko pokazuju tendenciju da probleme zadržavaju za sebe, nekad im je potreban podsetnik i podsticaj kako bi ono što ih muči podelili sa još nekim. Jasno im stavite do znanja da traženje pomoći nije „cinkarenje” i da ih to neće dovesti do većih neprilika, od čega često strahuju. Objasnite im i gde mogu da potraže pomoć (kod Vas, ostalih zaposlenih, roditelja) i da je u redu da je potraže bez obzira na to da li smatraju da su direktno pogođeni nasiljem ili ne.
4. Obezbedite podršku porodice –Redovan kontakt sa relevantnim članovima porodice mladih osoba koje mogu biti uključene u problem vršnjačkog nasilja može obezbediti da se pozitivni efekti Vaših aktivnosti nastave i kod kuće. Trudite se da ostvarite otvorenu komunikaciju sa roditeljima kako biste mogli da razmenjujete utiske vezane za prisustvo nasilja i efikasno rešavanje problema. Podstaknite roditelje na razgovor sa decom i uputite ih kako da najbolje pruže ljubav i podršku svom detetu u kući. Takođe, ukoliko Vam se roditelji obrate za pomoć, učinite sve što je u Vašoj moći da im pomognete, ili ih uputite na nekoga čija im pomoć može biti od većeg značaja. 
5. Budite pažljivi i sa „nasilnicima” –Mada Vam prvi instinkt može biti da na neki način kaznite osobu koja se ponaša nasilno prema nekom, i takva vrsta izdvajanja od drugih i okrivljavanja može imati negativne posledice po njeno mentalno zdravlje. Iako ne treba zanemariti efekte koje nasilje ima na žrtve, ne zaboravite da iza nasilnog ponašanja vrlo verovatno stoje drugi problemi sa kojima se ta osoba suočava, stoga pokušajte da i „nasilnoj” osobi obezbedite pomoć koja joj je potrebna.