Iako je važno sklapati i negovati prijateljstva, isto tako je važno i odrediti granicu do koje smo spremni da idemo kako bismo ih održali. Potruditi se da se u određenoj meri prilagodimo grupi vršnjaka kojoj pripadamo je OK, ali moramo paziti da to što radimo ne odstupa previše od naših ličnih vrednosti, stavova, osobina, želja, ciljeva, pa i zakona.
Šta podrazumeva pritisak grupe?
Grupni pritisak ponekad može biti pozitivan, na primer kada prijatelji pokušavaju da nas spreče da uradimo nešto zbog čega ćemo kasnije zažaliti, kada žele da nam pomognu da napustimo neku lošu naviku (npr. pušenje) ili da uvedemo neku dobru (npr. bavljenje sportom). Međutim, nažalost, neretko se dešava da nas ljudi do kojih nam je stalo navode da uradimo nešto što inače ne bismo ili nismo sigurni da želimo, a što za nas obično nije dobro, bilo u tom trenutku, bilo na duže staze. Takođe, mogu nas „primorati“ i da odustanemo od nečega što želimo da uradimo.
Potreba da nas drugi prihvate i da budemo deo nekog društva je prirodna ljudska potreba. Međutim, kada za to moramo da žrtvujemo svoje ciljeve i vrednosti, uz doživljaj pritiska kome smo prinuđeni da podlegnemo, najčešće se ne osećamo baš prijatno. Tada se obično javljaju razne negativne emocije poput krivice, kajanja, stida, uznemirenosti, ljutnje i sl.
Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?
Saznaj višeNeke od situacija u kojima se možemo naći na „klackalici“ između svojih želja i potreba i želja (jednog ili više) svojih vršnjaka uključuju:
- promenu stila oblačenja i/ili fizičkog izgleda (boje kose, telesne težine, mišićne mase…)
- način na koji provodimo slobodno vreme (npr. hobiji, samostalni ili u društvu drugih)
- odabir muzike koju slušamo
- konzumiranje cigareta, alkohola, droge i drugih supstanci
- izbor ljudi s kojima se družimo ili ulazimo u romantičnu vezu
- stupanje u intimne odnose sa nekim
- laganje (npr. roditelja, nastavnika…)
- vređanje, izopštavanje i druge oblike maltretiranja drugih (uživo ili na internetu)
- kršenje zakona (npr. krađa, tuče i sl.)
Čak i kada ti društvo ne stavlja do znanja da želi da promeniš nešto kod sebe, ono to može da čini izokola, tako što će te vređati, ismevati, zapostavljati ili u potpunosti odbacivati ako ne ispuniš njegove zahteve.
Kako da se oduprem?
Iako može delovati izuzetno teško, važno je da u sebi pronađemo snagu da se odupremo štetnom uticaju i da ponovo preuzmemo kontrolu nad našim životom. Evo nekih načina:
Istraj u ostvarivanju svojih želja
Kada se nađeš na „klackalici“, najpre zastani i zapitaj se šta ti zaista želiš. Nikad ne odustaj od svojih želja, ciljeva i interesovanja (naravno, pod uslovom da su oni za tvoje dobro), kako bi se prilagodio/la grupi. U redu je i da se razlikuješ od drugih zato što će te pravi prijatelji prihvatiti baš onakvog/u kakav/a jesi. Ako te odbace, možda nije vredelo ni da uopšte razmatraš pokušaj da im se prilagodiš. Uvek možeš pronaći osobe koje dele tvoje mišljenje i hobije, sa kojima ćeš se osećati dobro i prihvaćeno kad si u sopstvenoj koži, potrebno je samo da ih potražiš (ili uočiš u svom okruženju).
Poštuj različitosti
To što se sa nekim družiš ne znači da uvek nužno morate da delite apsolutno ista interesovanja, namere, stavove, preferencije i sl. Sasvim je OK i da budeš okružen/a ljudima koji rade nešto što ti ne radiš, i obrnuto, dok god imate međusobno razumevanje za različitosti (tj. ne vređate jedni druge zbog njih i ne pokušavate da na silu da ih promenite). Ponekad je čak i korisno imati u blizini ljude koji nam mogu ukazati na drugačiji ugao gledanja na pojedine stvari u životu.
Nauči da kažeš “NE”
Odbijanje nekog zahteva ne mora nužno da izazove svađu niti međusobno udaljavanje. Postoji način da kažeš kako se osećaš povodom nečega a da se druga strana pri tome ne oseti uvređeno. Ovo isprva može delovati kao nemoguća misija, ali ljubazno odbijanje možeš uvežbavati kao strani jezik, sve dok ti ne uđe u naviku. Počni od jednostavnih situacija (npr. odbij jelo koje ne voliš) pa polako pređi na one malo zahtevnije. Iako ne moraš uvek da objasniš zašto nešto ne želiš, možeš dodati i neko kratko obrazloženje ili alternativni predlog („hajde da radimo nešto drugo umesto toga“). Možeš i fizički da napustiš mesto na kojem se nalaziš, nudeći pri tom ostalima izbor da ostanu ili pođu sa tobom.
Potraži pomoć
Ne moraš potpuno sam/a da se odupireš negativnom uticaju drugih. Ukoliko primetiš da ti je teško da istraješ u svojoj odluci, slobodno se obrati nekome za savet. To može biti neki prijatelj koji ne pripada grupi koja na tebe vrši pritisak, roditelj, nastavnik, ili neko stručniji (npr. psiholog, lekar, psihijatar i sl.). Za koga god da se opredeliš, sigurno ćeš dobiti potrebno „pojačanje“ i biće ti mnogo lakše da skupiš snagu da ostaneš veran/a sebi, uprkos svim izazovima.
Povezani članci
Šta je emocionalna nedostupnost?
Emocionalna nedostupnost podrazumeva stanje u kom osoba nije spremna ili ne može/ ne ume da izrazi svoje emicije i da se emocionalno poveže sa drugom osobom. Ovo stanje primarno ima zaštitnu funkciju (osoba ne dolazi u kontakt sa sopstvenom ranjivošću) ali istovremeno onemogućava uspostavljanje i razvoj bliskosti – potpuno emocionalno povezivanje sa drugom osobom.
20.02.2024.
Postavljanje granica
Život postaje izuzetno iscrpljujući kada tuđe potrebe stalno stavljamo ispred svojih. Zato je važno pitanje: Kako da prestanem da udovoljavam drugima i da stavim sebe na prvo mesto?
20.02.2024.
Kako ispuniti sopstvene ciljeve?
Jasni i realno dostižni ciljevi nam daju motivaciju, daju nam snagu da se angažujemo da bismo nešto postigli.
20.02.2024.
Komentari